Dok Pakao Ne Postane Raj

Odabir

Okupala sam se pre skole i sada oblacim haljinu. Mislim da je ona najskuplja stvar koju posedujem. Mama me ceslja u kupatilu ispred ogledala i vidim kako mi pravi prelepu frizuru. Jako sam nervozna i to sam stavila do znanja i mami, tako da sad obe cutimo. Ko zna, mozda nam je ovo poslednji dan da provedemo zajedno. Iskreno se nadam da je tako. I ona se nada da je tako. Jedva ceka da te se otarasi. Opet ovaj glas. I ja jedva cekam tebe da se otarasim. Mozda uskoro i hoces. Ako ne budes odabrana, ides u rat i tamo ima da te koknu k'o prase. Ama uopste ne pomazes. I ne poredi prase sa mnom! U pravu si... Ucutao je. To je uvreda za prase. I naravno, evo ga opet.

Mama me prekida u ponovnoj svadji sa unutrasnjim glasicem. "Gotova si.", smesi mi se njen odraz u ogledalu. Okrecem se ka njoj, snazno je grlim i kazem:"Hvala ti, mama. Za sve." Ovom recenicom nisam mislila samo na spremanje. Mislila sam na ceo moj dosadasnji zivot. Odmah je ukapirala sta joj govorim i osetim kako klima glavom. "Uvek.", kaze, te me ljubi u teme.

Silazimo dole i primecujem da je cela porodica na okupu. Dobro, ne bas cela. Svi me gledaju sa nekom pomesanom tugom, srecom i ponosom u ocima. Pozdravljam ih sve, te sedam za sto. Dorucak nam prolazi u neobicnoj tisini.

Kada smo svi zavrsili sa doruckom, tata prvi ustaje, te mi prilazi. Zagrli me cvrsto, pa me onda pusti ne skidajuci ruke sa mojih ramena. "Mi smo uvek tu i volimo te bez obzira na sve. Ne zaboravi to.", onda me pusta, sklanja se i do mene dolaze Hektor i Viktor. Prilaze mi i grle me u isto vreme onako kako samo oni znaju. Ljube me u obraze u isto vreme i govore zajedno:" Ma ona je na stariju bracu. Prava Stoun.". Pustaju me i odaljavaju se. Nasmesim se na njihov postupak. Bez obzira koliko me nekad nerviraju ipak ce mi nedostajati.

Ivan i Rouz stoje jedno pored drugog cekajuci da ja pridjem njima, sto i cinim. Prvo prilazim Ivanu, ostavljajuci Rouz za kraj. Obavijam ruke oko njegovih ramena te ga grlim. On ponavlja tatin postupak zadrzavajuci ruke na mojim ramenima kada se odmaknem. "Ako budes odabrana, sanse da se ponovo vidimo su veoma male.", kaze kroz iskren osmeh nesvojstven njemu. "Kolike su sanse da cu se potruditi do maksimuma da se ponovo vidimo?", pitam ga uzvrativsi mu osmeh. "Vece do sada nisam video.", kaze te me povlaci u jos jedan zagrljaj. Nakon sto se odvojimo prilazim Rouz. "Tajne ostaju tajne...", pocinjem nasu mantru gledajuci je direktno u oci. Ona nabaci jedan nesiguran osmeh i zavrsava je:"jer one ne treba da budu otkrivene." Smejemo se zajedno i primecujem joj suze u ocima. Grlim je jako i govorim:"Koliko god da sam daleko uvek cemo biti blizu zato sto se nalazis ovde.", na pola recenice se razdvajamo, pa ja pokazujem rukom na srce. "I ti ces uvek biti ovde.", kaze smrcajuci i pokaze rukom na svoje srce. Suze joj se vec uveliko slivaju niz lice.

Ovaj divan trenutak prekida otvaranje ulaznih vrata. To mora da je Marija. Ah, secate se onoga kada sam rekla da je Maria stidljiva? Da, pa, to je samo pred nepoznatim osobama. Inace se ponasa kao da je u svojoj sobi gde god se nalazi. Ulazi u kuhinju i iza nje ide Enco. Maria mi odmah ulece u zagrljaj i sapuce mi da drugi ne cuju:"Volim te puno, ne zaboravi me. Enco i ja smo konacno zajedno." I da, Marii se vec duze vreme svidja Enco. Nasmejemo se zajedno na to prisecajuci se svih njenih blebletanja o njemu. Klimnem glavo jace je stezuci. Pusta me i ja se okrecem ka Encu. Podizem obrve i on klima glavom malo se crveneci. Grlim i njega vec osecajuci veliku knedlu u grlu. Hektor i Viktor se ubacuju:"Enco, sto si tako pocrveneo?", pocinje Viktor. "Da se nije nesto desilo?", zavrsava Hektor i oni mu pokazuju osmeh koji porucuje provalili smo te. Na njihove reci Enco samo jos vise pocrveni, ali ovog puta pridruzuje mu se i Maria. U roku od minut su svi spojili kockice i saznali za Mariu i Enca.

Prekidam ovu neugodnost i kazem:"Mislim da je vreme da krenem." Na te reci nastao je tajac. Mama se prva pribrala i rekla:"Hajde, kreni da ne zakasnis." Klimnem glavom i pogledam ih jos jednom, pa usledi grupni zagrljaj. Onda se odvajamo i ja krece u skolu. Cela porodica mi se uskoro gubi sa vida.

Ako sve prodje kako treba, na samom dogadjaju ce biti porodice i prijatelji ucenika za odabir. Kada budem odabrana, imacu samo minut da se pozdravim sa njima. Nama to nije dovoljno pa smo se takoreci sad pozdravili. Onda nas kraljevi sluzbenici smestaju u jedan smestaj kao i svake godine i mi dobijamo po sobu. Nase spakovane stvari bi trebalo vec tamo da se nalaze, trebalo bi da ih donesu porodice. Posle toga, sutradan ujutru u zoru krecemo na dvor. Kada stignemo tamo, izlazimo pred kralja i njegovu decu u salu za prijem. Tamo nas biraju ponovo i na osnovu toga dobijamo sobe za poslugu. Posle toga ne znam sta sledi.

Stizem u skolu i ulazim u poznatu ucionicu. Danas nema nastave, tako da deca koja nemaju dovoljno dobre ocene za odabir nisu tu. Sedam na moje mesto i cekam da se profesorka pojavi. Kada se to i desi, svi ustajemo. Ona drzi govor kao i svake godine, pa je ne slusam. Vreme brzo prolazi i dok trepnem, nalazim se u raspaloj sali za fizicko gde se odrzava odabir. Smestamo se u tri reda, poredjani po godistu. Ja stojim pored Tea i jos jedne ridjokose devojke koja ide sa nama u razred u poslednjem redu. Kraljevi poslanici citaju pre odabira pismo koje svake godine pise 'kralj'. Ne slusam ih vec fokusirana da cujem svoje ime. Pocinju da citaju odabrane. Lista je poodmakla i u jednom trenutku cujem ime:"Teo Vilis." Cuje se aplauz i kazem mu:"Bravo, Teo." Vraca sa:"Hvala, Ari. Jos malo je tvoj red.", grli me te odlazi. Ako sam dobro izbrojala ostalo je jos samo dve osobe. Sad krecem pazljivo da slusam. Prvo ime koje izgovara kraljev glasnik je:"Lili Piterson." Izlazi neka devojcica mladja dve godine od mene i prolazi kroz vrata za izlaz iz sale. Ovo znaci da sam ja poslednja. Zatvaram oci i cujem poslednje ime:"Hari Dzejms!" Otvaram oci u neverici i gledam decaka mladjeg za godinu dana. O, ne!

Sta kazete na to sto Ari nije odabrana? Nadam se sa je ovo element iznenadjenja za vas i da cete nastaviti da citate jer postaje zanimljivo. Hvala ako ste odlucili da citate dalje. Ly all xoxo <3