Dok Pakao Ne Postane Raj

Posao

Svi su pogledali u princa. Ustaje i polako pocinje da mi prilazi dok se ja sva tresem. Gledam u pod sve vreme. Covece, bila sam nepristojna prema princu prestolonasledniku. Za to mogu da mi odrube glavu. Opet, kakve sam ja srece. Princ mi prilazi i staje ispred mene. Prociscava grlo da mi da do znanja da je ispred mene i da treba da podignem glavu, ali ja to ne cinim. Stojim samo mirno plaseci se da podignem glavu jer moze da me udari ili da bude jos mnogo gore. Posle nekoliko trenutaka bilo je ocigledno da necu podici glavu, pa je on to uradio umesto mene. Uhvatio me je kaziprstom i palcem za bradu i nimalo nezno me je naterao da se suocim sa njegovim ocima. Pogledam ga direktno u oci i samo se odjednom se izgubim u tom plavetnilu. Kao da plivam i ronim u okeanu, a cak ne moram ni da disem. Osetim stisak na ruci i to me vrati u stvarnost. Spustim pogled i vidim kako njegove ruke drze moje sa okrenutim dlanovima ka gore. Gleda u moje zglobove. Podizem pogled i vidim njegovo lice kako se na trenutak mrsti, ali ubrzo se vraca prethodni izraz lica. Pogleda me u oci sa smeskom i sapne da drugi ne cuju:"Ari Stouns, zar ne?".

Umesto mog odgovora zacuje se kraljev glas:"Kristijane, sta se desava?", upita pomalo ljutito. Princ mu odgovara nonsalantno:"Samo mi se cini da sam video ovu devojku negde." Kralj mu odbrusi na to:"Pa sta s' tim? I hoces li je pustiti vise?" Na njegove reci shvatam da me princ idalje drzi za ruke i to prilicno jako, tako da pomalo boli. Istog trenutka me pusti i odalji se za jedan korak. "Pa, hteo sam onda nesto da pitam Iris." Okrenuo se ka Iris, princezi koja me je izabrala, i pitao je molecavim glasom:"Hoces li, molim te, da je pustis da bude u mom delu? Mozes da uzmes bilo koga drugog." Rekao je to i treptao, pa je izgledao preslatko kucence, dok sam ja zapanjeno gledala u njega i Iris. Posle nekoliko trenutaka, uz dubok uzdah, ona klimne glavom. On joj se siroko osmehne, pridje joj i zagrli. Svi imaju zacudjen izraz lica dok se on vraca na mesto. Sedne na svoje mesto pored oca i kaze mi:"Tamo ides.", pokazujuci rukom na dugu stranu gde su otisli njegovi 'pomocnici', odnosno sluge. Poklonim se i odem tamo. Na izlazu cujem kralja kako govori:"U redu je, mozete nastaviti."

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Posle jedno pola sata i nekoliko ulazaka ovde, otvaraju se vrata i ulazi Kristijan. Od kad ga ti zoves Kristijan, a? Nemam pojma. Okupljamo se i formiramo polukrug oko njega. Pocinje da drzi govor:"Dobrodosli. Nadam se da ce vam ovde biti ugodno. Pa, da predjemo na stvar. Svako od vas bice rasporedjen za odredjene stvari. Podelicu vas u grupe, tako da cete dobiti sobe jedne do drugih. Odredicu nekoga kome cete govoriti probleme, ostvaren napredak i obavestenja koja se ticu mene, i ta osoba ce prenositi te stvari licno meni. Ostale sitnice koje vam budu trebale govoricete njoj, i ta osoba ce to resavati. Sto vise problema mozete da resite sami, bice bolje. Ukoliko budete dobro radili i isticali se, bicete nagradjeni. Ali, ukoliko budete pravili greske, bicete kaznjeni. Vece greske ce biti prenete meni, od strane osobe koja ce vas nadgledati. Moj savet je da celokupno budete sto bolji, jer kako se vi budete odnosili prema svom poslu, tako cu i ja prema vama." Njegov govor je prekinut od strane sluzavke koja mu se poklonila i dala mu neki list papira. "Hvala, Ana.", pogledao je u nju i osmehnuo joj se zavodnicki. Ona je malo pocrvenela i spustila pogled, zatim se poklonila i otisla. Na celu tu scenu sam prevrnula ocima.

Kristijan je nastavio:"Ovo je spisak svih vas koji se trenutno nalazite ovde. Kada procitam vase ime, samo istupite jedan korak napred. Kako budem citao, vi cete se tako redjati jedan do drugog, tako da se vrsta poklopi sa listom. Ima li nekih pitanja?" Na njegovo pitanje smo svi odmahnuli glavom. Poceo je da cita imena. Kada je procitao moje ime, podigao je glavu i pogledao me. Stala sam do decka koji je bio pre mene na listi, pogledala ga i osmehnula mu se kad me je pogledao. Vracam pogled na princa, ali njegov pogled je ponovo na listi i cita dalje, samo sto mu je glas sada nekako grublji.

Kada je zavrsio sa prozivanjem, poceo je da deli zadatke. Podelio je nekoliko njih, a onda rekao:"Stanite, da li sam rekao ko ce vam biti nadlezini?" Mi smo svi odmahnuli glavom levo-desno. Nasmejao se sam sebi, pa onda rekao:"Dobro, nadlezni ce vam biti...", zaustavio se i sad kao razmislja. Pocela sam da gledam redom u muskarce, jer ce biti logicno da ce biti jedan od njih. "...Ari Stouns." Sta?! Vilica mi je pala do poda i uverena sam da mogu da mi prebroje sve zube u ustima. Kada je sve poslove raspodelio, pita:"Da li ima pitanja?" Ja malo podignem ruku i cekam da mi da odobrenje, sto i cini. "Zasto sam ja odabrana bas za to mesto?", pitam vec malo uplaseno. "Zato sto ja tako zelim? Ima li jos pitanja?", odgovara pitanjem kao da je to najociglednija stvar na svetu i ponovo pita isto. Ja ponovo pitam:"Koji ce tacno biti moj posao pored svega navedenog?" Pogleda me, pa pokaze da mu pridjem. Stanem na dva metra od njega, a on mi ponovo pokaze da pridjem blize. Prisla sam dovoljno blizu da me uhvati za ruku. Kada to uradi, povuce me da stanem pored njega i gledam u ostale radnike. "Jos neko?", pita ostale. Zacuje se jedna devojka i svi se okrenemo ka njoj:"Na osnovu cega je ona odabrana?", pita pomalo zavidnim tonom. Pogledam u Kristijana cekajuci odgovor, ali on gleda u tu devojku besno:"Na osnovu mog izbora. Ima li neko problem sa tim?", kaze opasnim i pretecim tonom. Soba se zagrejala za nekoliko stepeni. Svi su brzo odmahnuli glavama. "Dobro je. Sad mozete da idete u svoje sobe, ostali ce vam pokazati gde su. Sutra pocinjete sa radom." I ja krenem ka grupi koja se uputila ka sobama, ali me zaustavi Kristijanov glas:"Gde si ti krenula?" Okrenula sam se ka njemu i samo rukom pokazala niz hodnik gde su sobe. On kaze meni na to:"Treba da ti kazem sta treba da radis, zar ne?" Malo pocrvenim jer sam mu ja to pitanje postavila i klimnem glavom. "Onda kreni za mnom.", kaze sa seretskim osmehom. Usput kaze devojci od malopre sto je donela spisak da odnese stvari u moju sobu. Ona klimne glavom i osmehne mu se, a mene pogleda pogledom punim mrznje. Pa, sta ja tu mogu?

Izasli smo iz sobe i idemo dugim hodnikom. Stanemo kod jednih ogromnih vrata ispred kojih je cuvar. Naklonio se Kristijanu i onda otvorio vrata. Kristijan mu kaze:"Ne daj da udje niko od posluge ili cuvara." Na to on klimne glavom i mi udjemo unutra. Ogromna raskosna soba mi se ukazala pred ocima. Bio je tu ogroman krevet prekriven crnom svilom sa puno jastuka na njemu. U uglu je crni orman koji se presijava na suncu i beli mekani tepih. Sa druge strane vidim jos par vrata. Jedna su bela, a jedna crna.

Usli smo u kancelariju koja je bila savrseno uradjena. Samo jedna rec-predivno. I ja bih volela ovde da radim. Seo je u crnu fotelju iza radnog stola i pokazao meni da sednem preko puta. Poceo je da objasnjava sta sve treba da radim. I nema nesto mnogo da se radi. Kada je zavrsio pitam:"Je li to sve ili ima jos nesto?" On me pogleda i nekako se zlobno osmehne, pa kaze:

"Treba da ispunis svaku moju zelju." Ubite me odma'.

Tntntnnn. Ari je u nevolji. Sta mislite o zadatku princa Kristijana? Nadam se da cete nastaviti da citate. Ako vam se svidja deo komentaristite. :* Ly all xoxo <3