Dok Pakao Ne Postane Raj

Pocetak svega

Budim se pre svih u kuci sem mame. Ona uvek ustane prva. Silazim dole polako vec spremna za skolu i sedam pored nje. Vec je spremila dorucak za sve nas."Dobro jutro, mama" kazem joj pre nego sto je poljubim u obraz. "Dobro jutro, Zeko" odgovara mi uz njen topao osmeh. E da, Enco, Maria, njihove sestre i braca i moja porodica me zovu Zeka zato sto stvarno brzo trcim i skacem kao zec. U pocetku mi je to smetalo, ali vise mi ne smeta. Taj nadimak mi je prvi dao Noa kada sam ga prvi put pobedila u trcanju, mada znam da me je putio da ga pobedim.

Krecem polako da jedem sve iz tanjira dok ostali dolaze jedan po jedan dole. Za stolom vlada razgovor i iako ne ucestvujem u njemu vidim da je prijatan. Mozda smo mi siromasni ali imamo nesto najvrednije na svetu. Medjusobno se volimo i pazimo jedni druge iako to ne govorimo i uvek smo zajedno bez obzira koliko smo daleko jedni od drugih. Jedino novcano vredno kod nas je nasa kuca. Ni ona ne kosta mnogo, ali ima sprat i podrum, sto nam dobro dodje jer nas je mnogo. Dobili smo je kada je deda zavrsio sa vojskom kao naknadu, a i zbog smrti njegove porodice. Predpostavljam da i zbog toga sto su se deda sadasnjeg kralja i moj pradeda znali i bili jako dobri prijatelji. Samo znam da su oni morali da prestanu da se druze zbog krvne razlike. To je oktutno ako mene pitate.

Tata nam govori da je vreme da krenemo na posao i u skolu. Ustajem, ljubim mamu i tatu, pozdravim se sa bracom i sestrom i krecem u skolu. Na putu do skole ponavljam gradivo za danas dosta sam ucila tako da i ako bude profesorka pitala ili budemo imali test, spremna sam. Dolazim u skolu i ulazim u ucionicu. Ima nas malo jer je vecina dobila posao. Svi su se ucutali i gledaju me dok stojim nekoliko koraka od vrata. Kazem:"Sta?" drcno i oni me pogledaju opet pa iza mene. Okrecem se u vidim da na vratima stoji profesorka sa kraljevim poslanikom. Oo. Brzo promrmljam jedno:"Izvinjavam se",odem na mesto i sednem. Za to vreme su ste ostali raspricali pa ih je nastavnica sad ucutkala. Procistila je grlo i rekla:"Deco, dosao je kraljev poslanik. Budite pristojni sada i cutite." Neko je dobacio:"Zasto bi?" I profesorka se prodrala:"Tisina!" bas iznad mog uveta. Pa sta je vise sa ovim ljudima, jel hoce da ogluvim od njih?! Duboko sama izdahnula i pogledala u kraljevog izlaslanika. Poceo je da cita:

"Od danas pa za dva dana, u srednjoj skoli Crvenih u eriji 23, odrzace se odabir ucenika sa najboljim ocenama za odlazak u kraljevu palatu da sluze milostivom kralju i njegovim sinovima i kcerkama i ti ucenici bice postedjeni rata. Kada budu odabrani u skoli, sutradan ce po njih biti poslat prevoz koji ce ih voditi direktno na dvor. U palati ce biti odabrani licno od strane kralja i njegove dece. Ucenici koji se za dva dana ne pojave u skoli a budu odabrani, nece morati da se spremaju za palatu, vec ce umesto njih biti poslat drugi ucenik.

Kralj Plavih i Crveni
Henri Luter King"

Vau, ovo je prvi put da u poslednjih deset godina najbolji ucenici stvarno budu odabrani od kralja i njegove dece. I ne pamtim kada smo odmah posle Plavog meseca odrzali odabir. Uvek je bilo bar dve nedelje kasnije.

Pofesorka se zahvalila i kraljev glasnik je otisao. "Danas je odgovaranje, dobijate ocene" rekla je profesorka odjednom. Ostali su poceli da se bune ali ubrzo su prestali kada su videli da profesorka otvara svesku sa imenima. Imam osecaj da je ovo zbog odabira jer profesori svaki put pitaju kada nam donesu obavestenje da ce odabir biti.

"Ari Helen Stoun" izgovorila je profesorka moje ime. Tacno sam znala da ce mene da prozove. Ova provefesorka, zovu je Drvce, me uopste ne voli. Dobro, ona nikoga ne voli ko uvek zna kod nje. Misli da je ona najpametnija uvek.

Izlazim i stajem ispred njenog mesta kao i uvek. Osmehnula mi se kao da je htela da poruci tim pogledom Nema sanse da dopustim da budes odabrana za dva dana. Pocela je da me pita pitanja lekcija koje smo radili proteklih mesec dana. Znala sam odgovor na svako pitanje i svaki put kada bih odgovorila tacno njoj bi osmeh svaki put spao malo po malo. Pocela je da me pita najteza pitanja. Na svako pitanje sam imala odgovor. Rekla  je da je zavrsila i da mogu da sednem na mesto.

Kada sam se okrenula i krenula ka svom mestu, zacuo se profesorkin glas:"Stoun, imam jos jedno pitanje." Polako sam se okrenula, prisla joj blize i stala ispred nje. Pogledala me je i osmehnula onako 'nevino'. Kakvo li je pitanje sad smislila. Izgleda da bas nece da me pusti da konacno odem iz ovog pakla. Nastavila je:"Prvo malo da popricamo. Ove godine ima sanse da odes na dvor, jel tako?" Klimnula sam glavom i rekla:"Tako je". Ostro me je pogledala kao da ne treba da govorim vec samo klimam glavom. "Sto znaci da, ako budes odabrana, neces vise biti ovde i dosadjivati nam svojim pricanjem na casu." Ocigledno hoce da me iznervira, ali to joj nece uspeti. Ako se sad budem svadjala sa njom, mozda mi da losu ocenu i onda necu moci da idem na dvor. Samo sam joj uzvrtila pogled i nisam ni trepnula. Na to se namrstila i rekla:"Mada znam da neces biti odabrana, jer nisi dovoljno dobra da ih sluzis. Nisi dovoljno dobra ni ovde da sluzis, a kamoli tamo. Ni ja te ne bih odabrala. Samo kaljas ime svoje porodice." E sad vec bes kipti u meni. Odgovaram joj:"Onda je dobro sto ne birate vi. A oni ce da biraju po njihovom misljenju a ne vasem." Obrve su joj se skoro skroz spojile i rekla je:"Sad ti ovo pitanje nosi 70% ocene. Ako tacno odgovoris je 5, a ako pogresno odgovoris 2." Rekla sam:"Dobro." Sad sam vec nervozna.

"Nabroj sve moci moci Plavih." samo mi se osmehnula. Da li se secam svih? Ovo smo tako davno radili. Sta ako pogresim nesto?

Sta mislite, da li ce se Ari setiti svega onoga sto ju je brat ucio? Sta ako stvarno nesto promasi? Da li je Noa bio toliko dobar ucitelj da je Ari zapamtila ono sto je naucila pre 10 godina? Saznajte u sledecem delu. Molim vas komentarisite. Hvala unapred. Ly all xoxo <3