Dok Pakao Ne Postane Raj

Priprema

Stizem ispred kuce kad se vec malo smracilo. Stavljam ruke iza ledja i ulazim u kucu. Vicem:"Stigla sam", i cujem nekoliko promumljanih okej. Ulazim u kuhinju i vidim tamo mamu. "Evo, ostavili smo ti da jedes.", kaze i prodje pored mene ostavivsi mi poljubac na temenu pa izadje iz kuhinje. Posto sam sama, na brzinu jedem da neko ne bi video moje zglobove, pa odlazim gore u sobu. U sobi je Rouz na svom krevetu, uceci iz knjige koju smo svi mi koristili. Zatvara knjigu kada me vidi, i nista ne govori, vec ceka da se presvucem za spavanje.

Kada sam se presvuka, pitala me je:"Gde si bila?". Na to sam joj kratko odgovorila:"Na trcanju.". "I na trcanju si zaradila modrice oko zglobova?". Ajaoj, ja totalno zaboravila na to da treba da ih krijem. "Molim te, Rouz, nemoj nista da kazes ostalima." Klimnula je glavom i rekla:"Dobro, ali ako mi ispricas sta se zaista desilo." Pa to je ucena. Pa nisi bas u poziciji da mozes da se bunis zbog toga. To je tacno. Polako joj pricam sta se dogodilo. Vidim da me pazljivo slusa. Kada sam joj ispricala sta se dogodilo samo je klimnula glavom. Kaze:"Bolje da nikome ne kazes za to." Odgovaram joj:"U pravu si. A sad moramo na spavanje ili ce mama da nas ubije." Na to je samo ponovo klimnula glavom. Kad smo se smestile u krevet, cula sam je kako kaze:"Ne brini, Zeko, znam da ces ovaj put biti odabrana." Na to sam se nasmesila znajuci da zna da sam je cula.

Rouz bez obzira sto je najmladja, nekad pomislim da je najzrelija. Vrlo je pametna i vec ima nekoliko ponuda za posao. Kada jos malo poraste, dobru ce ona zaradu da donese ovde. Zato znam da mogu da odem ne brinuci se toliko zbog porodice. A onda tonem u san.

"Nemoj da brines. Cak i kad nisi odabrana uvek postoji nada. Nemoj da padnes pre samog kraja." Noa. To je Noin glas, sigurna sam 100%. "Noa?", dozivam ga. "Nemoj da brines Zeko, sve ce biti uredu. Ne dozvoli da te strah obuzme onda kada ti je hrabrost najpotrebnija."

Okrecem se oko sebe, ali nigde ne vidim Nou. "Noa, gde si? Molim te, pojavi se." Trazim ga,  ali samo cujem njegov glas. "Volim te, Ari. Bez obzira na sve." Pocinjem da drhtim i vicem:"Noa? Noa, ne odlazi, molim te."
-"Probudi se, Ari!", odgovara mi.

"Ari, probudi se", cujem Rouz. Otvaram oci i vidim kako stoji iznad mene. "Zakasnices u skolu." Na te reci brzo skocim i obucem se za skolu. Strcavam dole i vidim kako svi vec uveliko jedu. "Dobro jutro.", mrmljam na sta me svi pozdrave. Na brzinu jedem pazeci da mi niko ne vidi zglobove. Zavrsavam sa jelom i otrcavam u skolu.

Kada stignem u skolu, cujem da svi pricaju o odabiru. Pocinje cas i ulazi profesorka. Dan mi prolazi prilicno mirno uz par ispitivanja. Dobijam najvise ocene i vracam se kuci.

Ulazim u kucu vec spremna da pomognem mami oko ciscenja kuce i jos nekih sitnica, ali njen glas me zaustavlja:"Danas ti nista neces raditi. Sutra je odabir i treba da budes odmorna.". "Ali, mama, ne treba stv...", prekinula me je u pola recenice. "Nema ali, Ari. Idi gore i odspavaj malo, lepota ne dolazi tek tako.", rekla mi je to, osmehnula se i otisla u kuhinju. Idem gore i sedam na svoj krevet. Da li cu biti izabrana? Ako se to ne desi mogu lepo da idem odma' da se prijavim za Dvor Srece. Nakon jos malo razmisljanja o sutrasnjem danu, tonem u san bez snova.

Kada sam se probudila, cula sam da su svi u kuci. Silazim dole i vidim ih u trpezariji. Sedam izmedju Viktora i Ivana. Viktor mi prebacuje ruku preko ramena, ljubi me u teme i nastavlja da prica. To svaki put radi kada je vreme za odabir.

Hektor i Viktor su blizanci i izgledaju skoro isto. Svi u selu ih brkaju, ali mi u kuci smo navikli na njih, pa ih lako razlikujemo. Imaju smedju kosu i smedje oci, i razvijena ramena zbog onoga cime se bave. Vole da zezaju celo selo i to uglavnom budu smicalice vezane za njihov izgled. Inace su jako vredni i uvek odrzavaju svoju rec. Znam da se mogu osloniti na njih u bilo kom trenutku.

Hektor ustaje i menja mesto sa Ivanom. "Je l' si nervozna?", sapuce mi Hektor da niko ne cuje. "Nisam.", odgovaram i lazem. "Meni deluje kao da jesi.", dobacuje Viktor sapucuci mi na drugo uvo. Da li sam pomenula da Viktor i Hektor imaju tu neku vezu i skoro uvek znaju o cemu onaj drugi prica? Pa ako nisam, pominjem sad. I to nekad ume prokleto da nervira. Hektor pocinje:"Nemoj da budes nervozna..."
-"Jer ce sve biti uredu...", nastavlja Viktor,
-"Bices odabrana...", opet Hektor,
-"Posto si nasa sestra.", zavrsava Viktor. I onda zajedno u isto vreme kazu:"I zato sto si Stoun." Nasmejem se na to zato sto me inace stvarno nerviraju, ali kada mi trebaju, uvek se ponasaju ovako. Smesni su kada pokusavaju da budu brizni.

"Hvala momci. Pretpostavljam da ste upravu." Zagrle me u isto vreme i onda nastavljaju pricu sa tatom. Ivan mi prilazi i grli me. Izgleda da je on na redu. Uzvracam mu zagrljaj. Pocne da mi prica na uvo ne pustajuci me iz zagrljaja. "Ovi tikvani nisu normalni. Ako budes birana zbog njih, ides ti direktno u rat.", kaze saljivim tonom i ja se nasmejem. Ali u svakoj sali pola istine. A onda nastavlja:"Ove godine moraju da te odaberu. Nemas ni jednu manju ocenu od petice. Znas vise od polovine profesora, pritom pricas Zelenaski (jezik Zelenogoraca-engleski), Crvenodolinski (jezik ljudi iz Crvene doline-ruski) i Crnobrdski (jezik ljudi sa Crnog brda-spanski). Maternji ti je Zlatnokotlinski (njihov jezik, zive u Zlatnoj kotlini-srpski). Skoro niko ovde ne zna toliko jezika, pa cak ni profesori. Vicna si takodje prirodnim predmetima, pogotovo medicini, bez obzira koliko su jadni uslovi ovde i sto Plavi imaju Iscelitelje. Verovatnoca da te NE izaberu su jako male, tako da se opusti."

Ivan, iako je mladji, je jako mudar. Hladan je i proracunat, ali se uz njega greske ne desavaju. Ima smedju kosu, crne oci i bled ten. On uvek pomaze Rouz i pazi na nju kao oci u glavi. Njih dvoje su bas slicni.

Ovo me je skoro rasplakalo, tako da sam ga samo jos jace zagrlila i rekla:"Hvala ti." Mamin glas se prolama kuhinjom:"Svi na spavanje!"

Ovako nesto niste videli. Posle njene reci svi smo u roku od pola minuta bili u sobama spremni za spavanje. Tonem u san u kojem sanjam scenu iz sume sa strancem sa najlepsim plavim ocima koje cu jedva videti.

Budi me mama govoreci:"Ari, treba da krenes da se spremas." Ustajem samo sa jednom recenicom u glavi. Danas je taj dan.

Sta mislite, da li ce Ari biti odabrana? Ipak joj je ovo sansa za zivot, bukvalno. Nadam se da vam se svidja nastavak. Ly all xoxo <3