Neocekivani preokret [ Z.M. ]

2 - Dve godine

>> Dve godine kasnije <<

'  Živim za osećaj vetra u kosi koji mi daje utisak slobode.   '

' 14. Avgust 2016.

Pišem ovo da bi smanjila tenziju u mom stomaku. Za pet minuta moram da izađem tamo pred svima i da im pročitam svoj govor. Koji nije nimalo dobar kao od šest devojaka koje su išle pre mene. Ja sam poslednja i imam toliku tremu. U životu nisam bila ovoliko uplašena. Plivala sam s ajkulama, preplovila čuvenih sedam mora. Ali ovo. Za ovo nisam bila spremna.'

Spustila sam malu svesku na stol pored svoje bež torbe i što ženstvenijim korakom izašla na scenu. Svetla koja su bila uparena u mene, skoro su me zaslepela.

Stala sam iza govornice i pogledom presla preko gomile uvažnih poslodavaca, pisaca i umetnika. Moja svetlo bež haljina ko da je izvukla sav vazduh iz mene. Promeškoljila sam se, ispravila ramena i dala najlepši osmeh ikada.

'Dobar dan.' Započela sam. Uzdahnula sam, uradićemo ovo na moj način.

'Imam savršen govor ovde koji bi svako mogao da pročita i pomislili bi ste, kako je taj neko putovao i kako je vidno naučen. Ali ne. Neću ga pročitati ma koliko god puta sam ga ponavljala na putu do vamo.' Zakašljala sam se i nasmejala budalastoj sebi. 'Ono što želim reći. Nominovana sam kao jedna od sedam žena u ovom poslu. U poslu de putuješ i stvaraš uspomene. Ali ovo. Ovo za mene nije posao. Ovo je moj život. Živim da bi putovala i stvarala umetnost. Bilo to pisanje, crtanje, oslikavanje ili fotografisanje. Živim za osećaj vetra u kosi koji mi daje utisak slobode. Za to što nemam dom jer sam svaki dan na drugom mestu. Možda se ponekada uželim porodice, ali moja porodica je tamo de je i bila. Ćekaju me. I ćekaće me. Biće tu za mene kada god budem poželela da se vratim.'

Nasmejala sam se. Upravo sam uništila šansu da budem među svim ovim ljudima. Da me prihvate i da budem jedna od njih. Al' sada je kasno.

'Ja živim za osećaj slobode. I nimalo ne zaslužujem nominaciju među svim ovim ženama. Jer.. Pa jer ja nisam hrabra. Samo dovoljno glupava da uvek zalutam pogrešnim putem. Hvala. A sada me izvinite u jednom sam od najlepših gradova ikada i ne mislim biti zarobljena u ovoj prostoriji ceo dan za moj rođendan. Hvala još jednom. Adios.'

Okrenula sam se na crnim štiklama i brzim korakom sišla sa scene. Pokupila sam torbu ne osvrčiću se na bilo koga ili bilo sta drugo.

>> Black p.o.v. <<

Nasmejao sam se, na jedan od, pa ustvari jedan od najlepših govora koje sam do sada čuo. Mala je hrabra moram reći. Ali mora da čuva svoje stvari malo bolje, pagotovo kada se moje slike nalaze tu.

Gledao sam u njen dnevnik. Malu izgužvanu i neurednu svešćicu punu slika i zapisanih misli. Uglavnom bih je dao ljudima iz održavanja da joj vrate. Ali jedna mala slićica mi je privukla dovoljno pažnje da uradim to sam.

Hvala što ste do sada izdvojili vreme da pročitate i ostavljate komentare i votove. 

Nadam se da je nastavak dovoljno dobar.