Neocekivani preokret [ Z.M. ]

7 - Na njegovim kolenima

'Zašto misliti da zaboravljaš sve, kada samo sakrivaš u sebi.'

Teškim izdisajima je hodala ka grupi ljudi malo dalje od nje. Očigledno je nisu primetili jer bi u suprotnom slučaju već trčali ka njoj. Devojka smežuraste kože, je šlepala i polako ostajala bez snage. I onda. Poslednji izdah. Poslednji korak. Poslednji trzaj. Njeno telo je udarilo peščanu površinu, dok su joj blagi talasi udarali u noge. 

Dim cigarete je izdisao iz rumenih usnica dok je šetao plažom. Očigledno je da će biti zaglavljeni ovde neko vreme i to mu je i više nego odgovaralo, ali ono što mu je ustvari ulivalo strah u kosti su dva mesećeva kristala. Nije ju video. Nije video malu devojčicu zlatne kose s'licem anđela.

Koračao je bosom nogom po hladnom pesku, noć je već padala a on je gledao u malu grupicu na plaži koja je pravila uzbunu. Verovatno nije ništa, misleći da su samo uplašeni prolazio je pored njih ni ne obraćajući pažnju. Dok nije video kako jedan momak diže devojku anđeoskog lica smežuraste kože. Približivši im se, uzeo je malu devojčicu od momka i spustivši je da mu se oslanja na koleno, dok je on bio u klečećem koraku, slušao joj je otkucaje srca. Jedva da su se ćuli, kako su se ćuli tako su i usporavali. Znao je šta dolazi i nije mogao to da dopusti. Prislonio je svoje usne na njene. Jedan put, dvaput, triput... Nada je otišla. I četvrti put. Zadnji pokušaj. Njeno grlo je progovorilo. Kašljajući malo vode i ponovo omogućena da diše, devojka zlatne kose je ostala onesvesćena na kolenima momka crnih očiju. Na kolenima Zayna Blacka.

Dugo nije bilo nastavka. Žao mi je. Porodicni problemi i problemi u drustvu. Nastavci ce verovatno uvek biti kraci. Hvala sto citate. ♥