Neocekivani preokret [ Z.M. ]

4 - Dva mesečeva kristala

' Život je avantura, rizikuj. '

' 15. Avgust 2016.

Da li ste se ikada zapitali kako možete da jedete? Kako možete da se smejete? Zabavljate? Uživate? Kako možete biti tako opušteni, dok negde malo dalje od vas ljudi mole za parče hleba, neko upravo dobija udarce u stomak, udarce koje ne zaslužuje. Kako možete da uživate kada neko neku devojku trenutno siluje. Kada je neko trenutno ubio čoveka, čoveka koji je imao porodicu. Možda vi ne trpite njihovu bol. Ali saznaćete kako je to kad neko tako nešto uradi bas vama.'

Navlačeći na noge svoje krem čizme razgledala je oko sebe. Nije znala de ide. Ušla je u prvi brod s najdaljom distancom i zaputila se u novu pustolovinu. Ljudi misle da je ne ozbiljna kada to radi ali, nije bila jedina. U sobi do nje se dešava ista stvar. Momak tamne kose obuvao je svoje čizme i spremao se ode napolje da doručkuje nešto.

Uzevši svoj dnevnik i već istrošenu olovku devojka je prva izašla, ostavljajući za sobom svoj ženstveni miris. Čim je nestala iz vidika on je izašao. I čak ako se zaputio u pravcu terase de se služi doručak nije mogao odoleti mirisu koji ide suprotnim putem. Prateći njen miris vanile i tonika od maline krenuo je ka zapuštenoj strani broda. Strani de se uobičajeno ljudi plaše ići. Tamo su bile sve masine koje je brod nosio s jedne strane sveta na drugu.

Izašavši iz hodnika video je kako se zlatna kosa presijava na jutarnjim zracima sunca. Video je lice anđela kako se osmehuje nebu. Kožu satkanu od svile i njene oči ko dva mesečeva kristala. 

Žao mi je što nisam objavila nastavak pet dana. Od kada sam izašla sa whatsappa jedva pronalazim inspiraciju za pisanje.