Neocekivani preokret [ Z.M. ]

1 - Prvi susret

' Ceo svet je knjiga. I oni koji ne putuju ostaće na prvoj stranici. '

Sivi dim cigareta zauzimao je poslednji atom svežeg vazduha, dok je on jakim i samouverenim korakom išao ka šanku. Jednim kratkim pokretom našao se na, već ostarelim barskim stolicama, dok je zamahom ruke naručio čist viski.

Bio je kao izvajan od gline, svaki deo tela se savršeno uklapao u njegov portfolio. Toliko sam puno čitala o njemu da je neverovatno da ga napokon vidim uživo. Neko kao on verovatno nije ni čuo za nekog kao što sam ja.

Njegova dela. Njegova dela su toliko savršeno napisana da svi vrhunski pisci pored njega izgledaju kao..

' To će biti pet dolara. ' Rekao je gorko jezivi snažan glas meni do uveta. Okrenula sam se prema čoveku krupnije građe, čvrstoga lica i užasnog daha. Spustila sam pogled na kriglu piva koju sam naručila, tačnije za koju sam zaboravila da sam naručila.

Spretno sam izvadila dva dolara iz džepa. ' Slušaj sada ti mene vamo. Sat ipo vremena već sedim ovde i tek sada mi donosiš pivo, plus pola si prosuo dok si ga spustio na sto. Tako da budi zadovoljan i sa dva jer od mene više nećeš dobit. ' Uzela sam polupraznu kriglu piva i premestila se na jedan od stolova kraj prozora.

Otpivši malo piva uzela sam svoj fotoaparat u ruke. Listavši kroz slike od danas za oko mi je upala davno izgubljena misao. Već sam skoro i zaboravila da je on ovde. Njegove tamne oči gledale su u knjigu i pomno pratile svaku reč na stranici. Nisam mogla odoleti a da ne zabelezim ovo.

Njegova tamno smeđa kosa svetlucala je na zracima sunca, koji su kroz tamne zavese jedva dolazili do izražaja u ovoj malenoj krčmi koja se nalazila u sred ničega. 

Izvadivši manju svesku i olovku, počela sam da privodim i ovu pustolovinu kraju.

' 17. Avgust 2014.

Poslednji zraci sunca polako prodiru kroz maslinasto zelene zavese. Stara krčma u kojoj sedim ima užasno pivo. Ali ovde je toliko prelepo. Imam dovoljno materijala za sledećih mesec dana ako ne i više. Svaka slika je toliko autentična i posebna za sebe da ne mogu da opišem. Ovo putovanje za Meksiko je jedno od putovanja koje neću tako lako zaboraviti. Sedeći u staroj krčmi ušetao je momak kojeg u životu nisam mislila da ću videti. Prelep je baš kao i na svim slikama. Bio je to Zayn Black. Jedan od najvećih svetskih umetnika današnjice. Svi umetnici koliko i svi koji putuju bi voleli da budu kao on. Naravno smeštena sam u jedne od njih. Sa svojih sedamnaest godina je počeo da putuje a sa svojih osamnaest da sve s putovanja slike i sve beleške podeli s nama. Do svoje devetnaeste obišao je već pola sveta. Kažu da adresu nema, jer nikada ne ostaje na jednom mestu duže od mesec dana. Ali ko zna. Tek mu je dvadeseta. '

-

Početak :)
Sve sto je napisano na kraju krivim slovima, to je ona pisala u svoj dnevnik.