Neocekivani preokret [ Z.M. ]

8 - Potvrda za ponovno bežanje

' Više sam naučio putujući nego u školi učeći. '

- Piščev P.O.V. -  

Dok su svi već bili u dubokome snu, on je sedeo pored kreveta male devojčice koja ga je toliko zaintrigirala. Čekao je sekund, minut kada će se probuditi. Čekao je da vidi te mesečeve kristale, da vidi njen maleni osmeh na  njenim ružičasto izbledelim usnama. Čekao je potvrdu da će biti sigurna, kako bi ponovo mogao otići. Ponovo nastaviti da beži daleko od svih. Nikada nije radio u grupi, uvek sam. Solo kako bi on to govorio stalno. Solo od dana kada su otišli, jer zašto bi išao s nekim i stalno brinuo je l' dobro? Zašto bih išao s nekim ko ne može da drži njegov tempo, njegovu psihu, njega.

Bila mu je zanimljiva. Nije znao da li je to zbog načina kako je pisala o njemu, u njenoj malenoj sveščici ili po načinu na koji bi bežala od prošlosti kao i on. Pročitao je još tada na prvoj stranici odma do njenoga imena, glasilo je 'Ostavljam prošlost u prošlosti, sadašnjost držim u rukama a u budućnosti ću da bežim od prošlosti koja je sada sadašnjost.'  Od toga dana kada su se sreli, kada su se desili njihovih pet minuta, on ne prestaje misliti o tome. O njenim rečima. Ugravirala mu je te reći u glavu i ne žele da izađu, ali ni sam nije znao zašto. Zato što su te reći toliko realne ili zato što ga te reći toliko realno opisuju. 

-

Nastavci od danas redovno, wattnice sa waccapa mi :3