Confidental

Chapter 2.

Cara : Kako to da vas prati takva sreća u životu?

Ja : Nemam ja baš takvu sreću! 

Cara : O da ,imate.Ja to znam.Kladim da ste bili sretni i kad ste još bili dijete.Jeste li odrasli ovdje u New Yorku?

Ja : Ne,u Londonu al sam se doselila ovdje kada je otac dobio posao.

Cara : Ah,London obožavam taj grad.Molim vas pričajte mi o svemu,

-Nisam je mogla odbiti.Dok je sjedila pretvorivši se u uho,ja sam joj pripovjedala o svom djetinjstvu u Londonu,Osobito se zanimala za mog oca.

Cara : Zacijelo je bio vrlo naočit muškarac.

-Moj otac je bio glavar lučke kapetanije u Londonu,te su ga prebacili u New York.Kao mala sam htjela biti časna sestra al otac mi nije dopustio.Kada je čula časna sestra malo se uznemirila.

Cara : Imao je pravo,Abi,vi ste lijepa mlada žena.

-Ja sam se zarumenila,kakav kompliment još iz usta miljenice mode.Jedva sam dočekala da počnem raditi za njih,sviđala mi se a činilo mi se da se i ja njoj sviđam.Mogle smo tako čavrljati cijeli dan da u sobu nije upala May.

May : Miss imate dogovreno kod doktora.

Cara : Oh,ne želim nikamo  ići.

May : Morate,miss.

Cara : Onda čini mi se,moram.Abi,obećajte da ćete doći sutra.Časna riječ?

Ja : Časna riječ,miss Cara.

Cara : Nemoj me tako zvati,samo Cara je dovoljno.

Ja : Cara,vidimo se sutra.

-Ustala je da me isprati.Prije nego što smo stigle do ulaznih vrata u hodniku,May je donijela moj kaput.

Cara : Evo,sad više ne možete smisliti nikakvu ispriku da sutra ne dođete.

-Dala mi je ključ od stana,nemogu vjerovati.

Ja : Vidimo se sutra.

Cara : I bit čemo dobre prijateljice,jako mi se sviđate Abi,

-Došlo mi je da zaplešem niz 57.ulicu.Uspjela sam,dobila sam posao i prijateljicu u paketu.Nikad još nisam bila toliko sretna.Godine koje ču provesti radeći za njih bit će najzanimljivije i najvrednije u cijelom mom životu.Kad sam došla doma sve sam ispričala sestrama i majci koje su bile presretne što sam uspijela.

-Idučeg jutra,Sutton Place me uopće nije plašio.Još jučer tu sam se osjećala kao uljez,a jutros kao da tu i pripadam.Možda stoga što sam imala taj ključ.Stiskala sam ga čvrsto u šaci dok sam išla na posao,štipajuči se da se uvjerim kako sve ovo nije san.Čak je i vratar bio ljubazan.Dobro jutro pozdravio me je.

-Pažljivo,potiho sam ugurala ključ u bravu.Otključala sam,jedva sam odškrinula vrata a već se nađoh licem u lice sa predivnim gospodinom Harryem..

Ja : Dobro jutro,gospodine.

Harry : Dobro jutro i tebi mlada damo,sigurno si Abi,Cara mi je pričala o tebi.

Ja : Da ja sam,zadovoljstvo mi vas je upoznati.

Harry : Meni još veće.

-Harry je predivan iako je podosta star,još je onaj isti Harry iz One Directiona za kojima sam bila luda kad sam bila dijete.,On i Cara su jednostavno stvoreni jedno za drugo.Napetih živaca sjela sam za kuhinjski stol.Harry se okrenuo i pogledao me je.

Harry : Izgledaš zamišljeno,što ti je?

Ja : Ma samo sam se prisjetila doba One Directiona.

Harry : Doba,mi još uvijek postojimo samo što svako od nas ima svoj život,iako dosta često se nalazimo skupa.

Ja : Da znam,čitala sam.

Prošao je sat vremena kako se Harry vrtio po kuhinji.Imao je pune ruke nekakvih papira,i nije znao što s njima.

Ja : Gospodine dali vam treba pomoć?

Harry : Zovi me Harry molim te, i ne netreba mi pomoć hvala ti.

-Tako je pristojan i pažljiv,Cara je sretna što ga ima,što bih ja dala da nađem nekog kao što je on,al sada nemam vremena za dečka u životu.

Cara : Došla si Abi.

-Bila je presretna što me vidi,oduševljenje nije mogla sakriti.

Ja : Da jesam.

Cara: ....