Confidental

Chapter 16.

-Loše se stvari događaju samo dobrim ljudima, to sam skužila. Koliko kod bio dobar, radišan, pravedan ..u životu on ti vrati sto puta gore, dobro ne svima većini. Cara je jedna od tih osoba. Predraga osoba koju inače život nije ni mazio ovako joj vraća. Od onoga dana kad sam saznala da je bolesna pa većinom se nije ništa promjenilo ja sam nekako izgubila blagi interes prema Harry-u samo zbog nje jer sam joj se posvetila skroz, isto kao i on. Ali ipak smo našli vremena za nas. Koliko god vremena provodili skupa meni iskreno nije bilo dosta. Jednu večer sam legla i razmišljala što će biti kad Cara umre, hoće li on htjeti još biti sa mnom.. Toliko pitanja mi je prolazilo kroz glavu a na nijedno nisam imala odgovor. Imala sam dosta prilika pitati sve to Harry-a ali jednostavno nisam imala hrabrosti, jer sam mislila da bi možda odgovor bio negativan.

- Napokon i badnjak..Vrijeme darivanja, obitelji i radosti. Ovo Božićno doba mi je najdraži period u godini. Cara,Harry i ja sjedimo u boravku i kitimo jelku..

Cara : Draga, mogla bi pozvat svoju majku i sestre da nam se pridruže sutra?

Harry : Odlična ideja, stvarno si mogla!

Ja : Hoću, naravno nijedan Božić nisam provela bez njih.

- Tako smo nastavili kititi bor, uz priču i pjevanje Božićnih. Na trenutke sam se osjećala tako spokojno a na trenutke tako zagušeno, neznam zašto,

Cara : Ovo će biti moj zadnji Božić.

- Kada je to rekla, srce mi je puklo na pola i samo su suze krenule same od sebe..

Harry : Ljubavi nemoj to govoriti, molim te..

- Ja nisam ništa mogla izustiti, iako mi je u neku ruku bila konkuencija ja sam je voljela kao sestru..

Cara : Ja bih van, možemo na ponoćku pa se malo zabaviti.

Harry : O ne,ti neideš ti nigdje moraš se odmarati.

Cara : Ma molim te ostavi se ti mene na miru i gotovo, idem.

- Nisam mogla slušati da se svađaju, pokušat ču je bar izvesti na ponoćku on če meni popustiti znam to.

Ja : Molim vas bez svađe , možemo svi skupa na ponoćku i doma..Kvit.

Cara : Ah, Abi spasenje moje..

Harry : Dobro, pobjedile ste.

- Cara je otišla u svoju garderobu a ja u sobu.. Harry je ušao za menom sa košuljom u rukama..I poljubio me je..

Harry : Znaš da ni bih popustio, ali ti sve zbog tebe.

- Harry mi je pružio košulju i zamoli da mu popravim pucete na njoj. No međutim taman kad sam uzimala košulju s njegovih ruku Cara je upala u sobu.

Cara : Što to radite? - upitala je bijesno

Ja : Harry me zamolio da mu pogledam dugmad na košulji.

Cara : Što on sebi umišlja!- dreknula je i istrgla košulju iz mojih ruku , a Harry je polako napustio sobu.

Cara : Kakvo dugmad?

-Pokazala sam joj koja iako mi još nije doprlo do mozga šta se ovdje zbiva. Cara je zatim počupala i ostale gumbe s košulje i onako u grudnjaku i tangama projurila niz hodnik, ravno u njihovu sobu. Čula sam je kako vrišti "Abi radi za mene a ne za tebe,jel ti to jasno. Ostavi je na miru". Kada se vratila smješkala se od uha do uha. Ovu ženu nemogu pročitati, svake sekunde mijenja raspoloženja. Neznam jel to zbog nje il zbog bolesti, nije mi jasno.

Cara : Nikad mu to više neće pasti na pamet"

Ja : Ali meni to ne smeta, i prije sam mu pomagala i kad ti nisi bila tu.

Cara : Smeta meni.

- Kada je to rekla, promjenila sam stotinu boja lica bar mislim, srce mi je počelo nenormalno kucati..Da li je moguće da zna za mene i Harry-a ili ja u to vjerujem.. Neznam ja sam joj samo uputila upitan pogled ,nisam željela ulaziti u dubinu ovoga. Kad je ona najednom počela :

Cara : On neće ni da prstom makne za mene ,bar dok nije saznao da sam bolesna.. Neće da me izvodi nit mi dopušta da se zabavljam, e pa onda ja neću dijeliti tebe s njim..

- Bum u glavu, pa ljudi moji nisam ja neka stvar. Al neka misli šta misli i neka bude kako bude al ja ću njemu i dalje pomagati isto koliko i njoj.

Ja : Hajmo se spremiti, još malo pa je ponoćka..

Cara : Imaš pravo, hajmo.

- Ušla san u garderobu i nabzinu joj dala da obuće "Cavalli" crne hlaće "Fendi" srebrenu bluzu i crne lakirane "MiuMiu" cipele..Naravno i krzneni kaput. Ja sam izabrala sličnu kombinaciju kao i ona..Ništa pretjerano a opet elegantno. Harry je imo odjelo.. Spustili smo se u lobby i pričekali Harry-a da dovede auto. Ulice su vrvile, bile su prepune..Crkva nije bila nešto udaljena od centra..Ponoćka je završila i uputili smo se doma iako je Cara tu odluku nevoljko prihvatila trebala je biti zahvalana što je uopće uspjela izaći van.

-It is a CHRISTMAS..

- Kao malo dijete sam otrčala u dnevnu sobu da vidim što ima ispod bora.. Bilo je prepuno poklona ovo nisam nikada doživjela pošto moji nisu bili tako bogati. Moj najveći problem je bio što kupiti njima..Harry-u sam kupila privjesak za ključeve s našim inicijalima i ugraviranim datumom našeg prvog poljubca. Da ja sve pamtim bar tako bitne stvari meni. A Cari sam dala izraditi komodu za šminku s našim slikama i nekim bitnim riječima ili rečenicama o čemu smo pričale ili što smo krivo rekle..Mislim da če joj se svidjeti..Majci i sestrama sam kupila novi stan što da kažem ima se može se..I još po neku sitnicu..Pozvala sam majku da nam se pridruže na ručku iako se jako dugo premišljala pristala je..Jedva ih čekam vidjeti..Znam da sa loša po tome što ih nisam dugo posjetila al ih nisam zaboravila, svo slobodno vrijeme sam rađe provodila s Harry-em nego da njih posjetim..Još malo sam šetala oko bora sva u iščekivanju da otvorim koji..Iako nisam ni bila sigurna da li je koji uopće za mene..Cara i Harry se još nisu ustali ah što propuštaju Božićno jutro.