Boruto Hero From The Shadow

Chapter Five

Naruto POV
Velikim crvenim pečatom ,,Odobreno'' pečatiram predate listove za misiju.
Kucanje. ,,Uđi.''- nisam podigao glavu sa papira.
,,Gospodaru Hokage.''
Tek tada podižem glavu i vidim Saradu.
,,Šta je bilo?''
,,Juče sam srela Mesečevog Viteza i rekao je da pristaje da Vas poseti i razgovara sa Vama.''
,,Da li je rekao neko određeno vreme?''
,,Pet, ukoliko Vama odgovara.''
Klimam glavom.
Poklonila se i otišla.
Ovo je kao da sam dobio sedmicu na lutriji.
Ako razgovaram s njim mogu da dobijem važne informacije. Tačnije, ako on pristane da mi ih kaže. Uzimam telefon i okrećem Šikamarua.
,,Sutra razgovaram s njim.''- rekao sam
,, Pitaćeš ga zašto nas brani od svog naroda?''- odzvonilo je sa druge strane slušalice.
,,Da, ali kao što si rekao, neću navaljivati.''
                          ***
Boruto POV
Razgovaraću sa svojim ocem. Velika stvar.- pomislih cinično.
Ovo bi bila dobra prilika da ga ispitam šta misli o meni.
Zatim mi je nešto prošlo kroz glavu.
Sarada. Želim da njenu ljubav prema starom meni,Borutu Uzumakiju stavim na test.
                        ***
Kucam na vrata Hokageiske kancelarije.
,,Da''- čuje se sa druge strane
Stojim na vratima. ,,Rekli su mi da hoćete da me vidite.''
,,Sedi. Želeo bih da porazgovaram sa tobom.''
,, Oprostite. Možda mnogo tražim, ali da li bi smo mogli da odemo negde na razgovor?''
Par minuta kasnije, bili smo u ,,Zmijinoj jazbini.''
Hokage počinje razgovor
-Zašto si odabrao ovu šumu?
-Ne znam. Tu sam se prvi put probudio posle reinkarnacije.
- Reinkarnacije?
-Mi smo besmrtan narod. Dokle god jedemo čakru, bićemo mladoliki. Međutim nakon 500 ili 600 godina,zavisi od pojedinca, prebacujemo se u novo telo.
-Da li svi morate da jedete čakru?
-Da. Jedino to nisu radili Kaguja i Hamura. Ali, to je već legenda. Postoje i glasine da neko iz dvorca Tonarija Occucukija uspeva to isto.
-Zar i ti nisi u tom dvorcu?
-Ne. Occucuki plemstvo je ogromno. Ima oko 40 zamkova i nekoliko kuća
- Pitam se kako je njima tamo
-Njima?
-Moja deca su tamo
-Zašto?
-Zbog greške koju sam načinio u prošlosti.
-Onda je istina
-Šta to?
-Vi ste pre sedamnaest godina prekinuli venčanje vladara Tonarija Occucukija i njegove izabranice. Hinata Hjuga,jel tako?
Klimanje glavom.
-Moglo je da se završi mnogo gore- odgovaram
-Kako to?
-Prema zakonima našeg plemena, ako verenica napusti svog verenika ili žena muža on ima obavezu da je ubije. Pitam se kako je Tonari pobegao od toga.

Naruto je nekoliko trenutaka ćutao. Zatim je opet progovorio.

-Zašto se boriš protiv svog naroda?

-Pa, ne sviđa mi se kako ljudi tamo rešavaju stvari. Ne sviđa mi se način na koji rešavaju probleme. iako je vladar, moj otac kaže da ne može da promeni zakone koje postoje od početka vremena

-U pravu je. On može da izmeni pravila,ali ne i način mišljenja ljudi. To se prihvata samo slobodnom voljom. Kada bi promenio pravila, bez saglasnosti ljudi došlo bi do pobune. 

-Zato sam odlučio da ja uradim ono što smatram ispravnim.

-Ali, to je veoma rizično, zar ne?

- Opasnost je moje drugo ime. Moj san je oduvek bio da štitim iz senke, a ne da budem vladar kao moj otac.

- Podsećaš me na mog sina. On je uvek govorio da ne želi da bude ono što sam ja, nego zaštitnik.

-To Vam smeta?
-Ne. To je u redu. Ali ne razumem zašto neće da priča sa mnom i zašto toliko mrzi moju poziciju

-Možda on misli da Vi nećete da pričate s njim.

Naruto se trgao

- Zašto toliko mrzi moju poziciju? To što sam Hokage?

-Ne znam, gospodine. Sada ću Vam reći zašto se ja protivim poziciji mog oca.

On je uvek tu za mene kao vladar. Samo mi pridikuje. Meni ne treba moj otac kao gospodar, već kao moj otac. Mislim da mi ga je njegova pozicija otela. Ponekad mi je samo potreban zagrljaj ili razgovor, a ne mogu da ga dobijem, jer on nema vremena. Uvek nađe vremena kada je već prekasno.

-Da li je stvarno, to toliko teško za tebe?
- Deca su mi smeštala podvale, tukla me, rugala mi se zbog toga. Kada bi moj otac došao da to ispita, svi bi bili nasmejani i ljubazni. Čim bi on otišao pokazali bi svoje pravo lice.

Jednostavno očeva pozicija je postavila zid između nas dvojice.

Pošto mi je već dosadilo da ga molim da me pogleda i kaže ,to je moj sin. Ponosan sam na tebe.' počeo sam da štitim da bi mu dokazao da sam vredan njegove pažnje.

- Siguran sam da ćeš uspeti.

Klimam glavom i osmehujem se. On nema pojma sa kim je sada pričao. 

                                                            ***

Sarada POV

Upravo sam završila trening. Ovog puta trenirala sam ispred nindža Akademije. Vraća uspomene na to kako smo Boruto i ja maturirali.

Nešto me tera da odem do Zmijine jazbine.

Dok koračam prema tamo mislim na Mesečevog Viteza i onaj san. 

Prekoravam sebe. 

,, Da li si ti normalna? Voliš dvojicu! Saberi se!" Međutim, nije pomogo. Prijalo mi je da razmišljam o obojici. 

Iz daljine vidim neku figuru kako se približava. Ne vidim dobro, jer znoj peče moje oči.

,,Da li si dobro?"- pita. Znam da sam ga čula ranije, ali ne mogu da se setim gde.

,,Znoj mi je upao u oči."- odgovaram.

Osećam kako stranac skida moje naočare, zatim nečim mokrim i hladnim prelazi po mom licu.

Tek tada vidim jasno. Mesečev Vitez. Ne mogu da verujem.

,,Odkud ti ovde?- pitam istinski iznenađeno. 

,,Upravo sam završio razgovor sa Hokagem."

,,Sastali ste se ovde?"

Klima glavom. 

,,Otišao je. Želiš malo da prošetamo?"

Ja njega čak ni ne znam, ali tako mi prija njegovo prisustvo. Naslanjam glavu, na njegovo rame. Čudno je. 

,,Umorna si. Hajde."- ušli smo u kolibu. 

,,Spavaj. Slobodno."

Njegov glas je poslednje što čujem. Osećam kako mi ponovo skida naočare i miluje kosu. Zaspala sam na njegovim kolenima.

                                                                   ***

(pola sata kasnije)

Budim se. 

,,Dobro jutro."- čujem taj glas.

Po glavi mi se vraćaju slike kako šetamo.Moja glava na njegovim ramenima. Moja glava na njegovim kolenima.

Ustajem. 

On mi pruža kesu iz pekare. Unutra je burek sa višnjom.
,,Hvala ti. Umirem od gladi."

Klima glavom. Seda pored mene i jede pitu sa sirom. 

Odjednom se smeje. 

,,Šta je bilo?"

Prelazi prstom preko mog nosa. ,,Imaš višnju na nosu."

Oboje se smejemo. 

,,Smotana sam"- rekla sam.

,,I prelepa."

Gleda me. Ne mogu više da izdržim.

,,Oprosti mi, Boruto!"- pomislila sam dok mi je srce jače lupalo,a dah postajao topliji.

Moje vrele usne dodiruju njegove. Ovo tako prija. 

Najzad, skupljam snagu i migoljim se iz njegovog zagrljaja

Tek tada sam potpuno svesna šta sam uradila. Stavljam ruku preko ustiju. Ustajem i istrčavam iz kolibe.