Boruto Hero From The Shadow

Chapter One

,,Boruto, požuri!''- Sarada je vikala ispod mog prozora. Uzeo sam jaknu i izašao iz kuće. ,,Hajde, zakasnićemo na sastanak sa gospodarem Hokageem.''
Dok smo išli ka kancelariji moga oca, gledao sam svoje selo. Selo Sakriveno među Lišćem( Konoha) bilo je najlepše i najrazvijenije od svih pet velikih sela. Ljudi su bili veseli. Dan je bio lep. Ptice su cvrkutale, krošnje su bile ozarene suncem.
***
Nalazili smo se u Hokageiskoj kancelariji. Kada smo ušli na glavna vrata, zgrade gde je kancelarija bila smeštena, išli smo dugim hodnikom ka hokageiskoj kancelariji. Pokucao sam. ,,Uđi.''- čulo se sa druge strane.
Kancelarija je bila velika, ali veći deo prostora je bio ne iskorišten. Postojala su dva stola, jedan manji, jedan veći, par polica. Na manjem stolu se nalazio samo televizor. Preko njega je moj otac gledao svoje intervjue. Na velikom se nalazio laptop, činija sa olovkama, pečati, gomila fascikli i papira.
Moj otac je sedeo na crnoj stolici na točkovima.
Na zidu kancelarije, nalazile su se slike svih prethodnih Hokagea.

,,Danas će te ići u Šumu Smrti na misiju. Tamo su se za dva dana dogodila četiri napada na džonine našeg sela." ,,Gde je učitelj Konohamaru?"- upitao je Mitcuki. ,,Poslao sam ga na drugu misiju. Želim da vidim kako ćete se sami snaći na ovoj misiji."

***

Dok smo išli ka Šumi Smrti znao sam da otac nešto krije i da nam nije rekao sve detalje u vezi misije. Prvo, ako džonini nisu uspeli da pobede neprijatelja, šta onda očekuje od 3 obična čunina. takođe, niko se ne šalje na misiju bez sensea ili bar nekog nadležnog do osamnaeste, a nama je tek trinaest. Otac nešto smera. Sarada je takođe izgledala zabrinuto.

***

( u Saradinim mislima)

,,Šta treba da uradim? Ja volim Boruta, a on to ne primećuje.On o meni misli samo kao o nekome ko stalno priča kako će postati Hokage. Moje pričanje ga nervira. Zašto mi je onda obećao da želi i da će me zaštititi?

***

Stigli smo do Šume Smrti. Sarada je upotrebila Šaringan. ,,Vidiš li šta?"- upitao sam. Nije mi odgorila. Bacila je šuriken.

Video sm da je bio premazan otrovom. Ništa se nije dogodilo. ,, Izađite!"- rekla je. Iz grmlja je izašao jedan čovek sa bjakugnskim očima. Takve oči imale su moja majka i sestra. Po odelu bio je iz Occucuki klana.

Occucuki su bili preci Hjuga klana. Kada se Hamura Occucuki doselio na Mesec osnovao je svoje pleme. Njegov stariji brat Hagoromo je ostao na Zemlji i tamo osnovao ,,Šinobi svet" i razna plemena( klanove).

Occucucuki klan je živeo na Mesecu, odvojen od bitki koje su potresale Zemlju. Zbog mnogobrojnosti članova klana , Occukiji su se podelili na višu i nižu porodicu. Međutim, kada je Hagoromo zatražio od brata da mu pošale jude sa bjakuganskom veštinom, on je poslao polovinu više i polovinu niže porodice na Zemlju. Tamo su se oni preimenovali u Hjuge.

***
,, Isporučite nam lisicu." Neprijatelji moga oca su ga zvali lisicom, zbog toga što je u sebi imao zapečaćenju devetorepu lisicu.

,,Pogrešili ste adresu! Ovde niko ništa ne isporučuje." Mrzeo sam kada neko gleda u mog oca kao u oružije koje će da se koristi da se dobije moć.

Krenuo sam u napad, ali, oni su iz nekog razloga izbegavali da mi naude. Jedan od neprjatelja prišao je Saradi i odgurnuo je. Od siline kojom je pala na drvo, ono se srušilo, a Sarada je pala ne zemlju. Pritrčao sam. ,,Sarada!"- viknuo sam. Otvorila je oči. ,,Boruto, volim te." Zatim se onesvestila. Osećao sam kako moje srce boli. Znao sam za 26. nindža pravilo:,, Nindža nikada ne pokazuje svoja osećanja." , ali sada nisam mogao da izdržim. Osetio sam kako mi suze klize niz obraze. ,,Boruto, tvoje oči." Mogao sam da vidim svačiji protok čakre,pokrete protivnika,a da se ne okrenem.Setio sam se kada mi je sestra rekla da,ako želim da otključam bjakugan moram da prođem kroz bol. Moram da pomislim da sam izgubio nešto što mi je drago.

,,Mitcuki, pazi na Saradu. Ovi su moji." Znao sam koliko je ludo boriti s protiv nekoga ko je umalo ubio moga oca, koga su svi smatrali za najačeg nindžu u selu, ali nije me bilo briga. Sve što sam sad osećao bila je ljutnja. Posle nekog vremena, neprijatelji su se povuki, ostavljajući za sobom svitak. Bilo mi je čudno što su bili tako ne oprezni, ali sada nisam imao vremena da mslim o tome.

,,Koliko je daleko bolnica sela Lišća, odavde"- upitao sam. ,, Treba će nam 3 sata,ako brzo idemo."-odgovorio je Mitcuki.

Ne čekajući da mi kaže ništa više,stavio sam Saradu na leđa i krenuo.

,,Čekaj!" Mitcuki se borio da me stigne. Stavio mi je ruku na rame.

,,Razumem kako se osećaš, ali jurnjava nas neće nikuda odvesti."

,,Ne razumeš! Obećao sam joj da ću je štititi, a evo šta se dogodilo. Pravi čovek nikada ne gazi svoju reč."

Stigli smo u bolnicu sela Lista. Mitcuki je odneo svitak do mog oca, a ja sam sa Saradom otišao do bolnice. Tamo nas je sačekala Inoijinova majka, Ino,medicinski lekar koja je u to vreme tamo radila. Položili smo Saradu na krevet. Dugo ju pregledala. ,,Pored toga što je povredila glavu,otrov joj je ubačen u telo.Ja tu ništa ne mogu. Ovo mora da obavi Sakura." Sakura je bila Saradina majka i najbolji medicinski u svih pet velikih nindža nacija.

Gledao sam kako skuplja otrov u vodene balone. ,,Trebalo bi da odeš kući."- rekla mi je. ,,Ne mogu. Molim Vas, dozvolite mi da ostanem" Žena je klimnula glavom, u znak da pristaje. ,,Samo budi tih. Treba joj odomor."

***

Pogledao sam u mali sat u sobi. Bilo je dva sata ujutro. Čuo sam korake. Ovo nisu bili koraci lekara, oni imaju klompe, te hodnici odzvanjaju kada prolaze. Na vratima sobe se pojavio moj otac. Dva puta sedmično lično je obilazio bolnice.

Stao je na vrata Saradine sobe. ,,Imaš minut?"-upitao je.

Kada smo došli do hodnika bolnice počeli smo razgovor.

,,Sakura mi je rekla da nije mogla da te natera da odeš kući."

,,Ne mogu. Ja sam odgovoran za ovo."

,,Ne,nisi!"

Razbesneo sam se. Osetio sam kao da nešto puca u meni.

,,Znao si da su ne prijatelji moćni. Ako to nisu mogli džonini, šta si očekivao od čunina? Daj priznaj! Želeo si ovo!" Primetio sam da sam skoro počeo da urlam, ali nisam mogao da se smirim.

,,Hteo sam da odmerim vaš pun potencijal i da ti pomognem da otključaš bjakugan."

,,Da mi pomogneš? Tako što ćeš povrediti člana mog tima?"

,,Ona je mnogo više za tebe nego samo član tvog tima. Da li sam u pravu?"

Kada je to rekao setio sam se momenta u kom je Sarada izgovorila,,Volim te" i bol u srcu postajao je jači.

,,Ne brini. Biće joj dobro."

On je otišao, a ja sam se vratio u Saradinu sobu.

,,Bolje bi bilo da je tačno ono što si rekao, matori!"- pomislio sam dok se Sarada mučila u snu.