Boruto Hero From The Shadow

Chapter Three

Budim se jer svetlost s polja dopire do mojih očiju. U glavi mi se vrti slika od predhodnog dana. Slika gde dodirujem Saradine usne. Moje misli prekida kucanje na vratima. Sestra ulazi u sobu.

,,Šikadai je ovde. " Klimam glavom. Spuštam se niz stepenice.

,,Šta ima?" Šikadai je sedeo na kauču sa nekom kovertom u ruci. ,,Ništa."- odgovaram pospano. ,,Zapravo svašta!" Šikadaine oči sijaju. ,,Kako to misliš?" Pruža mi kovertu.

Otvaram je. Unutra je pozivnica.

,,ŽURKA

kod Šikadai Nare

piće i grickalice nisu obavezni

23h-4h

,,Čim ti matorci nisu kod kuće praviš haos." Nasmejali smo se. Zatim sam se smrkao.

,,Šta ti je sad?"

,,Neće me pustiti."- odgovorio sam.

,,Ko kaže da moraju da te puste?" Šikadaia je opet imao taj vragolasti osmeh.

,,Ne pada mi napamet da se iskradem iz kuće zbog žurke, Šikadai."

,,Što da ne. Mislim, tada će ionako svi spavati."

,,Otac mi se vraća iz kancelarije tek u tri ili četri."

,,To nije problem. "- odgovorio je Šikadai. ,,Samo stavi klona u krevet. Mislim, nije kao da će primetiti razliku. Ionako je u većini slučajeva NJEGOV klon u kući, a ne pravi Naruto, zar ne?"

Pošto je video da je uspeo da me pokoleba, uputio se ka vratima. ,,Vidimo se na žurci."

Bio sam nesiguran u ono što hoću. To je bilo ono što je bila moja mana. Uvek sumnjam u ono što hoću i onda kada sumnjam postoje dve strane u meni. Strana koja mi govori šta je ispravno, i neka druga, zla koja me tera na neispravno. Uvek posušam neispravno i ako znam koje su posledice toga.

Bilo mi je potrebno malo vazduha.

Trg sela Lišća isti kao i uvek. Ljudi koji sede za klupama, ljudi koji vuku kese iz prodavnice, umorne nindže koje se vraćaju sa misije. Tu je naravno i Hogajska zgrada, koja se preteće uzdiže nad trgom.

Hodao sam zamišljeno sa rukama u džepovima.

,,Boruto!" Sarada skače sa jednog stuba i pritrčava mi.
,,Čuo si za žurku kod Šikadaie.'' ,,Evo ga opet!''- pomislih.
,,Da. Dobio sam pozivnicu.'' - odgovorih.
,, I ja. Jedva čekam.'' - odgovorila je.
,,Tvoji će te pustiti?''- upitao sam iznenađeno.
,,Otac nije tu,a majka radi noćnu smenu u bolnici. Dakle, mogu da radim šta god želim.'' 
,,Baš si se izmangupisala.''- rekao sam. Sarada se nasmejala i poljubila me. ,,Čekam te.''
Nakon ovog razgovora, ništa mi nije išlo od ruke. Ni trening, ni video- igrice... 

                                                                          ***

Bilo je 22:40. Večeras su i majka i sestra otišle ranije na spavanje. Sestra sutra ima ispit, pa je morala to da uradi. 
Ja sam otišao do sobe. Nisam se presvukao u odelo za spavanje, jer još nisam bio siguran u ono što hoću. 

Šikadaine reči su mi se vrtele po glavi. ,,Ko kaže da moraju da te puste? Samo stavi klona u krevet.",,Čekam te!"-odzvonio je Saradin glas u meni. Skačem iz krevet. Stavljam klona u krevet. Zahvaljujući treninzima kod Saradinog oca, naučio sam da se ne primećeno šunjam. 

Čim se nađem napolju osećam se bolje. Šikadaina kuća nije bila daleko od moje.

Ulazim u kuću u kojoj trešti muzika. 

,,Evo ga. Glavna faca žurke." Šikadaia je opazio da dolazim. 

,,Drago mi je što si došao!" Sarada me povlči da igramo.

                                                                                           ***

,,Hajde da igramo istina, izazov, poljubac, obećanje. " Čodžo je to predložila. 

Svi smo se složili. ,,Šikadaia, pošto si ti domaćin počnimo sa tobom."

Čodžo se zatim zamisli. ,,Izazov!"- rekla je. ,,Donesi mi dve kese čipsa." 

,,Tipično za nju."- pomislio sam. ,,Samo misli na hranu."

Nakon što je to uradio, Šikadaia me je pogledao. ,,Boruto, poljubac! Poljubi,Kami!" Kami je bila godinu dana starija od nas, ali smo se ponekad družili s njom. Bila je iz Aburame klana. 

,,Ne, neću!"- odbrusih. Šikadaia uzdahnu. ,,Postoji li neko na svetu koga želiš da poljubiš?"- upitao je. Umesto odgovora, on, kao i svi oko njega prisustvovali su poljubcu sa Saradom. 

Šikadaia je bio zapanjen.,,Vas dvoje ste zajedno?"- pitala je Čodžo.Klimuo sam glavom. Šikadaia me je ljutito gledao. ,,Ja sam te pitao ima li šta, a ti kažeš ništa! Mislio sam da smo prijatelji, Boruto!" Bio je zaista ljut. ,,To je moja stvar."- odgovorio sam. ,,Kako god!"-rekao je on.                                                                 ***

Nakon ove igre postavljali bi smo jedni drugima bezvezna pitanja.

,, Inoijin, u koga bi se zaljubio,a da to nije niko iz ovog društva?"- upitao je Mitcuki. 

Inojin je izgledao kao da mu je neugodno. 

,,Pa, ima neko, ali to je nemoguća ljubav."-rekao je

,,Što?" 

,,Tri godine je mlađa."- odgovorio je.

,,To nema veze! Ako voliš nekoga to nije bitno!"- odbrusila je Sarada.

,, Ko je to?"- upitao sam ja.

Inoijin uzdahnu. ,,Uzumaki Himawari."

,,M...molim?" Sve sam mogao da zamislim, čak i Saradu kako mu se sviđa, ali ovo nikako. Moja mlađa sestra.

       ,,Zašto mi nisi rekao?"- upitao sam. ,,Mislio sam da ćeš se naljutiti."- odgovorio je

,,To nije moja stvar, samo šta ti se sviđa kod nje?"- upitao sam. 

,,Još pitaš? Ima najbolje grudi u celoj njenoj generaciji."- ubacio se Jurui. 

,,Nije to."- odgovorio je Inojin. ,,Ljubazna je, stidljiva, ali kada želi ume da bude poprilično opasna. Ima predivan osmeh."

,,Viđaš se s njom?"- pitao sam. ,,Pratio sam je par puta sa akademije kući."

,,Dobili smo dva ljubavna iznenađenja za ovo veče."- dobaci Čodžo

                                                               ***
Kada se žurka završila, otpratio sam Saradu do kuće. Poljubio sam je. ,,Vidimo se sutra."- šapnuo sam joj na uvo.