Boruto Hero From The Shadow

Chapter Eleven

Sarada POV
Već je prošlo sedam dana od kako je onaj kojeg volim najviše otišao od mene. Pitam se kako mu je sada. Ne znam kako,ali, mogla sam da osetim da mu je teško. To je naša posebna veza. Možemo da osetimo jedno drugo koliko god da smo udaljeni. Čak iako smo na drugim planetama ili svetovima.
***
Boruto POV
Trening kao i svaki drugi. Iako sam tako malo na Mesecu užasno sam iscrpljen i želim da se vratim.
Koliko god se trudili da budu ljubazni, osećao sam zlobu ovih ljudi, a slika tamnice mi se vrtela po glavi.
Sve što sam ostavio onu noć na Zemlji želim da ponovo vidim. Želim da imam moć da ih sve dovedem na Mesec. Prekoravam sebe što tako mislim. Kada sam na Zemlji mogu da pomognem Narutu, koji je kod kuće samo moj otac,ali ako ostanem ovde još više ću pomoći Hokageu, a ako pomažem njemu, pomažem celom selu. Obećao sam mu to. Obećao sam njemu, mami, svim mojim prijateljima... i Saradi.
Sam sam tražio ovo. Ovo je moj san. Da štitim iz senke.

,,Mladi gospodine, gospodar Tonari čeka na Vas."

Ulazim u glavnu dvoranu, gde se sastajem sa Tonarijem.

,,Želim da odeš na Crnu planinu na misiju. Želim da vidim koliko si napredovao."

,,Ovo se neće dobro završiti."- pomislio sam. Sećam se šta je bilo kada sam poslednji put bio na misiji na Mesecu. Kada sam otključao tensegan. Međutim, ipak sam je prihvatio.

Kada sam obavestio Himawari o ovome naišao sam na prekor.

,,To je opasno. Želiš li da pođem s tobom?"

,,Tonari je rekao da je to samo moja misija. Moram da je uradim sam."

Iako joj nije bilo drago to što čuje znala je da sam u pravu.

,,Dobro, ali ako ti se nešto desi, saznaću to i odmah dolazim."

,,Hvala, seko"
***
Dolazak na Crnu planinu nije mi bio nepoznat. Pre sam bio tu. Kada sam obilazio okolinu Meseca. Stena koja pluta u vazduhu. Izgleda mala, ali je zapravo prilično prostrana. Kada sam pre nego što sam pošao na misiju pitao Tonarija šta treba da radim,on je rekao da ću shvatiti čim udem u stenu.
Nešto svetluca. Neka mala plava svetla. Pratim ih. Hvata me jeza. Hladno je,nestabilno mračno i možeš se lako izgubiti na takvom mestu. Međutim, ta mala, jedva primetna svetla teraju taj osećaj. Nakon nekoliko minuta hoda okrećem se. Sve je mračno. Svetla iza mene su nestala. Pokušavam da se vratim nazad,ali udaram u nevidljivi zid. Nema nazad. Svaka stopa koju pređem briše se. Duboko dišem kako bi se smirio. Nastavljam dalje i ako zapravo nemam pojma kuda treba da idem. Čujem buku. Dva velika psa izleću i napadaju me. Međutim, lako sam ih se rešio. Osećam nečiji ujed. Muti mi se pred očima. Čujem zvuk rušenja, ali nemam snage da se pomerim. Padam.
***
Hinata POV
Perem suđe. Naruto je tu. I pored toga što je tu, osećaj je kao da sam sama. Osećam iznenadan ubod u srce.
,,Jao!''- vrisnuh. Muž pritrčava i spušta me na stolicu. ,,Šta je bilo, mila?'' ,,Nešto sam osetila. Nešto nije u redu sa našom decom.''
***
Sarada POV
Trenutno treniram. Od kada je Boruto otišao treniram samo u Zmijinoj jazbini. To mesto je posebno za mene. Podseća me na njega. Mislim na njega i obuzima me nostalgija. Prestajem da treniram i krećem da trčim kao onog dana kada smo se poljubili. Samo, sada nije bilo njegovih ruku da me zagrle. Idem prema kolibici. Ulazim unutra. Raspaljujem vatru. Sedam na pod i zatvaram oči. Zamišljam njegovu jaknu preko mojih ramena i kako izgovara:,,Hvala ti, za onaj poljubac'' Jak ubod u srce, tera me da se trgnem i otvorim oči. ,,Boruto!''- vrisnula sam. ,, Nešto ozbiljno nije u redu.'' Izašla sam iz kolibe kao oluja i pojurila prema kući sedmog hokagea.
***
Hinata POV
Čuje se zvono na vratima. Sarada. ,,Dobar dan. Mogu li da uđem?'' ,,Izvoli.'' Nešto ju je uzrujalo.
,,Znate.''- počela je. ,,Ne znam da li je to samo moja mašta, ali imam osećaj da se nešto loše događa sa Borutom.'' ,,Znači, i ti si to osetila.'' Moj materinski instinkt je i ovoga puta bio nepogrešiv. Moja mlađa sestra se uvek šalila da imam šesto čulo. ,,Možemo li to nekako proveriti?''- upitala je.
Sledećeg trenutka svi smo bili na putu za Mesec.
Ušla sam u Tonarijev dvorac. ,,Hinata. Naruto. Otkud vi?''
,,Gde mi je dete?'' U tom trenutku Himawari mi je prilazila.
,,Mama.'' Zagrlila sam je. ,,Mislim da se nešto dogodilo bratu. Lepo sam mu rekla da ne treba da ide na tu misiju.''
,,Misiju? Poslao si ga na misiju?'' Naruto je bio besan. ,,Smiri se. Otićićemo do mesta gde se on nalazi i uveriti vas da je siguran.''
,,Bolje za tebe da bude tako.''
***
Sarada POV
Krenuli smo ka Crnoj planini. Kunem se, ubiću sve iz ovog zamka, ako se Borutu nešto desi. Mrzim ih. Samo su se tako pojavili u njegovom životu i odveli ga.
Ulazimo u jednu stenu i hvata me jeza. ,,Jadni, Boruto.''- pomislila sam. Meni je došlo da vrištim od straha. Kada smo konačno prošli najtamniji deo stojimo na klimavom tlu. ,,Jedan deo tla je srušen. Sigurno je pao.'' Nisam čekala nikoga. Sama sam se spustila dole. Ubrzo zatim su došli i ostali. Par koraka iza nas ležalo je telo. ,,Boruto!''- vrisnula sam. Svi su pritrčali. Uzela sam mu glavu u ruke i vrusnula:,,Probudi se!'' ,,Nešto ga je ujelo.''- primetila je njegova majka. Himawari se primakla. ,,Ujed crnog pauka.'' ,,Kakav je to pauk?''- upitala sam. ,,To je posebna vrsta pauka. Ima je samo na Mesecu. Može da usmrti žrtvu. Takvu smrt nazivaju spora. Zato što žrtva oseća bolove koji su svakim danom sve gori i onda nakon nekoliko dana umire.'' ,,Mogu da nađem protiv otrov, ali potrajaće.'' Sedmi hokage je ključao od besa. ,,Ako ga ne nađeš i ti ćeš biti mrtav, samo na još gorem mestu!''

Boruto se budi.
,,Sine, kako se osećaš?''- upitala ga je majka
,,Odlazite odavde. Mogu da vas povredim.''
,,Nećeš.''
,,Sa...Sarada.''
Boruto doziva moje ime. Primičem se njegovom krevetu.
,,U redu je,Boruto. Tu sam. Ne napuštam te.''
,,Nije trebalo da dolaziš. Džabe si se mučila.''
Pokušava da se okrene, ali nema dovoljno snage.
Sedam kraj njega i stavljam mu glavu u moje krilo. On stiska moju ruku.
Nakon nekoliko trenutaka je zaspao. Muči se u snu. Primećujem da mu temperatura raste.
U sobu ulazi jedan mladić. ,,Kako je mladi gospodin?'' ,,Temperatura mu raste.'' Mladić izlazi iz sobe. Nakon nekoliko trenutaka ponovo ulazi i nosi peškire i vodu.
,,Mogu li ja?''- upitala sam. Dao mi je potvrdan znak. Stavljam obloge na Borutovo čelo.
,,Ko si ti?''- pita Borutova majka.
,,Oprostite. Zaboravio sam da se predstavim. Vil, gospodinov lični sluga.''
***
Sarada POV
Postajem nervozna. Prošlo je već sat vremena, a leka i dalje nema.
Najzad, Tonari dolazi i nosi špric u kojem je protiv- otrov. ,,Himawari, ti uradi ovo.'' Himawari uzima špric i daje mi ga. ,,Ona je medicinski nindža.''
Podižem Borutovu majcu. Trudim se da ga ubodem što nežnije mogu. ,,Sačekajmo par minuta dok ne počne da deluje.''
,,Želim da popričam sa tobom.'' Gospodar Hokage ustaje i odlazi zajedno sa Tonarijem u drugu prostoriju.
               ***
Naruto POV
Rekao sam da želim da popričam s njim, ali najradije bi ga izudarao.
,, O čemu si hteo da razgovaramo?''
,,Mislim da sam te zamolio da paziš na njega! Šta si ti radio? Ja njega i Himawari vodim kući!''
On se pakosno smejao. ,,Ako to uradiš od tvog voljenog sela neće ostati ništa,a svi će smatrati da je to tvoja krivica. Znaš da nam treba nekoliko sekundi da uništimo celo selo. To je samo zato što imamo moć. Razmisli. Ako Boruto ostane ovde selu se neće ništa desiti. Ako naprotiv pođe neće imati gde da se vrati.''
,,Zašto radiš to?''- pitao sam. ,,Occucuki klan je velik. Za svaki veliki klan treba vođa.'' ,,Zašto ne postaviš Mitcukija za vođu? On je tvoj sin.'' Izgledalo je kao da Tonari razmišlja o toj mogućnosti. ,,On nema to što je potrebno da bude vođa. Osim toga pao je na svim testovima koje sam mu dao.'' ,,Pa su zato moja deca ispala pogodna kao zamenjive alatke.'' ,,To je moja osveta.'' Osveta? Tek mi sada stvari postaju jasne. Pa, naravno! Kako sam glup. On hoće da mi se osveti zato što sam mu pokvario venčanje sa Hinatom. ,,Kako si jadan!'' ,,Sada ja držim tvoje dve najbitnije lutke u svojim rukama i igram se sa njima kako god hoću. Tvoj sin je posebno zanimljiva igračka. Osetljiv je baš kao Hinata. Naterao me je da uradim ono što nikada ne bi. Ako bude mogao da izdrži pritisak biće dobar vođa.'' ,,Ako ga takneš malim prstom, obećavam ti da ću učiniti da patiš više nego što tvoja zla mašta može da zamisli.''
,,Sada mi ne možeš ništa. Postao sam mnogo jači nego ranije. Brzo bi te pobedio.''
,,Naruto, u pravu je. Jači je. Brzo bi te pobedio.''- govorila je devetorepa.
Moram da pričam sa Borutom.
,,Sine. Ako možeš da pričaš hoću da ti kažem nešto.''
,,Neka ostali izađu.''- rekao je Boruto.
Svi su izašli. Ostali smo samo nas dvojica u sobi.
,,Tata, ja znam šta hoćeš da mi kažeš. Znam da će Tonari da me muči ako ostanem ovde. Znam da hoće osvetu. Želi da se osveti tebi, ali on te je posmatrao. Zna tvoju slabost. Zna da ćeš više patiti ako povredi mene ili Himawari nego tebe lično.''
,,Pa, hajdemo onda kući.''- rekao sam. Čitao sam iz Borutovih očiju da i on to želi. Ipak je odgovorio.
,,Ne mogu. Ako odem napraviću problem. Ako ostanem mogu da zabranim da Occucukiji napadaju Konohu. Kod kuće ne mogu da uradim ništa.''
,,Da li si siguran da ćeš izdržati?'' Stvarno se brinem za njega. Zbog mene mu se sve ovo dešava. Zbog toga što u prošlosti nisam bio pametan i brz.
,,Hoću.''- odgovara. ,,Tata, samo mi obećaj nešto.''
,,Šta god želiš.''
,,Nemoj se ljutiti na mene ako padnem i ako te razočaram.''
Suze mi idu na oči. ,,Neću, obećavam.'' ,,Volim te, tata.''