Boruto Hero From The Shadow

Chapter Fourteen

Boruto POV
Bolje sam. Juče sam izašao iz bolnice, ali još uvek osećam malaksalost.
Svih mesec dana kojih sam bio u bolnici, Sarada me je obilazila.
Ne znam šta, ali nešto se promenilo kod nje. Sazrela je.
Sestra se više neće vraćati na Mesec. Juče me je obišao Tonari.
,,Radio sam ono što je bilo potrebno da ne dođe do rata. Međutim, tek posle ovog događaja shvatio sam da zaslužuješ normalan, srećan život. Ne moraš se više vraćati na Mesec. Ni ti, ni Himawari.'' Pružio sam mu ogrlicu na kome je visio kamen u obliku polu meseca. To je bio znak prestolonaslednika Occucuki trona.
,,Zadrži ga. Zaslužuješ ga.''
,,Ali,Tonari, ja više nisam prestolonaslednik.''
,,Ja te još vidim na tom mestu. Ti si uspeo da promeniš mene i verujem da si jedini koji može da promeni celo moje pleme, ali, ipak tvoje mesto je ovde.''
Osećao sam se počastvovano.
***
Majka je došla kako bi spakovala moje stvari.
,,Raduješ li se što dolaziš kući, mili?''
Klimam glavom.
,,Svi ste mi nedostajali.''
Nakon dolaska kući, prvo mesto u koje sam ušao bila je moja soba.
Tek sada, kada znam da neću morati više da idem od kuće shvatam koliko mi je to mesto nedostajalo.
Po mojoj staroj navici, valjam se i skačem po krevetu od sreće.
,,Uspori malo.'' Otac ulazi u sobu. ,,Hajde da siđemo dole.''
Kada sam ušao u kuhinju prekrio sam usta od iznenađenja.
Torta, cveće i sendviči bili su na stolu,a gomila lampica, natpisi ,,Hero'' i ukrasne trake po zidovima.
,,Niste morali ovo da radite. Znate to, zar ne?''
,,Znamo, ali smo hteli.''- rekao je otac.
Ne znam kada sam se poslednji put osećao opušteno kao večeras. ,,Okej. Sada je vreme za poklone.''- uzviknula je sestra zvanično.
,,Poklone? Kakve poklone? Stani... niste valjda?''
,,Zaslužuješ ih.'' Majka se nasmejala.
Ostavio sam ih u sobi i ponovo sišao niz stepenice.
Nakon što se sve završilo, zavukao sam se u sobu i otvorio poklone.
Od sestre sam dobio novu torbu za oružije, od majke medicinski pribor. Očev poklon još nisam raspakovao. Malo sam ga posmatrao. Pokloni su bili zapravo 4 debele spojene kutije. Otpakujem ih. U prvoj je bio telefon, najnoviji model. U drugoj punjač, u trećoj slušalice, a u četvrtoj maska.
Strčao sam niz stepenice.
,,Oče, ja ovo ne mogu da primim.''
,,Da, možeš. Samo pazi da ga ne razbiješ.''
,,Ali...''
Otac me je prekinuo. ,,Ponavljaj za mnom. Hvala.''
,,Hvala.'' Nasmejao sam se i zagrlio ga.
Želeo sam da vidim Saradu, tako da sam je nazvao. Nije se javila. Mora da trenira i da je ostavila telefon kod kuće.
***
Sarada POV
,,Ne želim da se više viđaš s njim! Sutra putujemo za selo Kamena, tamo ćeš biti dovoljno daleko od njega!''
Saske se drao na mene.
,,Šta toliko imaš protiv njega? Ne tera me da radim ništa što ne želim.''
,,Mogla si da pogineš zbog budale.''
,,To nije...''
,,Telefon ostaje kod mene i ne želim da više imaš bilo kakav kontakt s njim.''
Izašao je iz kuće. Mogla sam samo da se molim da se Borutu ništa loše ne desi.
***
Boruto POV
,,Mama, idem malo da prošetam.''
,,Budi oprezan,sine.''
,,Ovo je selo u Lišću. Ništa mi se loše ovde ne može dogoditi.''
Počinje suviše da brine.
Krećem ka Zmijinoj jazbini u nadi da ću tamo pronaći Saradu.
***
,,Hej, mali!'' Trgao sam se.
,,Ujače Saske, uplašili ste me.''
,,Ne smeš više da prilaziš Saradi. Jasno?!''
,,Ne razumem. Šta nije u redu?''
,,Ti si monstrum, koji će moju ćerku pre ili kasnije povrediti. Verovatno ti je plan da je pridobiješ, a onda ubiješ.''
,,Nikada to ne bih uradio.''
Zbunjen sam. Šta je sada ovo, ovako iznenada.
,,Da bih zadržao moju ćerku sigurnu, sutra putujemo u selo Kamena.''
,,Zašto bih rizikovao da me upucaju, ako želim da je ubijem? Zašto nisam pustio da nju ubiju?''
Ova priča mi više nema nikakvog smisla.
,,Da bi je ti ubio na suroviji način. Pošto neću da ispadne da lažem sutra ćeš se u sali za vežbanje,Veliki Naruto' boriti sa mnom.
Ako pobedim,moja ćerka odlazi i želim da zaboraviš da si je ikada poznavao.''
,,A ako ja pobedim?''
Saske se smeje.
,,Zaista misliš da imaš šanse?'' Ćutim.
,,Ako ti, nekim čudom pobediš, ona može da ostane i bude s tobom.''
***
Vraćam se kući.
,,Mili. Šta ti je? Bled si!''
,,Umoran sam. Idem da legnem.''
Uzimam telefon i okrećem Saradin kućni broj.
,,Ali, ne smeš. Ubiće te!''- rekla je kada sam joj ispričao moj razgovor sa njenim ocem.
,,Nemam izvora. Želim da sutra ti budeš tamo. Da te vidim, poslednji put.''
Po glasu joj čujem da počinje da plače.
,,Volim te! Zapamti to!''- rekla je kroz suze.
Razgovor je završen.
Legao sam u krevet.
Postojao je tu jedan rizik. Svaki Occucuki,polu Occucuki ili pretvoreni ima slabost. Kada se bori za osobu koju voli, moć bude tolika da izgubi kontrolu. Na kraju ili nesvesno ubije ili bude ubijen.
To se zamalo desilo Tonariju, ali moj otac ga je spasio.
Šta će biti sa mnom videću sutra. Jedno je sigurno. Ne mogu da odustanem!