Boruto Hero From The Shadow

Chapter Two

,,Veliki brate, čestitam." Himawari me je zagrlila. ,,Konačno si otključao bjakugan.Sada možemo zajedno da treniramo." Ona je otključala bjakugan sa pet godina. Budući da ga je duže posedovala bila je veštija u njegovom korišćenju od mene.

,,Ponosim se tobom. Samo, nadam se da znaš da ovo nije kraj i da moraš još napornije trenirati.'' - rekla mi je majka. Klimnuo sam glavom i osmehnuo se.

Otišao sam u svoju sobu. ,,Svi su ponosni na to što je Sarada mogla da nastrada." Moje misli prekinuo je zvuk na kompjuteru. Stigla mi je poruka. Bila je od Sarade.

,,Izašla sam iz bolnice sinoć. Osećam se odlično. Želela bih da treniram sa tobom. Nađimo se kod Zmijine jazbine."

Ova poruka je uspela da popravi moje raspoloženje. Ona je dobro.

Strčao sam niz stepenice, preskačići svaki treći stepenik. ,,Idem!"- viknuo sam u prolazu.

***

Sarada je već bila tamo. Ovo je bio prvi put da je stigla na dogovoreno mesto pre mene.

Počeli smo trening. Njeni udarci, pokreti bili su znatno slabiji, što je razumljivo, ako se uzme u obzir da joj je otrov tek izvađen iz tela. Današnji trening više mi je ličio na igru. U jednom momentu je zastala. 

,,Sećaš li se šta se dogodilo ovde? Kada smo išli da otkrijemo ko mi je prava majka?"

,,Kako bih mogao da zaboravim. To je bio prvi put ikada da si me zagrlila."

Uzdahnula je.

,,Šta je bilo? Da li ti je dobro?"
Podigla je pogled. Oči su joj bile pune suza.

,,Reci mi! Reci mi da me voliš, da me trebaš i da ćeš uvek biti na mojoj strani!"

Trgao sam se. Rekao bi to, zato što to stvarno jeste tako, ali moje grlo se steglo. Nisam mogao da izgovorim ni reč.

Prelazio sam prstima po njenoj kosi.Gledao sam je. ,,Ima stvarno lepe usne."

Ne znam šta je to bilo, ali nešto me je nateralo da je poljubim. To je bio predivan osećaj. Nakon toga gledala me je nekoliko trenutaka, a onda počela da trči.

,,Uhvati me!"- rekla je. Trčao sam i imao osećaj da će mi pluća eksplodirati. Napokon sam uspeo da je stignem. Uhvatio sam je za ruku. Odjednom, počela je grmljavina. Sarada se uplašila i šćućurila se u mom zagrljaju. Drhtala je. Zagrlio sam je.

,,Ne brini! Obećao sam ti da ću te štititi. Biće sve u redu.Hajde, moramo da se sklonimo od kiše."

Ušli smo u jednu kolibu. Raspalio sam vatru. Skinuo sam jaknu. Obavio sam je oko njenih ramena.

,,Hvala ti!"

,,Hvala tebi za onaj poljubac."