Boruto Hero From The Shadow

Chapter Eleven

Sarada POV
Stvarno želim da izgladim stvari sa Borutom.
Zbog toga sam zamolila mamu da pozove Hinatu na neki razgovor, kako bi on i ja ostali sami u njegovoj kući, jer sumnjam da bi on došao ovde ili pristao bilo gde da se vidi sa mnom.
                            ***
Oblačim drugačiju crvenu majcu i spremam se da krenem.
Mislila sam da sam bila odlučna u tome da krenem,ali izgleda nisam.
,,Mislim da ću ipak ostati kod kuće, mama.''
,,Ako sada ne rešiš problem, koji imaš sa Borutom, onda nikada i nećeš. Isto kao što sada želiš da problem odgodiš za sutra, tako ćeš problem za sutra odgoditi i za prekosutra i na kraju ga nikada nećeš rešiti.''
                     ***
Stojim ispred Borutove kuće. Šta ako me ne primi? Šta ako kaže:,,Izlazi napolje!''
Pa, vredi pokušati.
Zvonim.
Otvorio je vrata.
,,Želim da popričam s tobom.'' Ništa nije odgovorio. Pomerio se i pustio me da prođem.
Ispustila sam uzdah.
Dobro je da nije rekao:,, Ali, ja ne želim da razgovaram sa tobom.''
Počela sam razgovor:
- Znam da sam napravila ogromnu grešku. Žao mi je.
- Žao ti je što se to dogodilo ili što sam to sasvim slučajno bio ja?!
-Žao mi je zbog svega.
-Ja sam bodljikavo prase, a ti si princeza. Dakle, idi nađi svog princa na belom konju. Ja ne želim da imam ništa sa tobom!''
- Boruto. Volim te i stalo mi je do tebe. Zato moram ovo da ispravim. Samo mi reci. Šta treba da uradim?
- Već si sve uradila. Lagala si i varala. Sada možeš samo da ideš do đavola! Ili da tražiš novog Viteza!''
Povređena i u suzama izletela sam iz njegove kuće.
Svesna sam da je u pravu, ali zar ne može da mi oprosti?

                                                              ***
Zavukla sam se u svoju sobu i plakala.

,,Sada možeš samo da ideš do đavola!"

Ta rečenica mi se beskonačno dugo vrti po glavi. 

Mama se vratila.

,,Dušo, šta nije u redu?"

,,Ostavio me je, mama!"

Videla sam da ni ona nije znala šta da kaže. 

,,Mama, da li bi tata tebi oprostio da ga prevariš? Zar zaista ne možeš ništa da ispraviš, ako samo jednom zabrljaš?"
,,Daj mu malo vremena."
                                                                            ***
Boruto POV
Ljut sam i povređen. Zbunjen. Ne znam ni šta da mislim, ni kako da se ponašam.
,,Večera!"- čuje se mama. 
Svi sedamo za sto. Ovo je jedna od retkih prilika kada otac večera sa nama i zato bih trebalo da sam srećan. Ali, ne mogu. Trenutno, nemam snage ni lažno da se nasmejem. 
,,Boruto, sine, zašto ne jedeš? Nije ukusno?''- pita me mama.
,,Nisam gladan večeras.''
,,Neki problem?''- otac podiže pogled sa tanjira.
,,Ništa bitno.''
,,Ništa bitno ti nije nikakav odgovor.''- navaljivao je otac.
,,Idem da spavam. Laku noć.''
Penjem se uz stepenice što brže mogu. Neki čudan osećaj govori mi da će se nešto loše dogoditi sutra.
Čekaću i videti.