Ljubav preko poruka

Ljubav preko poruka-9.♥

Nikada nisam pomislila da bih ja špijunirala nekog zgodnog dečka. Zapravo, nikad nisam ni pomišljala da bih se mogla zaljubiti u nekog zgodnog dečka. Koji zapravo i nije nedostižan za mene. Po onome što mi je pričao o meni (kako glupo zvuči..), mislim da čak i imam šanse kod njega. Baš me zanima do kud bi dogurali kada bi bili zajedno.

Trenutno se nalazimo skrivene u grmu sa perikama na glavama. Nadam se da nas nitko ne vidi jer ne želim se još više osramotiti. Dovoljno se sramotim ovim skrivanjem u grmu i---- koji vrag?! Ko je ona mala, 14-godišnjakinja koja žvali Marka?! Samo tako mu je prišla i zažvalila ga a on... on joj je uzvratio? Ne... nemoguće. Zapravo, moguće. Sada mi dođe da odem tamo i opalim mu šamar, dva, tri.... možda deset? Dođe mi da ga podsjetim na sve one riječi koje je govorio. Zapravo, napisao i poslao.

Da odem kod njega i opalim ga i opsujem mu sve što se opsovati da? Da mu priznam i stvorim dramu pred njegovim prijateljima i onom ženskom?

Ili da se jednostavno okrenem, odem kući, zaključam u sobu i ne izlazim odande do kraja svojeg života? I usput se oplakujem i radim sva ta sranja koja rade djevojke slomljena srca?

Mislim da mi je srce slomljeno. Osjećaj koji prevladava u meni je grozan. Kao da me netko udario, i to jako. Osjećam se kao da mi netko sjecka srce na male komadiće. I, kvragu, ovo zvuči jebeno depresivno i očajno i jadno i tužno. I zašto sam ja ovdje? Što ja radim?

"Saro! Jesi dobro?"Petrin glas me trgnuo iz razmišljanja. Gledala je u mene sa onim svojim zabrinutim pogledom.

"Odlično sam.."promrmljala sam i ustala se.

"Što radiš? Vidjet će nas!"viknula je kroz šapat i povukla me dolje. Sve bi bilo odlično da se ja nisam nekako spotaknula i pala iz grma. Pored njihove klupice. Ugh, može li ovaj dan postati gori?

"Je l' to bio neuspjeli upad superman-a u scenu?"pitao me neki smeđokosi lik. Prije nego što sam mu odgovorila, prstima sam prošla kroz kosu, periku, kako god. Srećom pa je još na glavi. Zatim sam se okrenula prema tom liku i zbunjeno ga pogledala.

"Fora ti je ravna nuli."rekla sam odmjeravajući ga od glave do pete. Nije zgodan. I definitivno je kreten. Okrenula sam se prema Marku koji me zbunjeno gledao. Zbunjeno i nekako... nevino? Oh, daleko je on  od nevinog. Da mu kažem nešto? Ili da ga samo tako gledam par minuta, okrenem se i pobjegnem? Nervozna sam. A sada nikako nije vrijeme za nervozu. Ovaj zgodan kreten mene mulja cijelo vrijeme! A ja kao budala njemu vjerujem. Stvarno sam glupa.

"Ovaj... bok?"zbunjeno kaže i upitno me pogleda."Znamo se?"

"Ne... ne znamo."odmahnula sam glavom. Istina je, ne znamo se. Nikada se ni nismo poznavali.

"Čudno... poznata si mi."rekao je i slegnuo ramenima. Ala, kreten. Ide mi na živce, trenutno. Da mu kažem za Saru? Odnosno mene? Ali neću mu reći da sam to ja već... šta ja znam... reći ću da mi je to prijateljica. Ugh, ovo postaje sve čudnije i čudnije. Previše laži i muljanja...

"Mi se ne poznamo. Ali, ja poznam djevojku za kojom si lud."itekako ju poznam.

"Stvarno? Opa... ti si joj... sestra?"zbunjeno je pitao.

"Ne. Prijateljica."uh, samoj sebi sam prijateljica. To je... čudno.

"Okej.. mislio sam da ste sestre jer.. slične ste."namrštio se."Ti si Sara?"

"Ne."zapravo jesam, ali nisam za njega."Sara ti je njena sestra. One su blizankinje."blizankinje? Stvarno? Samu sebe guram u grob...

"Nisam to znao. Sara mi je rekla da su one prijateljice. A, ovaj, tko si onda ti?"ja? Uf, koje ime da smislim? Ajde sada, smišljaj!