Bilo je negde oko 1h iza ponoci kada sam nasla taxi i krenula kuci.Kroz misli hujale su mi slike novogodisnje noci od pre 5 godina.Ono sto pretpostavljam niko ne zna je to da sam sve do sad bila kod psihijatra koji me je poslao psihologu i tamo sam provela veliku dozu vremena.
Pre pet godina bilo je sve tako octivo drugacije i moja sloboda bila je ogranicena a beli zidovi su ono sto sam videla vecinu vremena.Trenutno,u toku voznje moje misli bile su potpuno prazne,i osecala sam se kao da mi je svaka emocija isparila dok sam idalje imala neki cudan teret na srcu koji me je probadao.Moja majka,zena puna karaktera bila je veciti borac koji me je vodio kroz put.A ja sad sedim u kolima koja se krecu mracnim ulicama Kanadanske kisovite noci.
Kola koja su se zaustavila ispred velike kuce i ja koja izlazim iz njih pruzajuci novac taxisti.
Duboki izdah ispustila sam pre nego sto sam krocila u tu stranu veliku kucu u kojoj su me docekali zabrinjavajuci pogledi."Gde si bila?","Sta si radila?","Zasto se nisi javila?","Sta si uradila?" okruzivalo me.Jezik mi se mrsio izgovarajuci reci "Niste me trebali cekati".Trenutak kada sam se nasla ispred sobe ulazeci u nju i pruzajuci se po velikom belom kaucu.
"Ellis",mislim da sam cak i zamrzela svoj nadimak kojim su me svakodnevno dozivali sa svih strana."Sta zelis Justin?"vrpoljila sam se po krevetu gledajuci u stranu na kojoj se nalazio mladic smedje kose sa isto takvim zabrinutim ocima."Mozemo li popricati?" stojao je tako dosta udaljen od kreveta i naslonjen na orman."Mi imamo o cemu razgovarati?"decko ispred mene bio je potpuno namrgodjen a ja sam samo sedela na kaucu iskazivajuci svoju volju za zivotom koja je trenutno bila celih 0%.
"Daj Elisabeth,ovo je ozbiljno" kolko se secam svaki ragovor bio je ozbiljan i u svakom od njih bila sam ona koja je slusala sta drugi imaju reci,nagla sam se napred urivajuci prste u kosu."Budi brz".
Silueta mi je prisla zauzimajuci mesto do mene."Zasto nisi ozbiljna?" Justinova ozbiljnost u ovom momentu bila mi je smesna no izbacila sam to iz svoje glave bacajuci pogled na njega."Justin nisi mi otac".Justin,decko pored mene bio je samo jedan razmazeni tinejdzer bez svog stava i najmanje sam od njega zelela da glumi zabrinutost koju su mi trebale pruziti druge osobe.Pogledom sam pratila svaki njegov pokret a njegovi mislici isticali su se u beloj uskoj majici koju je imao na sebi.
"Zasto si se potukla sa njom,mogla si to resiti recima" njgov smedji pogled skenirao mi je sobu i kada bih rekla da nisam ocekivala ovako nesto lagala bih,bilo je to potpuno uobicajeno pitanje.
"Justin vec sam ti jednom rekla,nisi mi otac"pogled mu se zaustavio na mojim i na trenutak je pogledao ka mojim usnama misleci da nisam primetila to,neka i ostane na tome."Daj zar je toliko tesko odgovoriti,nije da te pitam da li si nevina?" njegov izraz reci i njegovi pokreti terali su trnce kroz moju kicmu i svakim trenutkom bila sam sve vise izlozena nelagodom."Da Justin kako ne svatas da ne zelim pricati o tome" rekla sam. Ustao je lezernim hodom izlazeci iz sobe usput mrmljajuci nesto meni nepoznato."Javi se kad budes trebala razgovor" pre no sto je napustio prostoriju u potpunosti izgovorio je i nestao mi sa ociju kao i vidokruga.
Sledece sto sam radila bilo je pevusenje pod vrelom vodom koja me je smiravala.Oko mene sirio se opojan miris meda i jagode a napetost koja me je mucila skoro je isparila kao para koja se nalazila svuda oko mene.Gaseci vodu i umotavajuci se u rucnik stala sam na hladne plocice.
Crni donji ves,i bela majica kao i crni sorc bili su spremljeni do lavaboa i samo sam ih odenula.
Fantazija medju toplim zidovima male sobe obgrlila me je cim sam usla i smestila se na krevet skidajuci peskir koji mi se nalazio oko glave.Par sam puta trepnula misli usmerujuci na moje stare dane u staroj skoli u Londonu.
Vecinu vremena sam zapravo i provodila van nje i bila neredovan ucenik koji je bezao sa casova.Sama sa sobom nosila sam se tesko i utehu nalazila u alkoholu koji bi svako vece ispijala po klubovima.A onda bi se mamurno pojavljivala u skoli gde su me recima trovalli nastavnici i plasticne curke od devojaka.
Ceste tuce koje sam izazivala na hodnicima,i cesti incidenti po ucionicama bili su mi svakodnevnica i verujem da se zavrsilo sa time da sam jednu devojku recima plasticarku prebila na smrt.Zadnji put vidjena je u bolnici nedaleko od moje kuce a ja sam bila izbacena.Kao iz skole tako i iz kuce.
Iz misli me je izvukao moj otac koji me je na vratima sobe dozivao."Ellis, mozemo li porazgovarati?" rekao je kao iz vedra neba gledajuci me nedefinisanim pogledom.Protiv svoje volje klimnula sam glavom smestajuci se na lazy beck koji je bio do zida sto je ucinio i sedoliki covek od mog oca."Mozes li mi objasniti sta se desilo u skoli?"ruke je smestio u krilo a pogledom je pratio svaki moj pokret.Bilo mi je neugodno i znala sam da ni njemu nije omiljen ovaj razgovor."Potukla sam se" lezerno izgovarajuci reci mrsila sam kosu prstima."To mi je jasno"rekao je"ali zasto?cemu odjednom takav preokret?Mislio sam da ti je lepo u novoj skoli.."pratio je moje reakcije svakom izgovorenom reci i znala sam to po pogledu koji mi je pruzao,cak sam imala i osecaj da me cita ko knjigu i tacno zna odgovor no zeli to cuti od mene."Vredjala mi je majku" slegnula sam ramenima.Nisam znala sta odgovoriti,sve mi je bilo toliko strano i niko nikad nije vodio ovaj tip konversacije sa mnom."Nastavi" njegov pogled bio je zainteresovan i samo me je blago gledao upijajuci svaku moju izgovorenu rec."Ne zelim trpeti ono sto sam nekada trpela oce,zelim da me svatite"sledeci njegov pokret bio je snazni topli ocev zagrljaj koji nisam dobijala kao mala.Tisina izmedju nas govorila je sve,sa svih strana huljala je toplina a meni je bilo krivo kada se izmakao."Nauci se kontrolisati okej?" spustio je pogled pa ga vratio na vrata izlazeci ostavljajuci me samu.
Sama pomisao na to da mu idalje nesto znacim ili se bar trudi znacila mi je i slala trnce kroz moje telo.
Osmeh mi je na momenat zaigrao licem a ja sam kao opcinjena izletela iz sobe spustaljuci se niz stepenice.
Za stolom sedeli su neki Justinovi prijatelji gledajuci tv i ispijajuci pivu."Ellis al nam doneses kokice?" Justin je nogama na stolu izigravao kretena no nije ni bio daleko tome jer su decki pored njega bili tipican primer njegovog drustva,izasla sam ostavljajuci ih te se smestila na stolicu u trpezariji gde je moj otac slagao papire jednim ramenom pridrzavajuci telefon.
"Da,da dogovoreno" mrmljao je.Sedeo je ispred mene ispijao crnu kafu u keramickoj salici i odgovarao osobi sa druge strane.Ovaj prizor poslovnog coveka ispred mene bio je susta suprotnost onom kog se secam.
Otac iz moje proslosti bio je mlad,iskusan tamnoput mladic koji je previse vremena provodio van kuce.Dane bi provodio u firmi a noci u hotelima i retko kad je uopste i dolazio kuci,ocigledno je to radio kada mu je bila potrebna cista roba ili par slivenih suza od strane moje majke.Odlazak njega iz nasih zivota poremetio je atmosferu u kuci za 360 stupnja i sve je nekako propalo.Taj odlazak je verovatno i krivac svih onih losih stvari koje su se kasnije desavale."Ellis,zasto nam nisi donela kokice?" Ulazeci u kuhinju isfrustirano je dobacio Justin koji je paznju usmerio na kokice koje su se vec sledeceg trenutka nasle u njegovim rukama."Ajde sa nama" svativsi da od mene nece dobiti nikakav odgovor sem nekoliko prekornih pogleda pitao je gledajuci me nekim potpuno glupim pogledom."Nemam sta izgubiti" rekla sam. Usla sam u dnevni smestajuci se medju dva mladica.Decko do mene bio je smedjokosi vitki mladic sa pirsingom u usni a drugi je imao roj kovrsza na glavi i smrdeo je na dim cigara."Ovo su Nash i Harry" pokazao je pogledom na dvojicu do mene "a ovo su Nick i Lottie". U momentu kada je izgovorio zensko ime pogled mi je bio usmeren na plavusu cije prisustvo tek sad primecujem."Aham" bilo je sve sto sam sastavila i cinilo se dosta glupo s obzirom da se nalazim u roju tinejdzera.
"Koju skolu pohadjas lepotice" kovrdzavi decko do mene poklonio mi je smekerski pogled koji bi oborio svaku devojku sa nogu a ja sam samo zaledjeno gledala u njegove zelene oci koje su se presijavale pod svetlom sijalice.
"Sta te briga" mozda mi je i bilo u cilju da budem gruba,da izgledam nedodirljivo i bahato a i dobro sam bila svesna da se pored mene nalazi jedan od onih nocnih momaka koji danju glume frajere a nocu traze nove zrtve koje bi posevili a vec u jutro zaboravili na to.
YOU ARE READING
BAD LOVE ; serbian version
Teen FictionElisabeth je bila tamnokosa devojka sa užasnom željom da se sačuva od ovog sveta i pomiri sa mračnom prošlosti. Težak karakter i jaka psiha. Author: Bila je teška, ponekad kruta ali nebi joj mogla zameriti. Ona je prošla kroj mračnu kapiju na noga...