BAD LOVE ; serbian version

Part 17

"Elis ako ti nikada nisam priznao da te volim ovo je prilika!"

Ispred mene se stvorio nasmejani Justin koji mi je pritrcao u zagrljaj.Njegov miris mi se odmah uvukao u nosnice, i stvarao neopisivo zadovoljstvo.
"Neces postati otac, zar ne?"

Srecna sam bila. Ne mogu se opravdati i reci zasto,ali lakse sam disala i bilo mi je stvarno jako srago.
A sa druge strane,Justin me je cvrsto drzao i osetila sam njegovu srecu. Da definitivno, ne zeli dete u ovim godinama.

"Necu! Ona stvarno nije normalna, prvo me je skroz zaprepastila pricom i na kraju mi rekla da pije pilule, isuse."

Odahnuo je i pogled usmerio na mene. Vise nismo stajali u zagrljaju, sada smo bili odvojeni dobra 2 metra i vodili jedan od tipicnih razgovora.
"Hvala bogu, nece me buditi plac bebe."

Izdahnem i krenem ka stepenicama.

Po koracima koje pravi znam da je iza mene pa na kraju udjemo zajedno u sobu i smestimo se na moj krevet.

"Sta si radio u ovo vreme dok se nisam doselila?"

"Ne znam, bio sam u sobi i pretrazivao internet.. uglavnom nista pametno."

"Zasto sam? Pa mislim, mogao si zvati ove tvoje budale od drugova ili... "

"Volim kad sam sam. Bar sebe uvjeravam da mi je bolje tako. "

"Zasto me tako prokleto potsecas na nekoga?"

"Na tebe?"

"Na malu srecnu Elis, koja je sedela u sobi i sama sebi stvarala mir."

Ovaj razgovor vodio se tiho, dok smo oboje ujedinjeno disali. Ritam nasih srca se poklapao, svetlost nam prijala i tisina je bila tako prijatna i nepoznata.

Tada sam se prvi put, posle dosta vremena osetila slobodnom.

"Zar sad nisi sretna?" upita me tiho, kao da je znao da ako povisi glas, mogao bi da me povredi.

"Jesam srećna. Bar tako mislim. Ali onog časa kada se nađem sama, kao da postajem neko drugi."

"Zanimljivo..."

A onda mi je sinulo da pricam sa Justinom. Justinom Bieberom, kretenom prve klase koji ne moze razumeti knjigu a kamoli nekoga ili necija osjecanja.

"Nista, zaboravi sve, ja sam gladna a ti?"

"Um, da.. mogli bi naruciti picu ili kinesku."

"Pica super zvuci, idi ti naruci ja se idem otusirati i naci nam film."

Kada je izasao ostala sam ponovo sama.

Ponovo zaglavljena medju cetiri zida, u potpunoj tisini.

*Autor pov.*

Osjećala je umor. Nije to bio umor koji je zahtijevao san, već umor od svega. Umor od života. Od ljudskoga roda. Od svega što se dogodilo.

Osjecala se prazno i usamljeno.

Nije osjecala prisutnost ljudi oko nje, svi su bili samo prolaznnici, ljudi ko ljudi - mislila bi.
Svi ce te povrediti, samo je pitanje vremena kada i kako.

Skinula se i stala pod vreo mlaz vode koja joj se slevala niz telo.

U njoj se nakupilo toliko stvari koje nije mogla reci.

Polako se opustala, polako trljala kupku od jagode i vanilije i polako se vracala iz dubokoumnih misli koje su joj tumarale glavom.

*