BAD LOVE ; serbian version

part 22

Kako ja vidim Justina?

Justin je fizički privlačan. Ima kruto, istrenirano telo koje prekriva uskim majicama koje mu pomažu u imidžu popularnog, uvek bahatog lika sa kojim bi svaka devojka bila. Često nosi uže farmerice i duboke bele patike. To je Justin, kog sam prvog dana videla.

A upiznala. Upoznala sam dečka svetlo smeđih očiju sa tvrdoglavim jezikom i vizuelno jakom ličnošću. Van škole, nisam pronalazila istog onog popularnog dečka koji ludi za noćnim klubovima sa polu-golim pijanim telima.
Ne vidim dečka koji se obožava narugati štreberici iz prve klupe ili onog sa zavodničkim osmehom iskrivljenog u jednu stranu.

Vidim osećajnog i dobrog dečka sakrivenog u hladnu masku dečka sa imidžom. Dečka koji se ne hrani popularnošću niti uživa u poželjnim pogledima.

Istog onog, koji voli svirati gitaru i voli živeti. Iskorištavati godine i ne vezivati se ni za šta; što je ozbiljno.

„Nisi dečko koji živi u avanturama. " ,sležem ramenima kao da je to potpuno nebitna činjenica.
Možda i nije, ali u Justinovom pogledu se lomi nešto. Nešto, za šta sad znam da ipak oseća neku emociju prema ovome. Oseća emociju prema nebitnoj činjenici, ne uspevam pročitati pogled. On je večito dobar u mnogim stvarima, krase ga razni talenti; ali i pored svega najveštije se zatvara.

Oči su ogledalo duše, nailazim na taj citat skoro svakodnevno. Delimično, u nekoj sitnom niti osećam da je ta činjenica veoma istinita.
No i pored toga, oči znaju zavarati bolje nego bilo koja vremenska pojava, bolje nego bilo koje živo biće.

Uverena sam sve sveme da Justin pati od svog nekog, ličnog, nemira. Od prvog dana, srvog susreta njega prati lična emocija koju ne prepoznajem. Tom emocijom hladnokrvnosti ohladio bi i samu vatru, no na mene nema nikakvog uticaja. U meni se budi vatra i zanima me šta se krije u tim hladnim, dalekim smeđim očima.

Šta se krije iza tog haosa, iza svog besa. Da li je on, Justin Bieber, popularni dečko doživeo neki životni nemir.
Ili je pak nezadovoljan sopstvenim životom.

Mrmlja tiho. „Kako god. Dosadila mi je ova igra. ", primećujem napetost u njegovoj viličnoj kosti.
Samokontrola mu nikad nije išla najbolje.
„Meni odgovara da je prekinemo. Ajmo dole da gledamo nešto na tvu?"

Kada mi da potvrdan odgovor žustrim klimanjem glave, opet sakriva svaku senu emocija i zajedno sa mnom silazi u veliki;uvek hladni; dnevni boravak.
Ispod stola idalje stoje albumi sa slikama i peckaju me prsti uz veliku želju da ih umem i detaljno proučim.

Te slike nose previše uspomena, a uspomene me vezuju za loše stvari. Loše stvari me vezuju za prošlost. A prošlost me vezuje za očuha.
I tu prestajem. Dosta mi je svake pomisli na tog čoveka. Na čoveka koji me je uništio, koji me je ubio na hiljadu načina.

Tv je upaljen na The Originals i Klaus upravo smišlja plan kako da vrati grad pod svoju vlast. Upravo razmišljam postoji li način da London, kišni grad, vratim pod svoje. Da tu dvokatnicu obojim vedrinom i sa zidova isperem sve te tragove krvi a kroz prozor pustim sve krike da zauvek napuste prosroriju.

Znam da je ta kuća, sad uveliko renovirana. Prošla sam pored nje pre mog konačnog dolaska u Canadu. Kuća sa jarko crvenim zidovima sada je žuta i krasi je ceo svećnjak na pragu.

Nema više ruža, sada su lale mahale sa praga u žutim tonovima i opojnim mirisom. Zvale su me da im priđem, da prestanem biti kukavica i da konačno kročim u skroz drugačiju kuću.
Skroz drugačiju kuću iz koje nikad neću uapeti izbrisati krike i očistiti je sopstvenih suza i tragova krvi.

„O čemu razmišljaš?" Justinov glas je hladan. Među prstima drži limenku pive i ispija je s vremena na vreme.

„Klaus je baš moćan. "

„Zbilja? Meni se čini kao pravi šupak."
Zaključujem da on ne voli Klausa. Ne voli ni Damona kao ni Stefana. Verovatno ne voli nijednog zgodnog muškog glumca.

„Imam osećaj da se bojiš da te ne prestigne u egoističnosti. ", kolutam očima.

„Ne, samo je previše samouveren. Ubeđen je da je najmoćniji i ne mari za druge. " pomišljam da je ceo ključ u tome. Ne dopustiti da te drugi povrede, i da ne misliš na njih.

„On se samo bori za svoje. Brani porodicu. " , naravno, svesna sam toga da Klausovu porodicu čine Hayley i njegova u ovoj epizodi nerođena ćerka. Hope.

„Kako god, ne sviđa mi se Klaus. Kol je mnogo bolji. E on je moć. "

Kol je jedan od likova u kom pronalazim Justina, naravno da mu se sviđa. Kol sem dobrog izgleda poseduje sve ono što Justin skriva ispod te hladne maske.

Ova noć je vedra, hladno je i sakrivam telo ispod čupave dekice koju pronalazim tu. Pattie voli stvari prati omekšivačem od jorgovana pa i ova deka ima opojan miris i opušta me.

Volim čistinu. Volim opojne mirise i osećaj dok mirišem sveže oprane prostirke. Majka je uvek prala prosrirke u nekom omekšivaču sa mirisom vanilije. Vanilija se uvek širila kućom i znala sam da je majka doma, jer onda zapravo jedino ima vremena da posuši sve.

„Ellis i meni je hladno, sebična si. ", kuka do mene. Ruke su mu večito hladne dok hvata ivicu dekice i približava mi se iznenadno.
Sada delimo dekicu mirisa jorgovana.

„Mogao si uzeti drugu.", frkćem.

„Ovako mi je lepše. I ovo je moja deka samo da znaš. "

„Važi, sad ćuti i gledaj. "