Pravo prijateljstvo (PAUZIRANA)

3. deo

3. Deo

Kada sam posle jedno 10 minuta popunila celu poslednju stranu, trgla sam se..
Pogledala sam na sat.. 16.30.. Uhh, mama za sat I po dolazi kuci, moram da spremim veceru.. >.<
Ali prvo moram po namirnice. Prodavnica u koju mama uvek ide je tu blizu, iza ugla, pa mi nije dugo trebalo da je nadjem..
-Ja:”Dobar dan… J” Javila sam se prodavacici..
-Prodavacica:”Dobar dana, Abigel, dosla si po namirnice?”
-Ja:”Da, da.. Da mama slucajno nije izabrala sta joj treba?”
-P:”Jestee, I platila je samo je rekla da ti uzmes zato sto nema vremena..” Sagla se da bi mi dodala kesu..
-Ja:”Uh super, ja nisam ni videla sta nam u kuci treba..” Nasmejala se..
-P:”Pa eto, mama te spasila”.
-Ja:”Da, kao I uvek.. J” Dodala mi je kesu, uzela sam, pozdravila se I izasla.. Uh napolju je hladno. Zakopcala sam jos malo jaknu I krenula kuci..

~Jackob, Jackob, Jackob~ majkoo moja, hocu li prestati misliti o njemu?? Usla sam u kucu a na vratima me je vec sacekao brat..
-Nick:”Pa dobro, da li si ti normalnaaaaa? Mrtav sam gladan…” Poceo je da histerise…
-Ja:”Nisi mali. Mozes sam da uzmes”. Odbrusila sam mu… xd
-Nick:”Mali saaaaam.. Zvacuu mamuuu, daaj mi da jedeeeem.. Mamaaaaa”. Kakos am usla u kucu glava je pocela da me boli.. Divno, savrsen dan, nema sta… -.-
-Ja:”Smiri see… Dobices, ali kad napravim veceruu”. Poceo je da skace oko mene…
-Nick:”Ali ja jos nisam ni rucaoo…”
-Ja:”Nema veze.. Ono sto mi budemo vecerale, ti rucaj, vazi? J” Skroz sam ga izbacila iz takta. Vec je previse poceo da se dere, lupa I vristi.. Sta mu je odjednom? O.o Neko je zvonio.. Otrcala sam do vrata I ugledala preplasenu komsinicu..
-Komsinica:”Abigel, draga, da li je tvom bratu dobro?”
-Ja:”Ma jestee, histerise zbog gluposti. Gladan je, sad cu mu dati da jede.. Ne brinite.. J”
-Komsinica:”Ako ti bude trebala pomoc, ti me pozovi. Ja sam kod kuce..”
-Ja:”Hocu, hvala vam. Do vidjenja”. Sta mi radi ovo dete.. -.- Jos ce neko da pomisli da je lud.. Usla sam u kuhinju, on je skocio na mene I noktima me izagrebao po licu.. Boliiiiiiiiii… Nastavio je da skace, I da me cupa, a ja nisam imala snage da ustanem I odbranim se.. Bio je dosta zilav za svoje godine, haha. Kako vise nisam mogla da istrpim njegovo udaranje legla sam na pod, zagrizla ruku I cekala da se smiri.. Posle jedno 3 minuta, mama je uletela u kucu sva preplasena..
-Mama:”ABIGEL, draga, gde stee?” Dotrcala je u kuhinju.. Skinula je brata sa mene, uzela mu papucu I flasu koju je drzao u ruci I lupila mu tako jako samar da je istog trenutka prestao da histerise.. Oterala ga je u sobu I brzo dosla do mene, podigla me je I kad mi je videla lice zgranula se..
-Mama:”Abigel, pa dusoo, sta ti je to uradio?” Slegla sam ramenima.. Sta sam drugo mogla.. Odvela me je do troseda, I ja sam legla..
-Mama:”Hajde, reci mi. Sta se desilo?” Donela je led I stavila mi na oko koje je bilo oteceno..
-Ja:”Mama.. Ne znam.. Nisam bila kod kuce, nisam mogla odmah da mu dam da jede, rekla sam mu da saceka veceru I on je poceo da histerise I da skace. Bila je I komsinica da pita da li je sve u redu sa njim.. Posle me je ogrebao I onda poceo da skace po meni.. Uhvatio me je nespremnu, nisam mogla ni da ga odgurnem od sebe. Ne znam sta mu se desilo, ovog puta mu nista lose nisam uradila.. Kako to da si se tako brzo vratila sa posla? Nisam ni veceru spremila, sad cu, izvini..” Krenula sam da ustajem, ali mama me je polako gurnula nazad na krevet..
-Mama:”Ne mozes takva da pravis veceru, ja cu ovog puta..”
-Ja:”Ali mama, umorna si..”
-Mama:”Prestani, Abigel. Znam da je to zato sto vam se ne svidja moje kuvanje..” Pocela je da se smeje.. E pa da se ne lazemo, delom je I to..
-Mama:”Ne brini, necu vas otrovati, nesto cemo na brzaka da pojedemo. Ali prvo da popricamo o ovome.. Je l’ mislis da sam ga previse razmazila?” Da li mislim? DA LI MISLIM? Daj bre, sve mu je u zivotu dozvoljeno.. Sa svojih 10, 11 godina moze da ide god hoce kad god hoce I da ostaje koliko god hoce.. A ja ne mogu ni na najobbicniji party kod druga iz odeljenja da odem.. Jos da sam sve to rekla mami..
-Ja:”Da, mislim da jesi..” Spustila je pogled..
-Mama:”Znas, Abigel, znam da nisam uvek bila dobra majka, nisam bila tu kad sam vam bila najpotrebnija, zaboravila tvoj 13 rodjendan, koji ti je bio jako vazan, azboravljala sam tvoje priredbe, nisam uvek stizala kuci na vreme da veceramo zajedno, ali tesko mi je.. Mnogo mi je tesko.. Volela sam vaseg oca, mnogo sam ga volela.. Otkad smo se razveli, ja sam ostala sama sa tobom I Nickom.. Uvek sam se pravila kako me to ne dotice, ali svako vece, po celu noc sam plakala kada odem u krevet. Radila sam I radim I dalje po ceo dan, nekada I nocnu smenu da bih imala dovoljno para za ovo sto vi sada imate. Nemate najvise mozda, ali imate dovoljno koliko vidim..” Pocela je da place.. Ja.. Nisam znala st da uradim.. Uvek sam se zalila na svoju majku. Govorila kako je najgora, kako nema vremena za mene, kako se stalno svadja, I kako nikada nije sa nama kod kuce.. Nikada nisam pomislila da joj je toliko tesko..Zagrlila sam je, snaznoo, sto sam snaznije mogla…
-Ja:”Mamice, nikada ti ovo nisam rekla, ali zahvalna sam ti.. Hvala ti za sve sto radis za mene I Nicka.. Nisi ti kriva za ovo njegovo ponasanje. Znas da mu je tesko palo kad nas je tata ostavio, bio je jako vezan za njega  a I dosta mali.. Pomagacu ti mama.. Ako hoces, mogu da radim kod komsije u prodavnici u slobodno vreme, da ti pomazem?” Obrisala je suze..
-Mama:”Bozee, Abigel, nema potrebe za tim. Jas am sada svoje vreme rasporedila I ne radim toliko, a I imamo dosta novca… Samo hocu da ti kazem da mi je zao zbog svega..”
-Ja:”U redu je, stvarno jeste..”
-Mama:”I da, komsinica me je zvala da mi kaze da ne mozes da izadjes na kraj sa Nickom I da bi bilo divno kad bih pozuril kuci.. Javila sam se sefu I odmah dosla..”
-Ja:”Trebalo bi da porazgovaramo sa njim..” Klimnula je glavom..
-Mama:”Da, trebalo bi, ali ti ostani ovde.. MOram prvo da mu se izvinim…” Eto, opet ide po starom. Udarila ga jee sad hoce da mu se izvinii.. :// Dobro, neka radi onako kako misli da je najbolje… Otisla je, a ja sam spustila glavu na jastuk, sve me je bolelo, nije mi jasno sta mu je odjednom bilo, nikada nije bio ovakav, uvek smo se samo prepirali. Ja bih njega mozda nekad I udarila malo, ali nikada ovako. Sto je najgore, bila sam nespremna pa nisam uspela ni da se odbranim. Tj. Da ga bar odgurnem..Nikad mi cak nije bilo ni jasno zasto me toliko mrzi, sta sam ja to njemu u radila..
Onda, odjednom sam se setila Jackoba I sve je proslo, setila sam se kako sutra treba da izadjemo, ali ovakva nisam mogla nigdeee… Sta cu, da li bi make-up ovo mogao da sredi, tj ovu ogrebotinu na licu.. :/ UHHH SAD JE NASAO DA ME OGREBE. Javila bih Jackobu da ne mogu sutra, ali nisam mu ni broj ostavila, a nije ni on meni. Nema veze, pokusacu da prekrijem ovo pa sta bude bice..
Cula sam Nicka iz sobe kako je viknuo:”Volim tee”.. Znaci, pomirili su se.. Onda je on usao u sobu..
-Ja:”Ako ces opet da me udaris bolje se skloni, ovog puta mogu da se odbranim..” Pomerila sam se u stranu.. On je samo skocio na mene I zagrlio me.. Poceo je da place.. A? Nick place? O.o Ne secam se kad me je poslednji put zagrlio, pogledala sam u mamu, a ona mi je klimnula glavom kao da je znala o cemu mislim.. Zagrlila sam I ja njega..
-Nick:”Izvini, seko, obecavam da necu vise nikada, obecavaam.. Ne znam zasto sam ovo uradio..”
-Ja:”U redu je, hajde sad, nema veze…”
-Mama:”A sad da vidimo, sta hocete za veceru…? :D Nick, pusti sestru da se odmara.. “ Klimnuo je glavom, poljubio me u obraz I seo pored mene..
-Ja:”Mama, a sta mislis da ipak narucimo picu?”
-Nick:”Meni se jede meksicka hrana.. :/”
-Mama:”A meni kineska.. xd”
-Ja:”Pa eto onda, meni naruci picu, tebi kinesku a NIcku meksicku hranu.. :D” Klimnula je glavom I uzela telefon..
.

.

.

Kada je hrana stigla, seli smo tu u dnevnoj sobi I uzeli da jedemo. Mama je nasla neku dobru komediju… Ne secam se kad smo poslednji put ovako sedeli zajedno I vecerali.. A I Nicka odavno nisam videla ovako srecnog.. Sta li mu je mama rekla..? Verovatno mu je obecala neku novu igracku.. Ahh, bas me briga..
-Ja:”Mamaa, sutra imam sastanaak :3”
-Mama:”opaa, ne hvaliss se.. Ko je too?” Nisam znala kako da joj kazem da decka poznajem jedva 3, 4 minuta, pa sam slagala..
-Ja:”Jedan decko iz skole, isao je na ekskurziju sa mojim odeljenjem.. Poznajemo se jedno 2, 3 meseca”. Auu Abigel, kreten si…
-Mama:”Kad ja mogu da ga upoznam? ;)”
-Ja:”Kad mi bude bio decko.. ;)” Nasmejala se..
-Mama:”St aces da obuces? J”
-Ja:”Ne znaam, videcu sutra.. J”
-Mama:”Pa pozovi Darcy I Emilly da ti pomognu..” Onda sam se setila nase svadje..
-Ja:”Am, da… Hocu verovatno.. J” I onda je nastavila da gleda film.. olje da joj ne kazem sad za to.. Izvinicu im se sutra u skoli I pusticu ih da pricaju, mozda imaju nesto da mi kazu, ko zna..