Pravo prijateljstvo (PAUZIRANA)

13. Deo

13. Deo

Otisla sam da jedem. Jadan Nick, uopste ne izgleda dobro. Ali ‘ajde, obicna prehlada, brzo ce njega to da prodje.. Pojela sam dorucak brzo I otisla kod Nicka.. Bilo mi ga je zao, pa sam odlucila da mu danas udovoljavam..
_Ja:”Ej Nick, posto si bolestan danas ti udovoljavam. I bolje iskoristi to na najbolji moguci nacin, ovo se verovatno nikada vise nece desiti..” Nasmejao se..
-Nick:”Hvala ti, ali ja bih samo da spavam, ali ne mogu nikako da se usapavam.. Glava me mnogo boli…” Jadaan, pa sta mu je? Mama je usla..
-Mama:”Nick, kako siii?”
-Nick:”Nikako mama.. Hocu da spavaaam…”
-Ja:”A ne moze, mnogo ga boli glava…”
-Mama:”evo ti brufen, naspavaj se lepo..Vazi?”  Klimnuo je glavom, popio I okrenuo se na drugu stranu… Mama se ponasala normalno, a ja nisam htela ni o cemu da pricam onda.. Samos am otisla u svoju sobu I legla na krevet.. Zivot mi je tako dosadan.. Razmisljala sam ssta bi sve trebalo da uradim.. Moram da popravim jedinicu iz istorije.. Ili ne..? St ace mi skola u zivotu…

Noc

Za nedelju dana pocinje prolecni raspust I mama, Nick I ja cemo verovatno kao I svake godine da idemo na obliznje jezero..
-Nick:”ABIGEEEEEEEEL!” Otrcala sam do njega.. O moj Boze, izgleda uzasno… :O
-Ja:”Nick, dete, uzasno izgledas. Je l’ te mama vodila kod lekara?”
-Nick:”Da, rekla je da je mozda nesto ozbiljno I da moram neke analize da radim…”
-Ja:”Kad ides?”
-Nick:”Sutra..”
-Ja:”’Ajde spavaj.. Naspavaj se lepo I zovi ako ti nesto treba…”  Klimnuo je glavom I okrenuo se…

U mojoj sobi je bio mrak, pa da se ne bih razbudila ostavila sam svetlo tako.. Kakos am legla u krevet, cula sam neko kucanje na prozoru.. Presekla sam se, ali sam polako ipak otisla da otvorim.. To je bio Jackob.. Siroko sam se nasmejala kad sam ga videla I otvorila prozor..
-Ja:”St aces ti ovdee?” Saputala sam…
-Jackob:”Dosao sam da te vidim… :)”
-Ja:”Ssss,dodji ovamo…” Skocila sam na njega I zagrlila ga… Mnogoo mi je nedostajao. Bio je tu neko vreme, pricali smo, zezali se, ali sto smo tise mogli.. :)
-Ja:”Kasno jee, ‘ajde idii.. Cuce te moja mama…”
-Jackob:”Obavezno da joj kazes vise…”
-Ja:”Hocuu… Za neki dan, Nick mi je sad bolestan…”
-Jackob:”Sta mu je?”
-Ja:”Ne znam, sutra ce da radi neke analize…” Klimnuo je glavom poljubio me I izasao kroz prozor.. Morala sam da se nasmejem.. Mahnula sam mu I zatvorila prozor… Vratila sam se u krevet, I vise mi se uopste nije spavalo… Uzela sam telefon da igram igrice, ali I to mi je dosadilo vise.. Imala sam poruku… Od Darcyy O.o
~Darcy:”Vidim da ti nije lose bez nas.. Stvarno ne mogu da verujem da I dalje mislis da je Emily lagala I izmislila sve ono.. Zar su ti sve ove godine anseg prijateljstva samo nestale?” Upalila sam cigaretu I otvorila prozor da joj odgovorim na poruku.. Dugo sam razmisljala sta da joj napisem I na kraju se odlucila za:”Ne seri”.. Znam da je prosto, ali ona se vec glupira… Nisam vise u tom fazonu dobre devojcice.. Ugasila sam tel I legla u krevet..

Jutro
-Mama:”Abigel, ustaj, vreme je za skolu”. Mrzovoljno sam ustala I jedva otvorila oci..
-Ja:”je l’ bas moram?”
-Mama:”Hmm, pa I ne moras.. Mozes da ostanes da cuvas Nicka, ja moram na posao.. Taman da ne placam dadilje.. A kreten od sefa mi ne daje Slobodan dan.. -.-“
-Ja:”Izgubila sam se kod onog pa I ne moras.. Laku noc”. I bacila sam se ponovo na krevet..

-Nick:”Abigel, Abigeeeel…” Otvorila sam oci..
-Ja:”Molim Nick?”
-Nick:”Mnogo mi je lose, seko..” Poceo je da place…
-Ja:”Bozee, pa sta ti je? Sta te boli? Gde su ti lekovi?”
-Nick:”Sve, sekoo.. :(“  Otrcala sam u kuhinju, dala mu brufen za temperature, a za ove lekove sam morala da cekam jos 3 sata… Odvela sam ga u dnevnu sobu da legne..
-Ja:”Lezi, sad ces da se preznojis, pa ces da spavas.. Hajde… ja sam u mojoj sobi…” Krenula sam kao u svoju sobu, ali sam zastala.. OKrenula sam se I pogledala Nicka.. Mozda ga je uhavtio ovaj neki grip, koji je sad po ovoj zemlji glupoj.. Ali nemoguce, taj grip je smrtonosan, I mora da pije posebne lekove I ide pod neke lasere ili sta vec.. Kad sam malo bolje razmislila, imao je sve simptome tog gripa.. Srce mi je zamalo stalo.. Otrcala sam po fiksni I pozvala mamu.. Dok je telefon zvonio otisla sam u svoju sobu da Nick ne bi slusao o cemu pricamo…
-Mama:”Hej, Abigel, reci? Kako je Nick?”
-Ja:”Nikako mama, slusajj.. Znas onaj grip koji vlada sad?”
-Mama:”Da, znam, onaj smrtonosni, sto?”
-Ja:”Razmisli, mama, Nick ima sve simptome…”
-Mama:”Zaboga, Abigel, ne lupaj! Nemoj da me plasis..”
-Ja:”Mama, izvini, ali trebalo bi da proveris to sa doktorom… Molim te mama, ne mogu da ga gledam ovakvog.. I dodji kuci, ne znam sta da radim sa njim. Sve ga boli… Natekao je sav, sta da mu radiiim?” Culo se po maminom glasu da je vec ozbiljno uplasena.. Cula sam samo “Stizem!” I spustila je slusalicu.. Ostavila sam telefon I otisla do Nicka… Spavao je.. Pipnula sam ga da proverim temperature, ali nije bio vruc, vec sav preznojen.. Dobro je..Sela sam na fotelju I pustila neku seriju.. Odjednom, Nick je poceo nesto da prica… Bunca…
-Nick:”Ne, mama, necu… Ali mama… Lekar kaze da mogu da umrem.. Zasto…? Ja… Mama… Ne… Ne idi…. Abigeeel…. Volim… Vas…. Mama… Abigel….” Suze su mi se istog trenutka otkotrljale na na obraze… Da li je to moguce? Da li I stvarno mogao nekako da… Da…. Umre…? Ne, ne… Obrisala sam suze… Mama je usla u kucuu…
-Mama:”Spava?”
-Ja:”Da… Buncao je…” Ispricala sam joj sta je rekao, a mama mu je prisla I poljubila ga…
-Ja:”Ovaj, mama… Da ti kazem nesto dok si tu…” Odlucila sam da joj kazem za Jackoba…
-Mama:”Reci :)”
-Ja:”Imam decka… Zove se Jackob, I divaaan jee, mama.. Mnogo me voli…. :)” Prestala je da se smeje I prebledela je
-Mama:”Decko? NE MOGU DA VERUJEM. KADA SAM TI JA DOZVOLILA TO?” Nisam znala da ce ovako da reaguje, pa dala mi je da se vidim sa njim prvi put…
-Mama:”REKLI SMO IZLASCI, ABIGEL, A NE DECKOO! OOOO BOZEEEE. Mlada damo, predaj mi svoj telefon I nema izlaska iz kuce mesec dana! Jasno?” Sad sam se vec naljutila…
-Ja:”Telefon neces dobiti.. Bolje brini oko sina! Jaka mi majka, zabranjujes mi da volim! Neces mi zabraniti da ga volim….”
-Mama:”sta ti znas o ljubavi… Povredice te, kao I svaki drugi.. Svi su oni isti… “ Odjednom mi je nesto palo na pamet… Onaj Italijan, sta je sa njim? Mama je spustila glavu… Prisla sam joj I zagrlila je…
-Ja:”Mama, sta je bilo sa onim Italijanom?” Pogledala me je, a oci su joj bile pune suza…
-Mama:”Ostavio me je Abigel, otisao je sa drugom u Italiju.. Sa drugom… Sa… Mojom najboljom prijateljicom…” Srce mi se cepalo dok sam gledala mamu ovako uplakanu… Nisam znala sta da joj kazem.. Posle tate, on je bio njena jedina ljubav… Znala sam to.. Uvek mi je sve govorila… Samos am je jako zagrlila I zaplakala sa njom.. A ona je mene jos jace zagrlila..
-Mama:”Izvini, ne bih ti branila da ti bude decko, ali povredicete.. A I ocene su ti mnogo gore… Obecaj da ces da ih popravis…”
-Ja:”Hocu mama…” A znala sam da necu, jednostavno sam u drugom fazonu.. Ali neka, pokusacu bar malo… Nick se probudio…
-Nick:”Jeeej, grlite see.. Hocu I jaaa :3” Nasmejale smo se I zagrlile gaa sto smo jace mogle.. Ne ih podnela da izgubim nekoga od njih dvoje..

izvinite sto nisam pisala, skola me ubii :( Iskrene komentare, molim vaaas <3