''Znam, luda sam!'' Vičem jecajuči. ''Dobro, nije valjda da mu vjeruješ?'' Tiho me pita i sjedne pored mene. ''Ne vjerujem mu. Uvijek je bio takav...'' Kažem. ''Ideš danas s Jakeom i samnom van?'' Pita me. Skreče s teme samo da se smirim. ''Samo ovaj put, za dobrodošlicu. Jakeu bi bilo drago da pođeš sa nama.'' Rekla je. ''Idem.'' Kratko odgovorim i rukama prijeđem preko obraza da obrišem suze. ''Nemoj više plakati.'' Rekla je i zagrlila me.
''Zašto plačeš?'' Pita me Lauren dok ja sjedim na podu, u sobi, naslonjena na zid. ''Harry?'' Pita me i rukom prođe kroz kosu. Puhne i pogleda me. Klimnem glavom i rukama se pokušam dignuti s poda. ''Šti ti je ovaj put učinio?'' Pita me i uznemireno pogleda. ''A, što nije?'' Pitam i zagrlim ju. Ne mogu više ovo podnijeti! Ova akademija me izluđuje! ''Biti će dobro. S vremenom. Samo treba čekati.'' Kaže i stisne me jače k sebi.
Stojim pred ogledalom i zadnji put se pogledam. Crna uska majica, kratke hlače i kožna jakna. Pustila sam kosu da mi pada preko ramena i raščešljala ju. ''Spremna?'' Pita me Lauren s vratiju. Klimnem glavom i dotrčim do nje. Ovaj put u svojim tenisicama. Tako se najbolje osječam. Kakve štikle? To je za mene samo opterečenje. Nisam tip cure koje samo kupuju štiklice i šminku. naprosto, fuj. Gade mi se takvi ljudi. Malo brže hodam hodnikom i gledam oko sebe. Jack, Lauren i još dva dečka stoje vani i čekaju me. Otvaram velika vrata akademije i izlazim van. Hladan vjetar zapuše i spetlja mi kosu. Dođem prema njima i stanem. ''Idemo?'' Puta Jack i pogleda mene pa sve ostale. Klimnem glavom i krenem u auto kada me nečiji glas zaustavi. Harry. ''Bella?'' Vikne moje ime. Okrenem se i susretnem s njim. Na trenutak sam zažmirila. ''Zbilja ideš s njim?'' Pita me. Izgleda umorno, iscrpljeno i zabrinuto. Zabrinuto? On je ipak Harry. Ne može biti zabrinut, a kamo li još za mene. ''On mi je prijatelj.'' Kažem. Okrenem se prema autu i sjednem unutra. Naslonim se na prozor i gledam u jednu točku. Zašto se promijenio prema meni? Još prije neki dan me sramotio. A, sada? A, sada se ponaša kao da smo najbolji prijatelji. ''Bella, jesi okej?'' Čujem Laurenin glas i malo se trgnem. Klimnem glavom i pogledam prema van. Ovaj put čini se kao cijela vječnost. Niti mi se neda ići u neki klub. Samo pijani, napušeni studenti. Grozno.
Ulazimo u klub. Kao što sam rekla. Osjeti se dim cigarete i alkohola. Neki vani povračaju, a neki piju pa će ići povračati. Zgrozim se i krenem za društvom dublje u klub. ''Lauren?'' Zovem ju. Ona se nalazi nekoliko metara ispred mene. Probijam se kroz gužvu da dođem do nje. ''Oh, Bella.'' Kaže i nasmije se. Uhvati me za podlakticu i povuče prema sebi. ''ovo nije bila dobra ideja. Nisam trebala doći.'' Kažem Lauren kratko se nasmijem. ''Trebala si. Ajde, opusti se!'' Kaže i gurne me na plesni podij među druge. Ne, ovdje se nikako ne osječam dobro. ''Lauren, ja idem.'' Kažem i proguram se kroz druge izlazeči van. Znala sam. Ovo mi se nikada ne sviđa. Sada mi samo preostaje pješice vratiti se na akademiju.
Polako hodam do svoje sobe. Iako sigurno nikoga nema, ovako se osječam sigurnije. Gledam oko sebe i po đepovima tražim ključ od sobe. Ne, nema ih! ''Kvragu!'' Viknem i brzo stavim ruku na usta. Valjda nitko nije čuo. Sada moram spavati na hodniku? ''Bella?'' Čujem poznati Harryev glas. ''Vratila si se?'' Pita me. Još sam mu uvijek okrenuta leđima i ne želim ga pogledati. ''Pijan si?'' Pitam ga i napokon se okrenem prema njemu. Da, bio je pijan. Ali, kako? Kako kada nigdje ne ide? ''Nisam.'' Ležerno mi odgovori i nasloni se na zid spuštajuči na pod. ''Styles, digni se gore.'' Umorno kažem dok ga gledam kako sjedi na podu naslonjen na zid. ''Ne želim.'' Odgovori mi. ''Diži se!'' Izderem se i napravim jedan korak prema njemu. ''Ako želiš da se dignem... Pomogni mi.'' Kaže mi i nabaci vragolasti osmije. Ja da njemu pomognem? Nema šanse. ''Baš me briga. Ne želim imati posla s lažljivcima.'' Kažem i okrenem se od njega. ''Želiš da te prst zaboli kada odeš?'' Pita me. Kvragu, ja njega moram štititi. Ali, od koga? Što on sada priča? ''Nisi u nevolji, Styles.'' Odgovorim mu i uzdahnem. ''Nisam, ali biti ću. Kada ostali dođu pijani i nađu me ovdje kako spavam. Misliš da se neće iživljavati na meni?'' Pitao me. Grr.okrenem se prema njemu i primim ga za ruku. Osjetim neke trnce. Sva sam se naježila. Držim njegovu hladnu ruku i osječam da je malkice topla. ''Bella, dobro si?'' Njegov glas me trgne. nekoliko puta trepnem i povučem ga prema sebi. ''Ajde, Styles. Ne želiš valjda da svi znaju da te djevojka dizala sa poda?'' Pitam ga i podbočim se ejdnom rukom puštajuči njegovu. ''Meni neće smetati.'' Kaže i slegne ramenima. ''Idiote.'' promrmljam i ponovno ga primim za ruku. On, kao on nije se želio pomaknuti. ''Otići ću u sobu ako mi ne pomogneš da te dignem!'' Vikenem na njega. Njegova ruka me povuče prema njemu i nađem se na njemu. Harry. Tek sada primječujem kako je on zapravo zgodan. Zgodan? Da. On je pravo savršenstvo. Ne, ne mogu o tome misliti. Izmakla sam se od nejga i krenula prema svojoj sobi. ''Bella, daj!'' Vikne zamnom. Što sada? Ne mogu ući u sobu da pobjegnem od njega jer nemam ključ! Ponovno se umorno okrenem i pogledam ga. ''Ajde, sam ustani. Pomoći ću ti da dođeš do sobe.'' Polako kažem i uzdahnem. U trenutku on se dignuo s poda i ustao. ''Evo.'' Promrmljao je. Došla sam do nejga i primila ga pod ruku. ''Hodaj.'' Naredim mu. Polako hodamo do njegove sobe koja je skoro na kraju hodnika. ''Možemo brže hodati?'' Pitam ga. On slegne ramenima i nakratko me pogleda.
