Koliko srce može da izdrži 🔚

Untitled Part 1

Pre nego sto krenete sa citanjem zelim da nagovestim da je ovo moja prva knjiga, mogu da je prepravim i ucinim je mnogo boljom ali ne zelim jer ovo sam ja sa 19 godina i tada je ova knjiga za mene bila savrsena.
Andrea Kingston

Danas:

– Šta predlažeš da uradimo?

– Ono što je jedino preostalo, moramo da razgovaramo sa njim.

– Misliš li da zna?

– Najverovatnije, u stvari mislim da ne želi da sazna da bude u pravu.

– Zar ne postoji drugo rešenje?

– Bojim se da ne postoji, a i naši prijatelji neće imati razumevanja ako im kazemo da nismo u mogućnosti da prevezemo robu.

– Da, ali on nikad neće pristati da preuzme Vladanov posao, ima drugačije planove, ima . . . Andreu.

– Znam, ali ako mu je stalo do nje moraće da promeni planove.

– To neće biti lako, nije čak hteo ni da prisustvuje njegovoj sahrani, ne verujem da će hteti da preuzme njegov posao.

– Moramo naći način da ga ubedimo, uostalom Serđo je mrtav a njegov sin će na ovaj ili onaj način da dobije ono što želi, a pretpostavljam da mu se " onaj " način neće nimalo svideti.

– U redu, razgovaraću sa njim pre čitanja testamenta, ali mislim da neće dati nikakve rezultate.

– Moramo ga ubediti, ne znam za tebe ali meni se još uvek živi.

1.

Ljubav je kapljica nebeske rose

koju nebesa kanuše u kalež života

da mu zaslade gorkost.

A. S. Puškin

Pre godinu dana

– Andrea požuri molim te, imam sastanak za pola sata a ti još uvek nisi došla – zvučao je zabrinuto.

– Bilo bi lepo kada bi mi otvorio vrata, ruke su mi zauzete – držala sam telefon između glave i ramena.

– Hvala Bogu, pomislio sam da nećeš stici – zagrlio me.

– Znaš da sam uvek tu za tebe, pretpostavljam da nisi doručkovao? – ponela sam namirnice ka kuhinji.

– Da li ti čuješ sebe? Zakasnićemo – rekao je brzo.

– Zakasnićemo?

– Da, ideš sa mnom zar ne? – pitao je oprezno. Udahnula sam pa počela po ko zna koji put. – Ti si izvanredan, sigurna sam da su ti planovi odlični i sigurna sam da ćes se pokazati u pravom svetlu, ja ti nisam potrebna.

– Molim te, samo budi pored mene, potrebna mi je tvoja podrška.

– Ali necu stići da se presvučem, letnja haljina nije baš za poslovne sastanke – pogledala sam u svoju belu lepršavu haljinu.

– O čemu to pričaš ti si najlepša, najpametnija i najzgodnija devojka na svetu .

– To kažeš zato što sam ti sestra i u obavezi ti je da me lažeš, ali nema veze lako sam potkupljiva – nasmešila sam se od srca a on je bio presrećan.

Vozili smo se kroz Beograd, saobraćaj je kao i uvek bio gust. Nikad nisam volela velike gradove imam osećaj da me guše, ovde sam samo zbog Darka, on mi je jedina porodica. Posle mamine i tatine smrti mnogo smo se zbližili i sad ne mogu da zamislim