Koliko srce može da izdrži 🔚

Untitled Part 22

Veliki bolovi traže velike duše,

samo velike duše trpe velike

bolove.

Božidar Knežević

Ležim sklupčana na boku a u sobi je mrak. Ne mogu da prestanem da razmišljam o bebi. Denis je mislio da će biti devojčica. Kada pomislim na njegovo uzbuđenje osetim samo još veću bol. Bol, moja stara prijateljica, nije bitno u kom je obliku uvek nađe način da me obuzme. Čujem otvaranje vrata i nečije korake, ali ne želim da se okrenem. Legao je iza mene i zagrlio me. To je Denis.

– Tako mi je žao – prošaputao je u moj vrat.

Zagrizla sam jastuk i počela opet da plačem. Ugušila sam jecaje ali ne mogu da sprečim telo da mi ne drhti. Steže me čvršće, osećam bolove po celom telu i u duši, fizičke rane ću zalečiti a kako ću ovu rupu u srcu zatvoriti. Ležimo u tami bez reči, dugo i nepomično a negde između svega toga sam zaspala.

Izaberi. Ne možeš imati sve. Ja to radim zbog ljubavi. Denis jedan ili Denis dva, a možda i nerođeni Denis. Idem prvo u Denisovu sobu.

– Ne – vrisnula sam glasno i naglo se uspravila.

Ošrar bol me snažno presekao.

– Andrea, smiri se to je samo san – upalio je svetlo i privio me na grudi.

San, sanjala sam. Lice mi je mokro.

– Šta si sanjala? Pa ti si plakala u snu – obrisao mi je suze. – Biće sve u redu.

– Prestani to da govoriš.

– Dušo . . . – glas mi je pukao.

– Ništa neće biti u redu. Kako bi moglo da bude? U našoj spavaćoj sobi Denise. Šta da je otišla u Denisovu? Izgubili smo bebu. Kako može ikada više da bude u redu? – tresem se. Mrzim je.

– Ko je ona? Šta je htela od nas?

– Nisam još uvek razgovarao sa njom.

– Zašto nisi? Gde je ona sada?

– Bio sam ovde sa tobom, nisam mogao da te ostavim. Nije trebalo da te ostavim – slomljen je.

– Gde je ona? – pitala sam malo tiše.

– Sa Rokijem u jednoj kući.

– Roki, treba da mu se zahvalim. Nisam bila sigurna da će shvatiti.

– Shvatio je.

– Nisam znala šta da radim, samo sam htela da je odvedem što dalje od Denisa uopšte nisam pomislila na bebu, ni na trenutak – zaplakala sam.

– Dođi – legli smo zajedno.

– Samo da se oporaviš, završiću sa ovim i sa njom.

Nisam sigurna šta je mislio time bila sam opsednuta mržnjom prema toj ženi.

Kao što je i rekao doktor me posle dva dana pustio kući. Jedva sam čekala da zagrlim sina.

– Mama – pre nego što mi se bacio u naručje Denis ga je uhvatio.

– Sine moraš biti pažljiv, mamu još uvek boli.

– Dobro tata – nežno me zagrlio.

– Nedostajala si mi puno, puno.

– I ti meni zlato moje – duša mamina.

– Hajdemo da odmoriš pre ručka – predložio je Denis, nisam se bunila.