Untitled Part 11

12.5K 553 1
                                    


Slab čovek sumnje pre odluke,

jak čovek ih ima posle.

Karl Krauss

– Andrea? – javio se odmah.

– Ćao, razgovarala sam sa Denisom, možeš li da dođeš večeras na večeru?

– Rekla si mu? Kako je reagovao?

– Mislim da je prošlo dobro. Misli da si sve ove godine bio bolestan.

– To si mu rekla? – bio je iznenađen.

– Nisi valjda mislio da ću mu reći istiniu?

– Ne, nisam samo sam iznenađen. U koliko sati da dođem?

– Oko sedam.

– Biću tamo.

– Čekamo te , ćao.

– Ćao.

Kad sam spustila slušalicu Denis je utrčao u sobu.

– Ko je to bio.

– Tvoj tata, doći će večeras.

– Dobro – bio je nesiguran.

– Biće sve u redu dušo, znaš da ne moraš da radiš ništa što ne želiš.

Samo je klimnuo glavom. Mora da je veoma nervozan jer moj sin nikad nije bez teksta. Takav je bio ceo dan.

Tačno u devetnaest sati oglasilo se zvono na vratima. Nervozno sam otvorila vrata i eto ga. Nosio je sivo odelo bez kravate i u ruci je držao ruže. Prelep buket crvenih ruža sa jednom belom ružom u sredini. Stomak mi se zgrčio. Kako može ponovo to da mi radi? Ne mogu da podnesem ništa crveno. Nisam mogla ni da se nasmešim.

– Ovo je za tebe – pružio mi je ruže, da li mi se čini ili je nervozan?

– Hvala, uđi.

Denis je igrao igricu.

– Dušo, dođi.

Spustio je džojstik i nesigurno došao do mene.

– Hoćeš li da se pozdraviš?

– Ja sam Denis – ispružio je ručicu.

– I ja sam Denis – rukovali su se kao dva stranca, pa oni to i jesu.

– Mama ne voli crvene ruže.

– Zaista? – Denis je pogledao i mene iznenađeno.

– Zaista, ne voli ništa crveno – objašnjavao je.

– Onda cu sledeći put opet doneti crvene ruže, možda ih opet zavoli – izvio je obrvu ka meni.

– Možda – mali Denis je samo podigao ramena.

Moram da prekinem razgovor o meni.

– Dušo hoćeš li da pokažeš igračke Denisu?

– Da li želiš da ih vidiš?

– Naravno.

Pre nego što se popeo stepenicama Denis mi je uputio zbunjen pogled. Mislim da je mislio da ću im se pridružiti. Ignorisala sam ga. Stavila sam ruže u vazu i zurila neko vreme u njih.

Spremila sam salatu, postavila večeru i uputila se ka Denisovoj sobi.

Vrata su bila otvorena.

Koliko srce može da izdrži 🔚Onde histórias criam vida. Descubra agora