Ledena kraljica

Trideset treće poglavlje

Dok sam  se vraćao  prema  Draganu i  društvu , nadao sam se  da griješim . Ali  Lucino izbjegavanje  na postavljena  pitanja  budi veliku  sumnju u  meni. Iako  bi najradije  odmah  i sad saznao  sve od Dragana , odlučio sam potpuno  drugačije  pristupiti. I  evo me tjedan dana  iza tog susreta, a ja tapkam u  mraku , dosta mi je  toga , pa odlučim  tražiti  pomoć i  savjet  svoga  oca . Iskoristio  sam  maminu  odsutnost , jer nju će najviše  boljeti  ako se ova  sumnja  pokaže  istinitom. Dragan je  jedini preostali  sin njezina  brata  blizanca , mama je  jako povezana s  ujkom Mirkom , iako ima još jednog brata i  dvije sestre  nema    takav  odnos s  njima . Pokucam  na  vrata tatina ureda i   pokislo  uđem, čim  me otac vidi , krene s  zafrkancijama  pošto  mi je  najmanje  do toga   zarežim i  pogledam  oca. Ti postupci  natjeraju mog oca u  ozbiljnog i  opreznog  , te progovori.

"Bruno  čim  si takav  znam da  nije  dobro. Tako da  počni i  ne uljepšavaj."

"Tata  nisam  siguran kako  ovo  izreći  ali mislim da je  najbolje   direktno. Molim te  prvo  me saslušaj  pa onda  pitaj i  iznesi  svoje  mišljenje. Može? "

" Može, Bruno  ne plaši  me! Počni, a ja ću šutjeti. "

Gledam u  oca i  samo  izbacim sumnju ujedno i činjenicu.

" Dragan je  silovao  Luciju!? "

Vidim kako  me otac začuđujuće   gleda, ali nastavim  dalje pričati i  iznositi  događaje koji su me  naveli  na to. Kad sam napokon   završio, podignem pogled i  ugledam  bijesnog  oca.

" Bruno  ne moram  ti govoriti  koliko je  ovo škakljiva i teška  situacija, ako se  ovo pokaže    istinito ništa  više  neće  biti  isto. Ne  mislim  samo na  tvoj odnos  s  Draganom  ili mamin  s ujkom , nego na sve nas , a posebno  na odnos  između  tebe i  Lucije . "

" Znam  tata svjestan  sam svega toga , zato sam i  došao  po tvoj  savjet i  pomoć . Ovo nikako  ne mogu  sam izvesti i otkriti  istinu. Pogotovo  što  cijelo vrijeme  imam  osjećaj da  sam  nešto  predvidio. Kao da  znam  nešto  jako važno , ali  ne znam  što. "

" Bruno ,  ostavi  me samog moram  dobro  razmisliti o  svemu . Tebe  samo  molim da  ni slučajno  nešto ne pokušaš riješiti  na svoju ruku. Ili još gore  svojim  šakama. Znam da  ti je  teško i da  bi najradije  na taj način  to riješio , ali sjeti se  svoje  majke . Jasno? "

" Jasno! Radi  nje sam se  suzdržao, ali i  radi  Lucije. "

Iskapim  viski, pogledam u  oca, te se zaputim  da  izađem van, jer se gušim . Došao sam  pred sama  vrata i uhvatio  ručku kad me je  očev glas zaustavio.

" Bruno i  ovo preživimo. Glavu  gore, Luciji  si potreban  hrabar i  sabran. Ne zaboravi da  te volim i  podržavam. "

Dok mi to govori  primakne  se meni, te me zagrli i  još  jednom  me učini ponosnim i  zahvalnim  što je  on moj otac. Ovaj  zagrljaj  mi ulije potrebnu  ljubav, ali i sigurnost. Ali  najvažnije   ovaj  zagrljaj je  moj životni  oslonac.

Sa suzama u očima pogledam  oca, te mu se zahvalim.
"Hvala  oče, nadam se da ću jednog dana i  ja biti  ovakav otac  svojoj  djeci , kao  što   si ti  meni  i Rebeki."

Otac  mi se  nasmiješi i  stavi  ruku na  rame, te odgovori.

"Ako Bog da sine !"

Sada se mogu  mirniji   naći  s Kristijanom  otkako je  s Marinom i  moji su  stigli, pošteno  se  nismo  ispričali , tako da  jedva  čekam.