Poželi da ponovo zavoliš

Chapter 14.

" Nikad nisam voljela da izlazim sa milionerima, tako da, gospodine Nolan, neki drugi put." Nasmijala se i ljupko zatrptala.

" Da si normalna, bilo bi ti drago što ti se sviđa multimilioner, nego kuvar." On se šeretski nasmiješi, a ona ga lupi po mišici.

" Da mi se sviđa? Ha ha ha.."

" Znači izlaziš sa mnom na večeru u devet? Sutra?"

" Ne. Imam neodložnih obaveza."

" Bezobraznice."

" Pih, oni maloprije pomenuti milioneri su barem imali manire."

" Ja sam samo kuvar u duši." Spustio je poljubac na njen obraz i uputio joj još jedan neodoljivi osmijeh. " Lilly, vidimo se sutra, u 9. Izlazim prije nego što stigneš bilo šta da kažeš!" I zaista nije stigla ni da kaže da nema šanse, izašao je u hodnik, otišao do Paulove sobe, pozdravio ga, a zatim nestao. Nije bila sigurna ni da li zaista ne želi taj izlazak... Ni da li želi... Joooj! Muke. Još mu nije oprostila i nije željela da nastavljaju gdje su stali, a ni da sve prekinu.. Nije željela da mu nabija na nos njegove laži, bilo je sve tako zamorno..

Selidba. Sada su Paul, Ana i ona, Lilly, živjeli u prostranom dvosobnom stanu. Sklopila je ugovor sa nekolike apoteke da im šalje neke svoje proizvode i to joj je omogućilo pristojan život. Sa ocem se čula, iako je negodovao, svidjelo mu se to što Lilly i Paul ostaju u New Yorku, te što će on moći da viđa unuka, svake druge nedelje i ostalim danima nekim ponekad, ako mu Lilly to dozvoli.

Još uvijek je imala i dosta očevog novca, ali nije mogla da ga koristi. Nije željela.

Otac i majka za nju su bili stranci. I to je bilo tužno.

Sada je samo željela da privremeno stvori, kakav takav, život u Njujorku.

Ana je čitala knjigu, u dnevnom boravku, pronašla je novi hobi. Odlučila se i za školovanje od kuće, malo ubrzano, što je Lilly uspjela nekim čudom, zahvaljujući svom novcu. I sada je Ana bila još zahvalnije i nije bilo šanse da joj Lilly čak mora reći da uči, da skloni svoje stvari ili nešto takvo...

Paul je sjedio kraj nje i bojao bojanku.

" Dobra djeca." Lilly uđe u dnevni boravak i našali se. " Ana, Paulito, šta želite da vam pravim danas za ručaak?"

" Hm... Pizzu." Reče Paul.

" Da pravim, ti tupane mali!"

" Ali ja najviše volim pizzu." 

Lilly se nasmija.

" Ana? Šta pravim danas za ručak?"

" Ja obožavam one tvoje makarone, sa ljutim prelivom."

" Eto ga! Pravimo moj specijalitet!" Ustala je. " Ana, hajde sa mnom do kuhinje. Možda mi bude trebala mala pomoć."

Kada su Lilly i Ana ostale same, Lilly joj stavi ruku na rame.

" Hej Anny.. Nije potrebno da budeš tako rezervisana. Molim te, već par mjeseci živimo zajedno.. Sad smo porodica."

Djevojka pognu glavu.. " Ja samo... Ne znam kako da ti zahvalim.."

Lilly je čvrsto zagrli. " Porodica. Zapamti, porodica! A porodica je tu za porodicu. I kad se svađaju, i šale, i ne rade.. Neću smatrati da si loša ako nekad ne skloniš svoj tanjir, ili majicu.." 

Sledećeg dana, Lilly iako je tvrdila da neće otići na večeru, u sedam sati započela je spremanje. Oprala je kosu, i zatim je samo malo počešljala, pustila je da bude onakva kakva jeste, divlja.  Izgledala je zaista prekrasno. Nanijela veoma malo šminke. Zatim je otišla u svoj ormar u potrazi za kombinacijom. Monika joj još nije poslala stvari iz stana, tako da je ovde imala jako malo stvari.