Naizgled obična devojka dobija neobičan zadatak, zaštiti kraljevstvo od zla. Međutim može li jedna srednjoškolka uskladiti obaveze spašavanja sveta i škole.
Koliko je teško kombinovati dva života, proslost i budućnost se prepliću, još ako se tome do...
- Zašto sam uopšte krenula sa njima? O bože, mogla sam da sedim kući i čitam neku zanimjivu knjigu, sve mi deluje zanimljivije od ovoga... Devojka duge braon kose šetala je stazom do proplanka, udaljavajući se od svojih prijatelja. - Nije mi ovo trebalo, osećam se kao višak, ne pripadam ovoj grupi "srećnih prijatelja". Lagano se je spustila do proplanka i sela na jedan kamen, remeteći štapićem mir vode.
Oops! Questa immagine non segue le nostre linee guida sui contenuti. Per continuare la pubblicazione, provare a rimuoverlo o caricare un altro.
Zašto ne mogu da budem " normalna", da bar malo kontrolišem ovaj moj jezik, uklopila bih se, ne puno, ali ipak bi me gledali drugačije... Odsutno mrljajući po vodi, isprva nije primetla odsjaj koji se javljao sa dna potoka. Zagrebala je štapom po dnu, međutim samo je uskomešala mulj, šta god da je svetlucalo, nije se dalo izvaditi. Pokušala je ponovo, neće. - Sigurno je neko staklo ili metal. Ustala je da krene, međutim nešto joj nije dalo mira. - Šta ako je ipak nešto zanimljivo u pitanju. Prišla je i probala ponovo, kako štapom nije htelo, gurnula je ruku, potok nije bio dubok. - Ah posekla sam se! Mada, osetila je nešto glatko pod prstima, zatim celim njeni telom je prostrujio elektricitet. -Brr, naježila sam se. Šta je ovo? Lančić? Presladak je. U ruci je držala stari srebrni lančić, sa veoma čudinim priveskom roze boje. - Kako li je dospeo ovde? Nema veze sada je moj. Negde na drugom kraju zemlje, još neko je osetio blagi elektricitet. -Znači neko je pronašao dragulj, potraga može da počne. Čuo se je prodoran zvižduk...
