Tajno kraljevstvo

Novi život

Otvorila sam oči, umrljane suzama. Nalazila sam se u gustoj šumi nadomak Gabine kolibe. Svuda oko mene bilo je mračno i hladno. Dosta drugačije od prethodnog puta kada sam bila ovde. Stežući torbu u rukama krenula sam ka ulazu, moleći se u sebi da je Jack tu, da me čeka. Međutim vrata mi je otvorila iznenađena Gabi.
- Ana, šta se desilo, nisam te očekivala?
Upitala je zabrinuto pogledom tražeći Jacka iza mojih leđa, nažalost bezuspešno. Zastala sam pre nego sam joj ispričala sve, iako sam kratko sa njima, dosta smo se zbližili za ovaj period. Ako sam očekivala da će me utešiti, ništa od toga. Pokazala mi je samo krevet u sobici pored. I rekla da će videti šta može da sazna, a meni je dala napitak da popijem da bih lakše zaspala. Kako sam bila tužna i uplašena, nisam se dvoumila, i brzo sam zaspala.
Prespavala sam jutro, a  kada sam otvorila oči, napolju je sunce bilo u punom jeku. Gabi se nije nalazila u kolibi, pa sam izašla ispred i razgledala mesto. Iza kolibe nalazi se šupa, gde stoji drvo za ogrev i poslagani alat za baštu koja se nalazi odmah pored. Nisam znala da se stara Klara bavila baštovanstvom, a i ove biljke ne liče na neke koje poznajem. Bilo je tu raznoraznog zelenila, i cveća. Radeći sa Jackom naučila sam, da su i napici veoma važan deo magije. Postoje raznorazne vrste, neki su lekoviti, neki opasni, postoje tečni, u obliku pare, i svaki je priča za sebe. Ja sam recimo naučila da pripremam napitak za zaceljivanje. To je jedan od najkorisnijih i najlakših. Potrebne su samo najosnovnije biljke, a sama čarolija koja se koristi prilikom izrade je minimalna. Međutim u zavisnosti od jačine bola, menja se i jačina čarolije i dodaju se neki drugi sastojci. Kako sam se setila naših zajedničkih časova, tako me je obuzela neka tuga. Da li ga stvarno više nikada neću videti? Ako mu se nešto desi, desilo mu se je zbog mene. Da nisam pronašla glupi medaljon, on bi još bio dobro. I ne bi morao da dolazi u moj svet.
Gabi se je ubrzo vratila. Po izrazu lica mogla sam zaključiti da nije saznala ništa dobro. Oči su joj bile setne, a osmeh koji je pokušavala da mi uputi kada me je ugledala, je bio tužan. Prišla sam joj polako.
- Gabi?
Samo je udahnula duboko i sela. Rekla mi je da nije saznala ništa posebno. Međutim to je i bio problem. Jack se je javljao 2 puta dnevno, izveštavajući o mojem napretku. Juče se nije javio, a ni jutros. Niko u kraljevstvu nije čuo ni reč o njemu. Sa druge strane pojavile su se glasine, da su pristalice princa Asangarda otkrile mesto gde se nalazi čuvar medaljona, i da bi mogao da se očekuje napad. Na žalost, niko ne zna da se taj napad i dogodio, i šta se desilo sa Jackom i sa mnom.
- Preostaje nam samo da čekamo, od sada ću ja voditi tvoju obuku, a za koji dan, bićeš pozvana da posetiš kraljevstvo. Hajde sada da jedemo nešto i krenemo sa radom.
Ceo dan je protekao u pomaganju Gabi sa njenim obavezama, donosila sam vodu, hranila kokoške, radila u bašti, tokom rada, postavljala mi je pitanja, čemu koja biljka služi i pričala mi o nekim koje prvi put vidim. Uveče sam bila premorena, međutim tada je Jack okupirao moje misli. Šta li radi sada? Da li je dobro? Razmišljajući o njemu utonula sam u dubok san.

Devojka trči šumom, neko joj je za petama, međutim ona nije uplašena, smeje se svome progoniocu. Zadirkuje ga.
- Brža sam, ponovo!
On je sustiže i obara na travu. Ljubi je u nos, u čelo, pomerajući joj pramen kose, ljubi je svuda po licu. Devojka se smeje i grli ga. Ostaju tako zagrljeni on zagledan u nju uživa u trenutku.

Sanjala sam sam čudan ali divan san. Istu devojku sanjam već nekoliko puta baš se pitam zbog čega. Dan je protekao isto nema vesti o Jacku, radila sam sa Gabi i tako i naredni dan, i onaj posle toga. Dani su prešli u nedelje, bez novosti o Jacku, idalje mi je nedostajao, a ja okupirana novim obavezama nisam stigla da razmišljam toliko o njemu. Počela je da mi nedostaje porodica. Dogovorila sam se sa Gabi da vikendom odlazim kući, kao što sam i pre radila, a kako imam medaljon to će biti veoma lako. Tako sam provela 2 dana kući, pa se onda vratila rutini sa Gabi. Tako je prošla još jedna nedelja, pa mesec. Počela sam da savladavam osnovne čarolije. Mogla sam da zapalim vatru, da pomeram stvari, naučila sam da pripremam veliki broj napitaka. Kao i mnogo toga vezanog za kraljevstvo. Ljudi su često dolazili nama u posetu, tražeći od Gabi različite napitke, za razne bolesti i probleme, za baštu i životinje, za sve i svašta. Ja sam za njih bila njen šegrt, jer smo krili ko s ustvari. Na početku mi je sve to bilo čudno, i očekivala sam da se svi ljudi bave magijom, tj. Da su naučili onako kako sam ja. Međutim nije bilo tako. Ovde je život funkcionisao kao u srednjem veku. Stanovništvo se je mahom bavilo zemljoradnjom i stočarstvom, a čaroliju je praktikovao mali broj ljudi. Tako je prošlo mesec dana. Odlazila sam povremeno kući i viđala se sa drugaricama. Organizacija je sve sredila i dobila sam letnje zaposlenje u inostranstvu, kao i dalje školovanje. Ostala sam kući nedelju dana a onda se vratila u kraljevstvo. Kako je vreme prolazilo o Jacku nismo saznali nikakve novosti, kao da je propao u zemlju. Zoi se je takođe raspitivala ali ja sam joj rekla da je morao da ode kući i da ne znam kada će se vratiti. Meni samoj je idalje nedostajao ali manje. Ko bi rekao da će mi toliko faliti, a znali smo se samo mesec dana.  Život je bio naporan ali nikako monoton, upoznala sam dosta ljudi, i sprijateljila se sa devojkama iz sela. Posebno sa jednom Filom. Ona je bila kćerka jednog kovača, a majka joj je radila u dvorcu. Popodneva smo provodile zajedno šetajući okolinom. I razgovarajući o svemu i svačemu. Fila je zaljubljena u pekarevog sina Jhona, i viđaju se već nekoliko meseci. Sve je išlo svojim uobičajnim tokom dok me jedne večeri Gabi nije sačekala zabrinuta ispred kolibe.
- Ana.
- Šta se dešava? Upitala sam zbunjeno. Samo mi je pružila belu kovertu, zapečaćenu crvenim voskom.
- Ovo je stiglo za tebe, iz kraljevstva.
Otvorila sam kovertu, a unutra je kitnjastim rukopisom pisalo:

Gospođice Ana,
Njegovo visočanstvo, Kralj, izrazio je posebnu želju da vas ugosti u svojoj palati. Njegove sluge će doći po vas, sutra nakon trećeg zvona.
Ministar Golk.

Žmarci su mi prošli telom. Uznemireno sam pogledala ka Gabi. Uhvatila me je za ruku i pogledala u oči.
- Možeš ti to.