Tajno kraljevstvo

Mogu li ja ovo?

Ujutro, jedva sam čekala da se spremim, i da odem kod Jacka. Nina je ustala ranije jer ima koncert danas, a Zoi je još spavala.
- Srećno danas rekla sam joj kad je krenula. Namignula mi je samo i poslala poljubac. A sada šta obući, zurila sam tako u svoj ormar ne znajući šta da odaberem. Šta je to lagano, a da mi dobro stoji, i da se udobno sećam u njemu. Na ovu moju dilemu bi moja majka rekla: "Kao da biraš stan sa pogledom". Odlučila sam se za donji deo trenerke i majicu. Crno roze kombinacija, jedna od mojih omiljenih. Još nema 10h a već sam bila spremna i cupkala sam nestrpljivo. Da li je prerano da krenem? Ili me možda već odavno očekuje? Sačekala sam da prođe još 5 minuta, pa sam krenula. Pozvonila sam jednom, ništa, pa još jednom ništa, hm, gde li je? Povukla sam kvaku, vrata su se otvorila, i ja sam ušla. Dnevna soba je bila prazna, krenula sam ka biblioteci, isto prazno, ostala su još 2 vrata, jedna su bila od vežbaonice, a za druga sam predpostavljala da je njegova spavaća soba. Krenula sam ka vezbaonici. Jack je bio tu. Uveliko je trenirao na lutki za udaranje. Primetio me je odmah.
- Ovo je mnogo bolje, pogledao je moju garderobu. Još jedna stvar pre nego počnemo, da li si doručkovala? Pogledala sam u svoj stomak, pa u njega i napravila " izvini" izraz lica.
- Pa i ne baš.
- Ajde, dođi, ne želim da se onesvestiš na prvom treningu. Ovaj put je pripremio omlet i skuvao čaj. Mogla bih da se naviknem na ovaj režim. Nakon toga smo odmorili malo, a ovaj put sam ja pričala a Jack je slušao. Pričala sam mu o svojoj porodici, prijateljima, o tome kako sam pronašla medaljon i td. Zatim smo otišli da vežbamo prvo smo radili vežbe zagrevanja, pošto moja kondicija i nije na zavidnom nivou, nismo vežbali ni sat vremena, a već sam se umorila. Jack nije sa odobravanjem gledao na to.
- Trenutno si toliko spremna, da ćeš se onesvestiti odmah, posle druge čarolije, i to ne neke pretežno teške čarolije. Dođi, održavaj ravnotežu na ovoj gredi. Pokazivao je ka spravi koju prvi put vidim. Sastojala se od nekoliko poprečnih greda, postavljenih na različitim visinama. Moj zadatak je bio da stojim 10 min na gredi, noga ispred noge. Mislila sam nista lakše, međutim ubrzo sam povukla reč. Mišići su mi drhtali od premorenosti, i lako sam gubila ravnotežu. Tako da je 10 min brzo postao pola sat. Gledajući me kako se mučim, Jack je napravio pauzu.
- Nikad nećeš steći neophodnu spremnost.
- Ali zašto je toliko bitno da vežbam, zar ne bih mogla da naučim neke čarolije?
- Odakle misliš da crpiš energiju za čarolije? Ne postoji neki spremnik sa energijom, ti si sama spremnik, i čarolija dolazi iz tebe.
- Da li to znači da svi mogu da se bave čarolijom?
- Ne sa tim darom se rađaš.
- Meni stvarno nije ništa jasno ovde, moras da vežbaš da izvodiš nešto sa čime se rađaš. To znači da ja imam krv čarobnjaka u sebi?
- Na neki način da, puno ljudi u sebi ima gen za čarobnjaštvom, ali mali broj njih uspe time da ovlada. Ako nisi dovoljno fizički spreman, izvođenje nekih čini može da bude izuzetno naporno za tvoj organizam, može da ti pokida mišiće, izazove mučnine, nesvesticu a u najgorem slučaju i smrt. Naježila sam se kada je rekao smrt. Od kako sam u ovoj priči stalno sam suočena sa smrću. Jedan pogrešan korak i bum, nema me.
- Kako je uopšte moguće da mi obični ljudi imamo gen za magiju? Nasmejao se pre nego mi je odgovorio.
- Pa znaš kada se dvoje ljudi voli, oni tu ljubav krunišu malom bebom.
- Nisam mislila na to! Zacrveneli su mi se obrazi.
- Nije retkost da se neko iz našeg sveta zaljubi u nekog iz vašeg. To se ne odobrava ali se događa. A gen, prenošenjem sa kolena na koleno ne nestaje. Tako da je moguće da je pre nekih 300-400 godina neki tvoj predak bio sa nekim ko nosi gen, i da je tako završio kod tebe.
- Znači li to da dosta ljudi na zemlji mogu da praktikuji magiju.
- Tehnički da, ali bi trebalo dosta truda da uloži u to, naravno prvo bi trebao da bude svestan te činjenice, i da nauči kako se to radi, a to je veoma teško. Tako da je mali broj ljudi koji praktikuju magiju, a oni većinom i sarađuju sa našim svetom.
- Ti kažeš to, moj svet, tvoj svet, kako to?
- Ne znam kako to da ti objasnim, tvoja planeta je drugačija od moje, a i samo vreme, mi i dalje živimo na neki način u prošlosti, usko sarađujući sa vama koji ste u buduċnosti. Jedan bez drugog, naši svetovi ne mogu postojati, a ipak je prelaz iz jednog u drugo gotovo nemoguć.
- Ali kako sam ja prelazila. Bila sam uporna, sve ovo mi i dalje nije baš najjasnije, tako da sam zahtevala odgovore.
- Zato što si ti čuvar, a medaljon je već priča za sebe, međutim to će ti već neko drugi ispričati. A sad dosta priče hajde da vežbamo. Vežbali smo još narednih sat vremena, svaki mišić na telu me je boleo, boleli su čak i mišići za koje nisam ni znala da postoje. Jack  mi je dao neki napitak koji će mi ublažiti upalu. Kako sam očekivala neki čarobni napitak od koga će upala magično nestati, ovo je samo malo ublažilo bolove. Nakon vežbaonice otišli smo u biblioteku, i tu proveli ostatak dana, jezik na koji su napisane knjoge je neka verzija latinskog, i to je jezik koji ću morati da savladam da bih znala kako da bacam čini. Toga dana sam se kasno vratila u dom, i Zoi i Nina su bile zabrinute, videći me onako iznureni, ali onda sam im rekla šta sam radila, tj kako sam vežbala sa Jackom, jer planiram da konkurišem neku stipendiju za inostrani fakultet, tako da su donekle razumele. Narednih nedelju dana, sam svakog dana posle škole provodila kod Jacka po 2-3 sata što u vežbanje, a što u čitanje. Uporedno sa tim obavestila sam svoje kući o stipendiji i o mogućem odlasku za inostranstvo. Moji roditelji su bili na početku protiv te ideje, ali sam ih nekako kasnije ubedila da me puste. Vikend sam provela kući, i malo odmorila od silnog treniranja. Naravno, Zoi me je non stop bombardovala pitanjima o Jacku, i ja sam im na kraju ugovorila sastanak. Baš me zanima kako je prošao, a ne sumnjam da ću sve o tome čuti čim dođem u dom. Jedino mi nije bilo jasno zašto sam se osećala čudno, ugovarajući taj sastanak, ali zbog silne gužve o tome ću razmišljati nekom drugom prilikom.

Negde na drugom kraju zemlje.
- Gospodaru, pronašli smo nekoliko tragova magije u ovom svetu, naši najelitniji vojnici istražuju tragove, očekujemo da ćemo brzo pronaći medaljon i devojku.
- Obratite pažnju, devojka sigurno nije sama. I potrudite se da sve izgleda kao nesrećji slučaj, ne želimo da njeni čuvari saznaju da smo im za petama.