Tajno kraljevstvo

Nekada davno

Pre nego počnem priču, moraš razumeti da nije sve onako kako si mislila do sada. Magija postoji, kao i sve što je prati, većina stvari o kojima si čitala u bajkama si istinite. Začarana kraljevstva, vile, veštice, vukodlaci skoro sve postoji. Međutim postoje određene granice, nešto kao dimenzije koje drži magiju podalje od vaa. Možeš zamisliti kako bi sadašnji svet izgledao sa magijom, kakvi bi se ratovi vodili. Pohlepa današnjih ljudi je velika, dodaj tome i magiju, ne možš zamisliti u kakvom bi rasulu svet bio, ali to nije sve, i u magičnom svetu postoji zlo koje vreba, i koje bi uništilo tvoj svet samo da dobije pristup njemu. Nadam se da razumeš zbog čega su ova dva sveta podeljena, i zbog čega je mešanje jednog i drugog svedeno na minimum. Ti imaš ključ portala i izabrana si da prelaziš iz jednog sveta u drugi.
- Ali kako sam izabrana, zašto baš ja.
- Medaljon koji sada ti poseduješ, pripadao je prethodnom čuvaru, u ovom slučaju to je bila Zira. Kao i većina čuvara pre nje i ona je dala svoj život za bezbednost kraljevstva.
Nisam više mogla da izdržim sve ovo, starica koja mi se pokazala kada sam prvi put došla, sada devojka čiji medaljon ja nosim, ovo nije sve previše za mene, počela sam da se tresem od besa.
- Nisam se prijavila za ovu samoubistvenu misiju! Još sam mlada, neka se ovaj svet spašava sam, neću da budem još jedna u nizu koja je dala život za kraljevstvo u koje ne živi, i ti i ovaj glupi medaljon možete da...
Neko je lupao na vrata.
- Gabi da li si tu? Čuo se je muški glas napolju.
- Udji Jack. Rekla je bezbrižno Gabi, kao da pre toga nije istrpela moj izliv besa. U prostorijubje ušao dečko nekih 20 godina, bele kose, crnih obrva, i nebo plavih očiju. Nosio je veliki štap sa sobom.

- Zdravo, moje ime je Jack. Prišao je i uz naklon mi poljubio ruku. Ostala sam zatečena, dobro šta sad, zaboravila sam više i na moj nalet besa, uh diši duboko, rekla sam sebi.
-Drago mi je, ja sam Ana. Odgovorila sam tupo, nemoguće da sve ovo sanjam, šta ako je ovo stvarnost. Ne mogu ja ovo, da li će mi sledećeg puta reći da je i on nastradao, svi koji dođu u dodir sa mnom. Aaa pretežak je ovo teret za mene...
-
Ana, Ana? Gledala je Gabi zabrinuto u mene? Da li si dobro?
-

Da, mislim ne, ali bi ću. Tu sam gde sam, ne mogu samo da se povučem zar ne?
- Ne, medaljon je odabrao tebe?
- Znači dokle god sam živa ja sam čuvar? Nasmejala sam se kiselo.
- Na neki način da? Jack prekrstio noge i lebdeo u vaduhu pored nas, posmatrajući nas zainteresovano. Kao da cela situacija nije bila dovoljno jeziva i napeta.
- Slušaj Ana, počela je Gabi, niko te neće naterati da radiš nešto protiv svoje volje, ali nama je stvarno potrebna tvoja pomoć, pogledala me je u iščekivanju. Ako pristanem na ovo mogu reći zbogom mom običnom životu, pojaviće se ona svrha, ono što sam tražila do sada. Ali ipak to i nije baš bezbedno, šta ako mi se nešto desi. A onda sam pohledala njih, oni se ne dvoume da li vredi ili ne. Da li i ja mogu da budem tako plemenita, a želela bih. Zažmurila sam i stisnula pesnice, kao kad ideš kod zubara, rekla sam sebi.
- Pristajem, kako mogu da pomognem.
- Za početak trebaćeš dosta toga da naučiš, pre nego li i priđeš pravoj borbi, rekao je Jack nadmeno.
- Što se tiče toga, postoji mali problem, rekla sam ignorišući ga, recimo da je ovo poslednja godina srednje škole, tj. period kada trebam stvarno da se fokusiram na učenje i spremanje prijemnog ispita. Ne znam kako je kod vas, ali to je nešto od čega će mi zavisiti buduđnost, u mom svetu. Sitnica, ništa ozbiljno.
- Nažalost vreme koje provedeš ovde, teče isto i kod tebe, s tim što tvoje telo trenutno spava. Za potpuni prelaz ćemo morati da smislimo odgovarajuće opravdanje. Tako da što se tiče toga upravu si biće problema, ali videćemo šta možemo da uradimo po tom pitanju. Iznenadila bi se koliko je ljudi u tvom svetu upoznato sa ovim magičnim. Možemo da sredimo neko školovanje u inostranstvo, uz određenu stipendiju? A što se tiče finansijskih stvari, bićeš obezbeđena za neki lagodan život.
A moji prijatelji i porodica? Zapitala sam zabrinuto, nzm da li sam spremna da ih ostavim za sobom. Kao da nije bilo dovoljno teško kada sam zbog srednje škole morala da promenim grad, a sada i svet koji znam, ali preda mnom se pruža prilika, kojom se malo ko može pohvaliti, tako da.
- Pristajem! Jack je delovao iznenađeno, a Gabi zadovoljno. Odakle da počnem?
- Za početak se vrati svom normalnom životu, pojavice se neka stipendija za školovanje u inostranstvu, jedno mesto, ti ćeš je naravno dobiti, i onda ćemo moći da se fokusiramo na tvoje treniranje.
- Biti čuvar prolaza nije mala stvar, moraš da ovladaš magijom takođe, ako si mislila da ćeš samo otvarati i zatvarati portal grdno si se prevarila. Ti si čuvar, ne vratar! Ne znam da li Jack okušava da me ohrabri, ili sasvim suprotno.
- Upravu je! Zira je svojevremeno bila jedna od najjačih čarobnica u kraljevstvu. Složila se Gabi.
- A da li je kraljevstvo Viljere jedino kraljevstvo?
- Ne postoji veliki broj malih kraljevstva, ali svi odgovaraju Viljeri, ono je zaduženo za mir i red u magičnom svetu. Deklamovala je Gabi, kao da se nalazi u nekom kvizu, pa govori tačne odgovore.
- A koja je tvoja svrha? Upitala sam Jacka, šta si ti?
- Ja sam čarobnjak kurir, desna ruka veličanstva, i bliski prijatelj princa Sebastijana.
- Znači ti si poštar sa dobrim vezama? Sviđa mi se da mogu i ja da zadirkujem gospodina poštara.
- Samo se ti nadaj, moja je uloga bitnija i od tvoje. Nije hteo da posustane Jack.
- A ti Gabi?
- Ja sam nasledila Klaru, sada sam ja čuvar šume sećanja, rekla je ovo sa tugom u glasu.
- Dobro a protiv koga se borimo?
- Misliš pored svakodnevnih prepirki između stanovništva, i ratovanja za teritoriju kraljevstva između sebe? Pa tu je i princ Azangard koji na sve načine pokušava da preotme prestol svom bratu kralju Horasu. On inače ima sledbenike i u tvom svetu. Postoje ljudi koji će za mrvicu magije i obećanja o lagodnom životu prodati svoju dušu. Ne u bukvalnom smislu, videla je moj iznenađeni pogled. Jer stvarno nisam očekivala da postoji i đavo kao neprijatelj, kome ljudi prodaju dušu, masa ne kažem da bi me iznenadilo.
- Ti ljudi, nastavila je Gabi, služe princu Azangardu, i eliminišu njegove saveznike u tvom svetu. Sam princ retko kada isprlja ruke, ne napada otvoreno vladanje svoga brata, već za to ima generale, a jedan od njih je i ozloglašeni Gerner, e njega se treba bojati. Naravno on će pokušati da dopre do tebe preko svojih pomoćnika u tvom svetu, zato te što pre moramo smestiti ovde, jer ćeš ovde biti zaštićena.
- Čekaj ako sam ja čuvar prolaza, kako onda princ komunicira sa pristalicama u mom svetu.
- Komunikacija je nešto drugo, uz malo spretnijeg čarobnjaka to lako može da se uradi, međutim ljudi ne mogu prelaziti iz jednog sveta u drugi, to možeš samo ti i one osobe koje ti povedeš. U ovom slučaju povešćeš Jacka da bude sa tobom i da te čuva dok ne prećeš u naš svet.
- Ček ne treba mi dadilja, mogu sama da se snađem hvala. Šta ona misli zaboga.
- Da li znaš da se boriš? Da prepoznaš sluge i kako da prekineš kontrolu? Ne? Nisam ni sumnjao. Hajde mala ništa ti neće faliti.
- Šta ti umišljaš ko si ti, Jack je trazio rat i dobiće ga!
- Hej, hej oboje polako! Gabi je stala između nas, Jack obuzdaj se, ovo je samo privremeno, dok te ne prebavimo ovde molim vas izdržaćete.
- Zašto ja Gabi, ovde sam potrebniji? Molećivo je krenuo Jack.
- Da, do sada me niko nije uznemiravao, složila sam se, ni ja nis želela njehovu pomoć.
- Tako je kako je, Klara je tražila tebe, kralj je obavešten, ostaje samo da obavestimo našu organizaciju u tvom gradu i da te prebacimo ovde. Jack verujem da si spreman? Znaš da ne možeš koristiti magiju tamo gde odeš. Kada stignete u tvoj svet ti ćeš se probuditi gde si zaspala a Jack će te pronaći.
- Da, da znam pokreni prelaz.
- Ja ne znam kako?
- Stavi medaljon, Jack priđi, e tako, daj joj ruku, zamisli mesto gde želiš da odeš i ponovi ove reči:
"Asahare sahito un dergo,
Asahare sahito un carito,
Protno cando tarmite!"
Medaljon je zasvetleo.