Tajno kraljevstvo

Avantura može da počne!

Prva vrata desno nalazilo se je kupatilo, belo i isto tako minimalistički uređeno. Imam osećaj kao da sam u nekom časopisu. Sve po poslednjoj modi bez ikakvih tragova da neko živi ovde. Vrata preko puta su bila već druga priča. Bila je to biblioteka, i to ne bilo kakva, već ogromna, kao iz bajke. Police knjiga od poda do plafona. Na sredini masivni radni sto prekriven globusom i knjigama, pored prozora dve ogromne fotelje a pored njih mali stočić takođe sa knjigama. Kao da sam ušla u neko carstvo knjiga, sa plafona je visio veliki kristalni luster a u ćošku su se nalazile teške merdevine, sigurno za one knjige koje su bile visoko. Većina knjiga je bilo u kožnom povezu i delovale su otrcano, kao da ih je neko često čitao. Zanimalo me je o čemu pišu, prišla sam jednoj imala je čudne gravure cvetova, kad sam je otvorila bila je ispunjena crtežima različitih cvetova i biljaka, ali bila je napisana na jeziku koji nisam razumela. Prišla sam do druge knjige, ponovo jezik koji ne razumem. Ova druga knjiga međutim nije imala nikakvih slika samo tekst sa različitim naslovima, nešto kao puno kratkih priča. Sela sam za sto i pažnju mi je privukao globus. Kontinenti nisu bili raspoređeni kao u našem svetu, bilo je drugačije sve. To su bila mesta za koja prvi put čujem, međutim uspela sam da pronađem kraljevstvo Viljere. Bilo je najveće protezalo se skoro preko polovine globusa, počinjalo je pored mora gde se nalazila pustinja, pa skroz gore gde je sve bilo belo. Na stolu su se takođe nalazili i neki papiri, pero i mastilo. A sa druge strane manji svećnjak, ali je sveća skoro dogorela. Znači ovo je i nečija radna soba. Htela sam da pročitam šta piše, ali ponovo bezuspešno.
- Osim što si brbljavica, ti si i njuškalo koje dira privatne stvari. Kad sam rekao da možeš sa razgledaš, nisam mislio da ćeš početi i fioke da otvaraš.
- Nisam to je stajalo na stolu, osim toga ne znam ovaj jezik, rekla sam u svoju odbranu.
- Dakle pokušala si da pročitaš. Izađi, idemo da vežbamo. Krenuo je ka vratima dalje niz hodnik. Kada smo ušli, prostorija je izgledala kao neka sala za vežbanje, po podu su bile strunjače, bilo je čak i krpenih lutki za udaranje, sa plafona je visio konopac, takođe postojale su i sprave koje prvi put vidim. Jack me je odmerio od glave do pete.
- Nisi adekvatno obučena, ne možeš da vežbaš u tome. Sutra dođi u neku komotniju i staru garderobu, sada ćemo... Prekinuo ga je moj stomak koji se je oglasio, ceo dan sam šetala sa društvom, a zatim sam došla pravo ovamo, nisam večerala. Pogledala sam ga pokunjeno, nasmejao se je,
- Sada ćemo da večeramo, dođi. Krenula sam za njim ka kuhinji.
- Sedi, šta ti se jede?
- Bilo šta, gladna sam.
- Šteta, drugi put ću da ti spremim neki svoj specijalitet, kada ne budeš bila toliko gladna, mislim da ovde ima namernica za brzi i pristojan sendvič. Dok je on pravio sendviče, morala sam da utolim svoju znatiželju.
- Znaš, zanima me kako to da je ceo stan ovako uređen, a onda tu je bibliotek i vežbaonica, uređene potpuno drugačije?
- Zato što je to moja biblioteka, i moja vežbaonica.
- Kako misliš tvoja kada si rekao da si prvi put ovde, a zabranjeno je korišćenje magije u ovaj svet.
- Ti si jedan veoma bistar davež. Nasmejao me je njegov pokušaj komplimenta.
- Vidiš nije to baš magija, mislim jeste ali taj luksuz mi je dozvoljen, s obzirom na veličinu zadataka koji je predamnom. A i kako da te učim i čuvam bez svojih stvari, tako da je kralj odobrio. Izvoli, jedi, ovo će ti držati usta zauzetim, bar malo.
- Samo se ti nadaj, odgovorila sam punim ustima. Na šta se je nasmejao.
- Znaš da imam još puno pitanja, rekla sam kasnije kada me je pratio ka domu.
- Ne sumnjam, ali ti si sigurno umorna, a i ja sam, pa možemo li to da ostavimo za sutra.
- Ajde poštedeću te ovaj put, i namignula sam mu.
- Znaš i ti umeš da budeš fin, samo kad poželiš.
- Beži dok nisam promenio mišljenje, sutra kada budeš mogla dođi, znaš gde možeš da me nađeš i možemo da počnemo sa treninzima. Pogledala sam ga još jednom i otrčala ka domu. Pogledala sam na telefon 22h. Nema šanse da Zoi i Nina spavaju, sigurno su budne i čekaju da me bombarduju pitanjima o Jacku. Uf, udahnula sam duboko i ušla u sobu.
- Gde si do sad!? Bombardovala me je Zoi, i kako to da ne znam da imaš takvog rođaka! Takvog! Da li si sigurna da ste uopšte rod? Mislim ti si tako, on je tako, mahala je rukama iscrtavajući nešto u vazduhu. Da li ima devojku, nemoj da mi kažeš ako ima. Pa nemoj ni da ćutiš reci!
- Smiri se previše histerišeš.
- Ovo nije ništa, ne znaš kakva je bila malopre, kada smo došle, dobacila je Nina, nepodnošljiva je blaga reč.
- Prvo, on mi je neki dalji rođak, slabo smo se družili, jer stalno putuje negde. Ne znam da li ima devojku, i neću više ništa da ti kažem za njega jer si rekla da ja ne valjam! Isplezila sam se kao malo dete.
- Znaš da sam se šalila, ti si meni najdraža cimerka! Počela je da me grli.
- Khm, Nina se je pretvarala da je uvređena, dobro Zoi, dobro. Ostavila sam ih i otišla da se spremam za spavanje. Jack je upravu, potreban mi je odmor. Sutra je veliki dan, počinje moj prvi trening!