Ruske oči

Laž

Sjedila sam naslonjena na zid gledajući u svoje ruke koje su bile crvene od krvi. Krv se sasušila na mojim rukama i imala sam osjećaj da ih ne mogu pomjeriti uopšte.

Dva sata sam pokušavala zašiti Dimitrijevu ranu što sam bolje mogla, i na kraju se sav moj trud se isplatio. Ranjen je ležao na kauču, sav u zavojima i pod strašnom groznicom, ali ipak nije bio mrtav.

Pokušavajući da ga ne probudim, polako sam, što tišim korakom prošla pored njega, a zatim brzo sam potrčala ka kuhinji.

-Sergej, dođi brzo ovamo, Dimitrij je ranjen. Ništa me ne pitaj samo požuri, molim te, sve ću ti objasniti kada dođeš. - glasno, gotovo galameći sam rekla u slušalicu, a zatim poklopila.

Nestrpljivo sam hodala po kuhinji, čas u jednom, čas u drugom smjeru pokušavajući ublažiti svoju nervozu alkoholom.

Poslije deset minuta koje su se meni činile kao godina, čula sam zvono. Brzo sam potrčala ka vratima, a iza njih me je čekao Sergej.

Čovjek, uvijek obučen u elegantno crno odijelo, do zuba naoružan i spreman za ubistvo.

Imao je nebeski plave oči, i plavu kosu koja mu je savršeno padala niz čelo u valovima. Brada mu je bila zapuštena tek tri-četiri dana, ali opet vidljiva.

-Gdje gori ruskinjo? - upitao me je ležerno.

Nisam mu odgovorila već sam ga samo povela do sobe u kojoj je ležao Dimitrij.

-Koliko je gadno? - upitala sam ga znajući da se iz ovoga neću tako lako izvući.

-Toliko gadno da te ni ja neću moći spasiti. - rekao je Sergej.

Samo sam ispustila uzdah negodovanja, a zatim sjela na pod.

-Ne sjedi na podu hladno je. Uostalom, zašto si tako pogrbljena iskrivićeš kičmu. - rekao je Sergej.

-Ni ne pokušavaj biti smiješan. - rekla sam ljutito, a zatim se malo uspravila.

-Ja ovdje, Ekaterina, ne mogu ništa više učiniti. Sve što je trebalo sama si uradila. Kada se probudi daćeš mu jednu tabletu morfijuma, siguran sam da ga ima u kući negdje. Sada idem. -
Rekao je i počeo uzimati svoju aktovku koja je stajala na podu.

-Ne ideš ti nikuda dragi. - rekla sam i uperila pištolj u njega.

-Šta kog vraga?! - rekao je bjesno ispuštajući aktovku koja je pala na pod. Dolari su mi se počeli igrati oko nogu na blagom povjetarcu koji je ulazio kroz otvoren prozor.

-Slušaj me sada ovako. - rekla sam pokazavši mu rukom da sjedne.

-Želim da Dimitriju, kada se probudi, kažeš da ga je jedan od tvojih ljudi pokušao ubiti radi novca. - pridodala sam i kiselo se nasmijala.

-Da li si ti normalna? Pa ubiće me! - izbezumljeno je rekao.

-Saslušaj me do kraja idiote. Reći ćeš da si tog momka ubio i da sam se ja pobrinula da tijelo nestane. Jasno? -

-Ekaterina dođavola, znaš šta se dogodi kada neko laže Dimitrija. -

-Sergej, to nije laž, to je jednostavno skrivanje istine. - rekla sam i još jednom mahnula ka njemu sa pištoljem kao upozorenje.

-Dobro ostajem ovdje. - rekao je kratko.

-Jesi li za piće? - pitala sam ga.

-Ne dok ne sakupim svoj novac. - rekao je, a ja sam se gromoglasno nasmijala.

***

Prošlo je puna dva sata od kada se Dimitrij probudio i od kada divlja po kući. Prvo je htio ubiti mene, pa zatim Sergeja, a naposljetku i čovjeka koji ga je pokušao ubiti.

Puna dva sata sam slušala Sergejevo prodavanje laži i uvjeravanje Dimitrija u našu malu smicalicu.

-Sergej, prijatelju imaš sreće što te odavno poznajem i što ti vjerujem jer inače ne bi bio živ. - rekao je Dimitrij nakon odpijanja pozamašnog gutljaja vodke.

-Moram ti pohvaliti ženu, da nje ne bi bilo sada bi već sabirali troškove tvoje sahrane. - rekao je Sergej i sa mukom me pogledao u oči.

-Za sve sam ja zaslužna naravno. - rekla sam i naslonila se Dimitriju na rame.

-Kada smo već ovdje zašto ne bi smo pozvali neke prijatelje na večeru? - rekao je Dimitrij.

-Bio si na rubu smrti, zar se ne možeš primiriti barem danas? - rekla sam živčano.

-Ne. - rekao je i sa osmijehom krenuo ka stolu sa pićima.

***

-Divno te je ponovo vidjeti mila. - rekla mi je jedna od Sergejovih mnogobrojnih djevojaka, kojoj čak nisam ni ime znala.

-Dobra je zar ne? - šapnuo mi je Sergej na uho kada je ona otišla.

-Naravno. - rekla sam hladno.

-Ali ti si bolja ljepotice. - rekavši to obmotao mi je ruke oko struka i privukao me bliže njemu.

-Zamisli šta bi se desilo da te Dimitrij vidi ovako? Šta bi ti uradio? - rekla sam i povukla ga k sebi.

-Kujo.- rekao mi je i nježno me poljubio.

-Izvinite ako nešto prekidam, ali večera je spremna. - rekla je djevojka od maloprije, ubijajući me pogledom.

Ništa nisam ogdovorila, već sam se samo iskopeljala iz Sergejevog zagrljaja i krenula ka susjednoj sobi.

-Zašto ste se vas dvoje toliko zadržali? - upitala me je djevojka pokušavajući me razotkriti pred Dimitrijem.

-Rješavali smo neku papirologiju koja je ostala od prije. - rekla sam i pobjednički zamahnula kosom.

-Moja draga se opterećuje poslom čak i kada to nije potrebno. - rekao je Dimitrij i pomilovao me po ruci.

Ništa više nisam rekla već sam samo nastavila jesti. Večera je protekla veoma dobro, razgovor se granao u svim tokovima bez ikakve obaveze i cilja.

-Ekaterina kako teče posao? - upitao me je Danilo, jedan od Dimitrijevih prijatelja iz neke nedođije.

-Zapravo veoma dobro. - rekla sam uz iskrivljen osmijeh.

Dimitij me je poprijeko pogledao, a zatim nastavio sa svojom šutnjom.

-Nisam nikada vjerovao da ćeš ti moći voditi jedan ovako zahtjevan posao. Znaš sada mi je zapravo i drago zbog toga. - rekao je i nazdravio.

-Za dobar posao, za dobra ubistva, za dobre prevare i prije svega za dobru mafiju. - rekao je i zatim otpio gutljaj vina.

***

-Vidimo se ubrzo. - rekla sam i zatvorila vrata.

-Konačno je i ovo gotovo. - rekla sam Dimitriju koji je zavijao svoju ranu.

Ni na kraj pameti mi nije bilo da mu pomognem.

-Zašto mislim da si mi nešto prešutjela, da nešto kriješ od mene?! - sa blagim tračkom sumnje me je upitao Dimitrij.

-Ne brini se, ništa ne skrivam od tebe. - rekavši to napravila sam najuvjerljiviju facu ikada.

-Mislim da me lažeš, Ekaterina. Znaš šta se događa kada me neko laže, zar ne? -

-Gluposti Dimitij. Nikada te ne bih lagala. Pa ti si moj poslovni partner sada. - rekla sam, a kroz glavu su mi prostrujale Sergejeve riječi.

.
.
.
I evo i mene nakon dužeg vremena. Žao mi je što nastavaka nije bilo dosta dugo, ali eto vratila sam se.

Vote+komm. U slijedećim nastavcima očekujte pravu akciju i horor, ovo je samo zatišje pred buru.

Do sledećeg čitanja dragi moji. 😄❤