Dadilja

Oproštajno pismo

Elena

-Šta ti je rekao sin onih Ianovih partnera?- pita me Rick dok se vozimo nazad

-Alex- nasmijem mu se, jer je bespotrebno ljubomoran –Ispričao se za mamimo ponašanje- on me nakratko pogleda pa vrati pogled na put

-Zašto bi se ispričavao?- sad ja njega pogledam, uhhh pa mogla bih ga stalno gledati, taj profil sa blago namrštenim obrvama...

-Elena?- njegov glas me vrati u realnost, ja malo protresem glavom a on se počne smijati

-Znam da sam lijep, ali molim te da mi odgovoriš na pitanje- govori mi nadmeno, a ja frknem i promrmljam na bosanskom

-Oličje arogantnosti- i iskezim se, jer znam da me nije razumio

-Ispričao se jer je njegova mama nepristojno buljila u mene. Kako kaže izgubila je kćerku dok je bila mala, kovrđava crna kosa, crne oči, isto kao kod mene. Žena se izgubila kad je mene vidjela jer izgledam baš onako kako zamišlja svoju odraslu kćerku- kažem tužno i slegnem ramenima

-Izgubili? Jel umrla ili šta?- upita baš ono što bih i ja pitala

-Nemam pojma, nije rekao- izdahnem tužno

-Kako god, te osobe sigurno više nećeš ni vidjeti, nećemo se time opterećivati-

-Upravu si- kimnem glavom i potisnem razmišljanje o njima u neki zabačeni dio mozga

Dani prolaze idilično, više ne viđam ni brata, tako da sam sigurna da je otišao nazad u Bosnu. Družim se sa Paulom skoro svaki dan, igram se sa Emmom, kradem poljupce Ricku, a i on meni kad god imamo priliku. Naveče se u potpunosti posvetimo jedno drugome. Sve je tako super da se bojim da ovo nije samo san. Jedino loše što se desilo jest to da je Emma imala temperaturu i vozili smo je u hitnu, primila je inekciju, vrištala, plakala jer je strah igle. To je bilo prvi put da je vidim takvu odkako sam stigla u London. Kasnije se smirila i Emma i temperatura, ali Emma nije htjela sama da spava pa sam cijelu noć spavala sa njom u njenom malom krevetu, kao i prvu noć kad sam stigla.

Pravim kafu meni i Pauli. Došla je da se ispričamo same, jer su Rick i Emma otišli u šoping i nisu mene htjeli povesti. Sram i stid da ih bude. Zato sam nazvala Paulu i ona je za pola sata stigla.

-Mmm kako to dobro miriše- zadovoljno kaže Paula kad spustim šolju ispred nje. Ja se nasmijem i pustim na internetu Zdravka Čolića da pjeva

-O kako sam poželila njega slušati-

-I ja sam. Neke stvari se ne zaboravljaju- odgovorim joj i nasmijemo se. Obje smo se sjetile onog koncerta kad sam bukvalno pobjegla kroz prozor i otišla sa njom. Kasnije sam se vratila kroz taj isti prozor i niko ništa nije posumnjao. Još sam i ispeglala kosu, pokupila je u rep i nabila kačket, da me neko ne bi prepoznao. Uživala sam cijelu noć u Čolinim hitovima a da niko osim Paule nije znao gdje sam.

-Eh sad kad smo same, pričaj mi šta ima između tebe i Ricka- zaprepašteno je pogledam

-Šta bi moglo biti? Ništa nema- pokušam joj slagati, ali me predobro poznaje

-Ne laži mi. Čekala sam da mi sama kažeš, ali ne, ti šutiš kao zalivena- nakrivi glavu kao da me proučaje

-Ako ćemo tako i ti ćeš meni ispričati šta ima između tebe i Jacoba- sad je moj red da nakrivim glavu. A skupi oči i procijedi

-Između mene i tog lika nema apsolutno ništa- ja podignem obrvu

-Meni tako ne izgleda. Ne može se ne primijetiti sexualna napetost između vas- podignem nekoliko puta obrve brzo i nacerim se. Nadam se da ću je ovako omesti da me prestane ispitivati o Ricku. Ali džabe se nadam