ANGEL FROM HELL

New boy 2

Rukom mi prekirio usta i rekao da budem tiho.Ispred nas je stajao neki čovjek u crnom okrenut leđima.Iz prve nas nije vidio ali kad smo se polagano počeli udaljavati Paul je stao na neku stvarčicu što je bila na podu.Čovjek u crnom se naglo okrenuo.Svojim tamnim očima ulijevo je strah u kosti.Vrisnula sam i počela trčati a Paul za mnom.Crni čovjek je izvadio pištolj i počeo pucati na nas.No srećom uspjeli smo ući u sobu i zaključati se.Pitala sam Paula jel zna tko je to.One je pognuo glavu i kimnuo. Pitala sam tko je to...

Paul:"Ne bih te uvlačio u probleme svoje obitelji.Sve se to događa jer smo jako bogati.Ne bih htio da ti nastradaš."

Taj čovjek je počeo lupati po vratima i svojim dubokim glasom govorio nam je da izađemo da nema smisla skrivati se.

Ja:"Paul što ćemo sada mene je jakoo strah."

Paul:"Ne brini možda će otići."

Tada je sve utihnulo.Nadali smo se da je otišao no onda je počeo sjekirom tući po vratima i uskoro ih je razbio.Ušao je unutra i uperio pištolju nas,a mi smo se samo stisli u kut i zagrljeni čekali naš kraj.No u tom trenutku u sobu je uleti Paulov pas Rex veliki njemački ovčar i skočio na lopova.Pištolj se odsklizao na drugi kraj sobe,Paul ga je brzinom svjetlosti dohvatio i uperio u crnog čovjeka.Još nismo znali tko je to jer je imao masku.No uspio se izvući i brzo je otišao iz kuće.Ja sam još bila u šoku pa me je Paul otpratio do kuće.Rekao mi je da razumije ako mu više ne želim pomagati oko učenja.Njegov pogled kao da mi je obuzeo mozak i samo sam rekla...

Ja:"Ma hoću nastavit ću ti pomagati."

Paul:"Hvala ti ali bilo bi bolje da se sljedećeg puta se nađemo kod tebe."

Naravno pristala iako ne znam zašto,znala sam da to nije uredu i da nisam trebala pristati,ali taj njegov pogled i kosa ma cijeli on je jednostavno neodoljiv.Ako moram umrijeti rado bi da umrem s njim.Kad sam došla kući tati nisam ništa govorila jer kad bi mu rekla nastali bi opća panika.Pozdravila sam njega i sestru i otišla u svoju sobu.Kristina me nazvala i piatala kako je prošlo s Paul ja sam odgovorila da je bilo ok.Sutra u školi Harry nije bio baš pričljiv a još manje kad je saznao da sam jučer bila kod Paula.Bio je najvjerojatniji ljubomoran na njega jer misli da ću ga ostaviti i neću više biti njegova BFF,ali to se neće dogoditi.Paul mi je prišao i pitao me jel može danas doći do mene.S oduševljenjem sam piristala iako je moja savjest protivila tome. Poslije škole rekla sam sestri da se danas mora izgubiti iz kuće no naravno cijelo vrijeme nas je špijunirala.Već je pala noć i Paul se uputio prema kući no nije mu bilo svejedno nakon onog što se dogodilo.Pratila sam ga pogledom sve dok nije nestao iz vidokruga.Jako sam se brinula.Nazvala sam ga da vidim jel živ i zdrav stigao kući.Srećom je,nije mu ništa bilo.Otišla sam spavati. Oko ponoći me probudilo neko šuškanje oko kuće.Ustala sam iz kreveta i odjednom je kroz prozor doletio kamen oko kojeg je bio neki papir.Uzela sam papir a na njemu je pisalo nešto što mi je utjeralo strah u kosti...