ANGEL FROM HELL

Love 2

Počela sam plakati.Jednostavno se nisam mogla kontrolirati.Nisam mogla vjerojati.Kristina je također počela plakati.Nagnula se prema meni da me zagrli ali ja sam je odglurnula i otrčala.Lutala sam ulica mog predivnog grada i plakala nisam mogla prestati.Nisu mi smetali ni čudni pogledi ljudi niti ogovaranje drugih djevojka.Zatim sam otišla kući.Tamo sam se končano smirila.

Ja:"MORAM PRESTATI PLAKATI,MORAM BITI JAKA ZA NJEGA."

Obrisala sam suze i otišla u bolnicu.Prizor koji sam tamo vidjela urezao mi se u pamćenje.Harry je napomičan ležao na bolničkom krevetu pozezan na svakakve aparate.Nisam mogla vjerovati.Pitala sam njegovu mamu što mu se dogodilo.

Ona:"Našli smo ga izbodenog nasred parka." (REKLA JE U SUZAMA)

Odmah sam znala.On je to učinio.Taj crni čovjek.Znala sam da ne trebam više biti s Paulom,ali jednostavno nisam mogla bila sam zaljubljena do ušiju.Ništa pa čak ni ovo me nije moglo vratiti naprvi put.Bojala sam se.Harry je mogao umrijti svaki čas.Nazvala sam Paul-a.

Ja:"Paul,Harry je u bolnici.Našli su ga izbodenoga nasred parka."

Paul:"I kakve veze ja imam s tim."

Ovo je bio prvi put da je rekao takvo što.Ostala sam zapanjena,gdje je nestao onaj sladak dečko koji se brinou za svih.Šokirana nisam mogla izustiti ni jednu riječ.

Paul:"Ja imam svojih problema."

Ja:"Kako možeš tako,pa tvoji problemi su ovo i napravili."

Paul:"Nije se trbao miješati."

Ja:"Pa i nije.Ja sam.Zbog tebe.I sada vidi kakvu cijenu plaćam za to što nisam slušala svoj razum i udaljila se od tebe.Ne želim da on umre.Ne želim da itko umre.Ali čini me se da je tebi svejedno."

Poklopila sam.Pa kako se Paul u jedan dan mogao tako promijeniti.Sve to je bilo jako čudno.No vatila sam se do Harry-a.Provela sam tamo cijelu noć.Spavala sam na stolici uz njegov krevet.Ujutro sam se probudila.Ugledala sam ga ispred sebe,kako leži,onako bespomoćan,nije mogao ni oči otvoriti,bio je u komi.Pustila sam suzu.No znala sam da moram u školu i znam da bi i Harry to htio.Poljubila sam ga u čelu i rekla da ću se vratiti čim završi nastava.Tako sam i napravila.Kad je zazvoni kraj zadnjeg sata s Kristinom sam pohitala iz učionice.Uhvatile smo prvi bus koji je naišao i otišle u bolnicu.Harry je bio isto.Nije ni otvorio oči.Jedino što nam je davalo nadu da je živ bili su aparati koji su ga za sada održavali na životu.

*zazvoni mobitel*

Ja:"Halo."

xXx:Halo,Lea.Paul je"

Ja:"Hey."

Paul:Slušaj žao mi je zbog onog jučer.Nisam smio biti tako bezobrazana.Samo bio sam jako umoran i živčan.Nisam znao što govorim.Žao mi je stvarno."

Znala sam da mu ne trebam oprostit.No moje srce je pobijedilo.

Ja:"Narvano da ću ti oprostit.Razumijem te."

Paul:"Hvala ti.Evo sad sam mislio doći u bolnicu videti kako je Harry.Poslije moram negdje s mamom i tatom,pa neću moći dogu ostati."

Ja:"OK.By."

Paul:"By."

Paul je uskoro došao.Bio je nekako čudan.Nekako drugačiji.Kao da je to neki potpuno drugi dečko.Ostao je samo na kratko.Kad je odlazio poljubio me ali ja više nisam osjećala ono kao i prvog puta.Nedugo nakon što je otišao vidjela sam da se Harry pokušava micati.Odmah sam dozvala njegovu mamu doktore i ostale.Nakon nekoliko trenutaka Harry je otvorio oči.Ugledao me je.

Harry:"Jesam li ja to u raju?"

Ja:"Ne budali Harry još si živ." (POLJUBILA SAM GA U ČELO)

Harry:"Ja sam mislio da sam umro došao u raj i da je ispred mene najljepši anđeo."

Ja:"Haha.Hvala nebesima nisi umro.Živ si."

Počela sam plakati.To je bio prvi put da sam plakala od radosti.Kad su ga doktori pregledali rekli su da je sve i više nego dobro i da će se Harry oporaviti.Dva tjedna poslije Harry-a su pustiti iz bolnice.No morao je još otprilike mjesec dana izostajati iz škole.Ja i Krstina smo ga svaki dan posjećivale.Oporavak je tekao sjajno i nakon mjesec dana Harry je opet došao u školu.Ja i Paul smo još bili zajedno ali to nije bio to on više nije bio isti.Ni ja više nisam imala toliko ineresa za njega kao prije.Više se nije toliko isticao među drugima.Postao je taman i na neki način zao.Sve moju sumnje se bile potvrđene tog dana...Dan koji je promijenio moj život.Više neću biti ista nakon toga dana,ne bez te osobe koja mi je tako puno značila....