Playtime //j.b

1 Deo

Trava je bila mokra kada su je moja stopala dodirnula, blago me je golicala dok sam trčala po njoj, pokušavajući da što pre dođem do najbliže stolice u dvorištu. Majčin pogled me je mrko pratio, gledajući u moje noge kao da sam Bog zna šta uradila. A kada sam se približila i smestila ih na susednu stolicu, lagano me je lupila po njima.

"Prehladićeš se, Ešli. Leto je prošlo, pomiri se sa tim." Reče ona, a kada shvati da ne nameravam da ustupim susednu stolicu, ona je povuče i moje noge ponovo padoše na travu.
Kada živite sa osobom kao što je moja majka, vremenom naučite da nekada sve što treba jeste da ćutite. Ona je bila žena koja je pratila pravila u životu. I pošto je kraj leta određen 23. septembra, onda je to kraj. Njoj nije bitno da li napolju i dalje greje sunce, da li se na kraju ulice i dalje prodaje sladoled. Ona zna da je hladna sezona počela i ja je ne mogu ubediti u drugačije.

Dok je polako seckala krompir i pokušavala da svaki komad bude isti kao i prethodni, pridružili su nam se i ostali članovi porodice. A to su bili otac i sestra. Nije nas bilo puno, samo četvoro, ali su nas u ulici znali kao najglasniju porodicu, jer pored toga što smo sestra i ja stalno ludele i imale potrebe da povisujemo glas, i tata nije bio neki ozbiljni tip. Kako on kaže toga mu je dosta na poslu. Oženivši se mlad i ne proživevši život kakvog je želeo, često je znao da se ponaša kao dete sa Avom i sa mnom.

"Tvoja čerka hoda bosa po dvorištu." Reče mu mama istog trena. On je pogleda u čudu kao da mu je rekla neki matematički zadatak, a onda pogleda u mene i krajem oka mi namigne, kako ga mama ne bi videla.
"Ešli, hočeš li da se prehladiš i onda ležiš kući ceo dan?" Namesti duboki glas i prostrelja me pogledom. Zabijem zube u unutrašnji obraz kako se ne bih glasno nasmejala i vidim mamu kako nas posmatra.
"Izvini, tata. Neću više." Kažem što iskrenije, a onda stopala smestim kod Ave u krilo. Ona me za tren pogleda iznenađeno, a onda ih prigrli kao igračku. Kada je krenula da cupka u mestu, znala sam da ima nešto zanimljivo da nam kaže.
"Justin je izašao iz zatvora!" Izlane odjednom kao da je držala to u sebi godinama. Iz mamine ruke ispadne krompir i skoro se poseče, tata se nagne iznad stola, a ja jedina ostanem zbunjena.
"Ta propalica!" Viken mama kao da je veoma uvređena tom rečenicom. Ava se namršti na trenutak, ali sačeka tatinu reakciju.
"Ja mislim da je on već odavno izašao, možda pre tri, četiri nedelje." Reče on i nasloni se na naslon.

Mrzela sam ove trenutke, kada ne znam šta se dešava. Svi su uzbuđeni, gledaju jedne u druge, razgovaraju i iznose svoja mišljenja. Dok sam ja u senci, i preispitujem svaku osobu koja znam sa tim imenom, ali mozak u tim trenucima odbija da sarađuje.

"Koji Justin?" Pitam, na šta me Ava pogleda kao da sam upravo opsovala pred roditeljima. I oni su čak bili zbunjeni mojim pitanjem.
"Justin, Jutsin?" Reče Ava kao da imam neku blokadu u glavi i da ču odjednom da viknem uzvik saznanja.
"To što ćeš da ponavljaš njegovo ime ne znači da ću ja saznati ko je on." Kažem joj drsko i ona mi još grublje gurne noge, kao da sam je uvredila.
"To je onaj momak na kraju ulice, što glumi da je kriminalac." Reče tata uz osmeh, kao da ga ismeva. Mama je izgledala kao da želi nešto da kaže, ali je odlučila da samo mrko posmatra Avu.

I trebalo mi je nekoliko trenutaka da shvatim o čemu se radi. U svakom kraju, uvek postoji neka grupa momaka koja je na lošem glasu. Oni o kome se pričaju svakakve priče, za koje se ne zna da li su istina ili laži. I za svaki nestašluk koji je neko uradio, svi smatraju da su oni krivi. Ali uvek takva "banda" mora da ima glavnog antiheroja i to je bio Justin. No, on nije bio samo momak koje je zalazio duboko u dvadesete i kršio pravila tako što bi polomio prozor nekoj usamljenoj porodici u sredini ulice. Njemu su bila nakačena svakakva imena, te da je narkoman, pa ubica, pa diler, pa da vodi neku kuću sa prostitutkama, takođe da devojke prodaje u belo roblje.

Nije on bio poznat samo u našem kraju, već i dalje. I ako je to mom tati bilo iz nekog razloga smešno, njega su se ljudi plašili i izbegavali, devojke takođe, ali nisu mogli da ne uzdišu za njim. I pored svih tih "profesija", on je bio zgodan komad. Da se ne bavi ovim na šta se odlučio, sigurno bi se našao na pistama Milana, jer je definitivno izgledao kao model.