Playtime //j.b

5 Deo

Posle dužeg razmišljanja i mozganja, shvatila sam da Justin ima psihički problem. Da, nije bilo drugog objašnjenja, jer osoba koja ti pomogne, a zatim priča sa tobom na granici normalnog, ne može kasnije da ti preti. To je jednostavno nemoguće. Zapravo to što sam zaključila i nije bilo nešto dobro za mene. Sa ljudima koje imaju takve poremećaje se nikada ne zna. A kada je prošla cela nedelja i ništa se nije dogodilo, laknulo mi je. Izgleda da je univerzum bio ponovo uredu, moj odnos sa Avom se poboljšao, a modrice na Vilijamovom licu su počele da blede.

Jedva sam dočekala vikend da se vidim sa njim. Poslednjih dana smo se čuli preko telefona i sve je bilo napeto. Kao po tradiciji uvek smo imali sastanke subotom, mislila sam da me neće zvati, a kada mi je stigla poruka gde me poziva da idemo u mekdonals, osetila sam se srećno.

"Da li vam je i dalje ona devojka tu?" Pitam dok uzimam zalogaj pomfrita, moja omiljena hrana u mekdonalsu. Vilijam i ja već neko vreme ćutimo i postaje mi neugodno. Izgleda da smo potrošili sve teme za razgovor.
"Rekao sam ti, biće mesec dana kod nas." Pomalo je zvučao uvređeno, kao da je očekivao od mene da zapamtim takvo nešto.
"I da li ste se navikli na nju? A zašto je došla za vreme škole?" Pitam radoznalo.
"Pa, jesmo, ma ona je završila srednju."
"A fakultet?"
"A pa, preskočila je jednu godinu." Nastavi on da priča o njoj o tome koliko je pametna. Bio je veoma zadubljen u opisivanje nje. Da je neka druga devojka na mom mestu, verovatno bi ga presekla ili ljubomorno odregovala, ali ja nisam. Ni ujednom trenutku nisam osetila ljubomoru kada je pričao o njenim zlatnim očima i to me je uznemirilo. Moralo je barem malo da mi smeta što mu je simpatična devojka u takvoj blizini.

"Jesi li dobro, Ešli?" Nisam ni shvatila da sam se zamislila, podigla sam pogled, a iza njega ugledala Avu i njenu drugaricu Lidiju, to me nekako izbaci iz transa. Hitro se nasmejem i pokažem iza.
"Uredu sam, vidi, eno je Ava." Vilijam se okrene i nasmeje mojoj sestri koja nas je ugledala. Pokazao je da nam se pridruži i ona je brže bolje došla sa hranom u rukama.
"Ćao, nisam znala da ste ovde." Reče ona, dok gurne našu hranu i smesti svoju na sto. Lidija mi se baci u zagrljaj i krene da priča o tome kako me nije dugo videla. Avine drugarice su me baš volele, a ja nisam bila sigurna zašto.
"Kako si, modrice ti prolaze?" Reče Ava i ja se najednom zagrcen sokom, ljuta što je pokrenula tu temu. Ni Vilijamovo lice nije bilo najsrećnije.
"Ma, uredu sam." Nervozno odgovori.
"Izvini ja sam kriva i Lidija isto." Pogleda u svoju drugaricu, na šta ona napravi grimasu.
"Izvini Ešli, izvini Vilijame." Reče tanatnim glasom.

I ne znam da li nas je univerzum čuo, ili neka druga sila. Odmah pobledim kada ugledm priliku koja ulazi u mekdonals sa jednom veoma privlačnom plavušom. Ava ispusti neki čudan zvuk i svi pogledaju u tom pravcu. Osetila sam kao da se gušim, jer je ova situacija bila užasna. Sada smo svi bili na istom mestu, u isto vreme i to se činila kao najčudnija stvar na svetu. Vilijam nešto čudno promrlja, skoro pa besno.

Justin zagrli plavušu oko struka, polako joj poljubi kosu, a onda bez imalo iznenađenja, bez imalo slučajnosti me pogleda direktno u oči, kao da je sve vreme planirao da to izvede. Ledeni dah mi je zastao u grlu i krenla sam da drhtim od neprijatnosti.

"Koja mu je ta?" Pita Ava ljubomorno, sa namrštenim obrvama i besom na licu koji je mogao da ubije. Šokirano je pogledam, kao i svi ostali.
"Molim? Zašto to tebe zanima?" Oštro je pitam, pogledavši ponovo u njegovom pravcu, ali je on sada došao na redu i dalje držeći onu plavušu u zagrljaju.
"Radoznalost?" Podigne obrvu, mahajući glavom kao da je to najočiglednije na svetu.
"Ne znam kako neko kao on može da šeta slobodno ulicom." Viljam ljuto prokomentariše. Pogledam ga i na licu mu vidim jad, čini se kao da želi da ode tamo i obračuna se, ali se u isto vreme i plaši.
"Hoćeš da odemo?" Pitam pažljivo.
"Neću da bežim od propalice kao što je on." Grubo mi odgovori i ja zaćutim.

Nisam više bila sigurna u to šta da mislim. Ava me je veoma nervirala svojim reakcijama dok je gledala dotičnu devojku i Justina u prisnom zagrljaju. A i ja sam se osetila besno, ne znam ni sama zašto. Ali ono što me je najviše bockalo su bili ti oštri pogledi, kratko bi trajali, a na mene bi vrištali, no nisam znala šta. No, možda me je Justin gledao sa leva, dok je uvaljivao jezik u usta devojci sa oskudnom odećom, sa druge strane me je dočekivao Vilijamov pogled očekivanja, kao da želi neku moju reakciju koji bi izazvala svađu.

Pokušavala sam da se koncentrišem na razogovor koji je Lidija vodila. Na njenom crvenom licu se videla neprijatnost. Sigrna sam da je to bilo zbog toga što je Ava stalno komentarisala, dok smo Vilijam i ja ćutali i izazivali vrlo gadnu tišinu.

Posle nekog vremena nisam mogla da sprečim da moje oči polete u tom pravcu. A zatim je prizor gde se plavušina ruka spušta niz njegov stomak, bio zaustavljen od strane namrgođenog konobara.

"Izvolite." Reče on i na stolu spusti plastičnog medveda, sa crvenom leptir mašnom. To je bila najnovija igračka koja se dobijala uz dečiji obrok. Svi se zbunjeno pogledamo, pokušavajući da otkrijemo ko je to naručio.
"To nismo platili." Reče Ava uz osmeh, koja kao da je htela da ga razvredi, ali mislim da ga je čak još više iznervirala.
"To je poklon.." Zastane kao da mu je potrebno da se seti imena, a onda se nakašlja i nastavi.
"Od Justina za Avu. On poručuje da se izvinjava zbog stvari koje vam je uradio, takođe se izvinio i vašoj sestri Ešli i njenom dečku." Na brzinu izgovori i odmah odšeta od našeg stola. Ostanem blago šokirano, u trenutku mi se učinilo kao da sam u nekom filmu, žarn komedija.

Ava uze medu u ruke, te stane da ga posmatra sa ljubavlju. Izgledala je kao najsrećnija osoba na svetu. Brzo joj gurnem ruke i njoj igračka padne na sto. Ljuto me pogleda.

"Da li si luda? Odmah to vrati." Naredim joj, ali ona ponovo uze medu, te nastavi da ga nežno dodiruje.
"Ja odlučujem šta ću sa mojim poklonom. Justin nam se izvinio! On se nikome nije izvinio u životu." Kaže kao da govori neke svete reči, zatim pogleda u njegovom pravcu, te mu uputi osmeh, najširi koji je umela, a on joj samo namigne.
"On je manipulator, a ti si naivna." Mogla sam da se kladim da je ovo bila neka igra. Mislim, pre neki dan mi je pretio, a danas se izvinjava. Sa njim nešto ozbiljno nije uredu.
"Oh, zašto uvek moraš da budeš negativna! Ja prihvatam pokloni i izvinjenje."
"Mislim da ti to nije pametno." Obrati joj se Vilijam, a ona mu uputi ljut pogled, koji je vrištio da ne želi njegov savet.
"Moja sestra je baš uticala na tebe." Podigne obrvu i ja naglo ustanem.
"Sledeći put kada te bude povredio, nemoj meni da dolaziš i plačeš."

Dohvatim Vilijama za ruku i izađemo napolje. Samo sam želela da što pre dođem kući. Sve što mi je trebalo sad jeste hladna glava. Želela sam da su mi misli blokirane i da ne mogu da razmišljam. No, znala sam da je to nemoguće i da se sigurno neću odmoriti ni večeras.