Playtime //j.b

2 Deo

Nedelja je dan koji je definitivno gori od ponedeljka. U tom danu pokušavaš da se naspavaš, a i da takođe ustaneš ranije, kako bi iskoristio svaki trenutak slobodnog vremena, jer predstoji teška nedelja. Ali ipak na kraju se ispostavi da ležiš u krevetu do tri, sa telefonom u rukama i ništa ne uradiš, a kad dođu kasni sati, kada treba da se tuširaš i spremaš za školu, osećaš se tužno jer nisi ništa uradila.

Kada je prošlo četiri sata posle podne odlučila sam da odem i ručam. Ovih dana apetit mi je nula, ne osećam da sam gladna, ali ipak nešto u meni govori da treba da jedem. Kuća je izgledala pusto. Mama i tata su uvek negde odlazili nedeljom, kako bi dali par trenutaka i sebi, jer uglavnom rade, a kad ne rade bave se sa Avom i sa mnom. Sa devojkama u adolescenciji se teško baviti.

Došavši u dnevnu sobu, čula sam plač. Kratka jecanja koja je neko pokušao da se sakrije. Kada sam ušla, ugledala sam Avu savijenu, sa glavom u kolenima. Tada u meni se razlije zabrinutost i odmah dotrčim do nje. Blago se trzne kad joj stavim ruku na rame, a onda nastavi još glasnije da plače. Lice joj je bilo crveno i zamazano šminkom, izgledala je kao da je dugo ovde.

"Šta ti je? Zašto plačeš?" Nestrpljivom cupkam dok je mazim po ramenima. Ona se trese kao da je saznala da je neko umro. Možda se nešto desilo roditeljima, ta pomisao me zaboli.
"Reci mi, Ava, ludim!" Sada krenem grublje na nju, znajući da prvo treba da je smirim, ali mora da se nešto grozno desilo, čim ovoliko plače. Ona je uvek srećna.
"Justin, Justin.." Mucala je i odjednom sklonim ruku sa nje, dok me bes preplavljuje. Više nisam sigurna da li želim da je utešim ili da se derem na nju. Ipak u sebi smirim vatru, bolje da je saslušam.
"Šta je bilo sa njim?" Pitam vrativši ruku na nju. Pogleda me svojim krvavo plavim očima, oči koje je nasledila od oca, bila sam tako ljubomorna na njih.
"Izvređao me je! Rekao je da nisam dovoljno dobra, i da sam glupa ako mislim da sam na nivou da budem sa njim!" Jedva je izgovorila dok je gubila dah. Namrštila sam se, sada totalno zbunjena celom situacijom.
"O čemu pričaš? Hajde, objasni mi sve mirno."

Dugo je trebalo da se smiri. Prestala je da se trese i da teško diše. Oči su joj i dalje bile krvave i iz njih su i dalje kapale suze. Izgleda da je veoma povređena, pa sam stišala vatru u sebi.

"Rekao mi je da ne mogu da budem sa njim." Kaže kao da mi je upravo odgovorila na svako pitanje. Zastala sam šokirano, jer nisam znala da je uopšte imala kontakt sa njim.
"Kako to misliš?"
"Ja.. On je zapravo izašao već neko vreme iz zatvora i moja drugarica i ja smo htele da se približimo njegovoj grupi. Pa, onaj put što sam rekla da ću da spavam kod Lidije, zapravo sam išla sa njom u klub i tamo smo bili sa njim. Justin i ja smo se ljubili i sledeći dan kada sam mu prišla na parkingu, rekao je da sam klinka, i da sam se prevarila ako mislim da on želi da bude sa mnom." Ponovo je počela glasno da plače, skoro pa se davila. U mojim venama počne da gori vatra. Nisam znala na koga sam bila besnija. Da li na nju što je bila tako naivna ili na njega što je dozvolio da se ponaša tako sa jednom petnaistogodišnjakom.

Nisam znala šta da kažem, ali sam osetila da sada nije vreme da joj držim lekcije. Srce joj je slomljeno i to je osetila po prvi put. Povukla sam je ka sebi, te je ona prislonila glavu na moje grudi i dalje je jecala. A svaka njena suza je činila da se osećam loše. Mrzela sam da ljudi koje volim budu povređeni. U ovoj situaciji sam bila bespomoćna.

"Oh, moja ludice." Prolazila sam joj rukom kroz crnu kosu, bila je mekana i tamna kao noć. Ava je predstavljala luckastu mene, bila je sva vrckava i svako ko bi je upoznao znao je da se zaljubi u njene osobine. Bila je prelepa, potpuno prirodna, za sve ove godine se nikada nije šminkala, a toliko momaka je bilo zaljubljeno u nju. Njene oči su bile kristalno plave i to je jedino što nam nije bilo slično, kada bi nas ljudi gledali odmah bih znali da smo sestre.
"Samo sam htela ljubav kao u knjigama." Glas joj se gubio u jecajima, te rečenica je učinila da osetim nekakvu bol u organizmu.
"Ava, svaka je ljubav čarobna. I takvu priču kakvu ti želiš ne moraš da imaš sa lošim momkom. To možeš i da osetiš sa nekim ko je dobar i ko zna da ceni tebe kakvu jesi." Pogledala me je u oči, dok sam joj sklonila mokru kosu i obrisala par suza koji su pretili da padnu dole.
"Ti si divna, prelepa i dobra osoba. Tek ti je petnaist, ljubav će doći kasnije, a ovo sad će ti nikada biti smešno.Više nikada nećeš plakati zbog osoba koji tebi nisu ni do kolena. Važi?" Dugo se zagleda u moje lice, kao da upija svako slovo mojih rečenica. Odjednom klimne i uputi mi lažan osmeh, ali sam znala da je to samo korak da se oseti bolje.
"Hajde da više ne pričam o njemu i odemo do prodavnice jer nama je mama ostavila spisak. Biće nam zbavno." Kažem i odmah skočim na na noge, no ona me odmah dohvati za ruku.
"Hvala ti, El, volim te." Brzo me zagrli, i ja se nasmejem.
"Volim i ja tebe."

Kao što sam i predpostavila kupovina je pomogla. Išli smo od rafa do rafa tražeći odgovarajuće namirnice sa spiska, dok je ona smišljala šale i vozila se u kolicima. U jednom trenutku sam mislila da će nas isterati iz radnje jer smo bili previše glasnd, ali se ispostavilo da su nas istrpeli.

"Da, nije znala da nam na karti pokaže gde je Evropa." Reče ona tonom koji je trebao da me razuveri. No, ja je samo pogledam i odmahnem glavom.
"Odbijam da verujem u to." I dalje ostajem pri svome, no ona cokne besno, ljuta što joj ne verujem.
"Stvarno ti govorim, Ešli! Profesor joj je upisao jedan!" Reče ona glasnije.
"Ma, kako je onda stigla do prve godine srednje škole, a da ne zna tako nešto." Jednostavno takve stvari su osnovna kultura. Ava je ove godine krenula u gimnaziju i to je jako visoka škola, oni ne mogu da prime učenika kao takvog.
"Veruj mi, samo je st.." Odjednom je zastala i zagledala se u daljinu. Zbunjena njenom reakcijom pratila smo joj pogled, sve dok nije zastao na grupi momaka koji su stojali kod jedne radnje. A jedan od njih koji se izvajao bio je Justin. Bes koji je ispario iz mene, odjednom se vratio još vreliji. U sledećem trenutku nisam znala šta radim, kao da su me noge same vodile ka njihovom pravcu. Ava je vikala iza mene, ali sve je bilo tako daleko, samo sam njega videla na meti.

Momci su bili zbunjeni mojom agresivnom pojavom. Svi su se okrenuli ka meni, koliko ih je bilo tu i zurili kao da sam upravo izašla iz ludnice. Verovatno sam i izgledala smešna sa svim onim kesama i Avom koja me vuče za ruku. Približila sam se Justinu, ali ne previše, toliko da mu pokažem da nisam došla da čavrljam sa njim.

"Oo, nije li to čuveni Justin Bieber? Najuobraženiji lik na svetu. Jesi li zbog toga poznat?" I dalje je samo stojao. Njegove mišićave ruke su visile opšteno pored tela. A pogled mu je bio leden, iz njega nije moglo da se pročita ništa, to je čak bilo jezivo i to kako je bio smiren, nije ni trepnuo. Ava me je i dalje vukla za ruku.
"Molim te." Grubo sam se trgnula i još besnija nastavila.
"Ja sam od danas postala tvoj veliki fan. Pa, želela bih da te pitam kada si već tolika veličina da te se svi plaše i da svaka devojka želi da spava sa tobom, zašto imaš potrebu da zavodiš 'klinke' kako ti kažeš, a onda da ih izvređaš i slomiš im srce. Da li je to neki recept za ego? Radiš li to svaki dan ili imaš neki ritual?" Glasno pitam i sa najsarkastičnijim osmehom kojeg sam mogla da namestim na faci. No, on je i dalje imao led u očima.
"Zbog čega si takav Justine? Zato što ti tata nije davao dovoljno pažnje, ili zato što ti mama nije dolazila u školu na kraju godine? Da li je zbog toga što ti je porodica bila užasna? Pa, pogodi šta nisi sam ti na ovom svetu imao tužno detinjstvo, pa onda prestani da budeš drkadžija. Ako još jednom povrediš moju sestru ili bilo koga znam, imaćeš posla sa mnom." 

Završim monolog iz koje sam iskazala mržnju u velikim količinama. Tišina je vladala među nama. No, ja sam nastavila da ga gledam pravo u oči i ako je to bilo veoma teško. Iz njega su dolazile užasne vibracije. Iza njegovih leđa se pojavio krupan momak, činilo se da hoće da nasrne na mene. Ava me je ponovo snažno uhvatila za ruku.

"Da je eliminišem?" On je čak izgledao besniji od Justina. Činilo se da bi sada mogao da me ubije. Ali totalno se šokiram, kada Justn podigne ruku i zaustavi ga. To definitivno nisam očekivala.
"Uredu je." Sa samo dve reči, ovaj se samo povuče. Glas mu je bio šapat i činio je da odjednom prestanem da budem hrabra i da poželim da pobegnem odavde. Ava me još jednom povuče i ja mu uputim još jedan strog pogled, te krenem za njom.

Ne znam šta je ono tamo bilo, i sada sam ostala potpuno zbunjena. Prvo, tako se nikada nisam ponašala, onaj stav i reči su bile grozne. Čula sam razne priče o njemu kako je zbog porodice postao takav kakve jeste i to je bilo užasno od mene da time želim da ga povredim, ma koliko on bio grozan. Drugo, to što nije reagovao, takođe znam da njemu nije bitno da li si muško ili žensko, skloniće te sa puta ako mu smetaš. Treće, nikada neću moći da zaboravim taj pogled. Znam onu rečenicu: "Oči govore sve". Ali kod njega je sve bilo sakriveno, ništa nisam mogla da saznam. Četvrto, pored toga koliko sam bila besna, uspoeo je da me uplaši bez da išta uradi i to je najgore.
Odjednom nisam znala da li je to što sam uradila bilo pametno?