Volim te

Nista nisi videla

"Oh ma sta",rekla sam na glas gledajuci u praznu zadnju klupu posle prvog casa.Zasto nije dosao?Sta ga je sprecilo?Da li se razboleo?Ok ako je to zbog onog mrmljanja odeljenja od juce,ozbiljna sam naci cu atomsku bombu nije mi problem.
"Haaa",uzdahnula sam i legla na sto okrenutim pogledom prema Dariji.
"Mozda da pitas razrednu da ti da njegovu adresu stanovanja pa da ga posetis?",dala mi je predlog Darija.
"Zar tako lako moze dati neciju adresu ostalim ucenicima",upitala sam je sa tuznim i iznenadjenim pogledom.
"Neces znati ako ne pitas",osmehnula se i nalegla na moja ramena.
To je bilo to.Ovo je misija i nista drugo.
Ime misije:,,Naci Hobija"
Specijalni agenti: Y/n i razrednina dobra volja
Zasto mogu da cujem u glavi onu napetu muziku.
Vreme odigravanja:posle casova
•Nakon casova•
Evo ga,idemo.Imala sam tremu ali to valjda imaju svi specijalni agenti.Haa kakva sala,kakav crni specijalni agent kladim se da cu upasti u blatnjavu baru cim izadjem iz skole.Postalo je napeto.Obukla sam svoj crni duks i posla polako prema razrednoj.
"Razre--",prekinula me je i uhvatila za ruku.
"Y/n,odlicno sto si dosla,ovako bih morala da pitam za dobrovoljce",rekla mi je onako sa milim i neznim zenskim glasom.
"Hoseok danas nije bio prisutan u skoli pa cu te zamoliti da mu odneses neke beleske,dacu ti adresu i broj telefona u slucaju da se ne snadjes sa adresom",pruzila mi je papiric sa osmehom na licu.
"Prijem,prijem,misija uspesno obavljena",ponavljala sam u sebi sva srecna sa ogromnim osmehom na licu.
"Da razredna,naravno da cu mu odneti",rekla sam sva srecna i blago crvena u licu.
Razredna se nasmejala,predala mi beleske,a ja sam stavila kapuljacu i kao ponosni specijalni agent sa uspesno obavljenom misijom izasla iz ucionice.Nestrpljivo sam pogledala u papiric.
"Sta",..........srce je pocelo ubrzano da mi kuca,"pa on zivi u mojoj zgradi",uspanicila sam se,ne znam sta me je snaslo,"samo 2 sprata iznad mene",..........,"haaa ma kako ga nikad nisam videla?".
Da li meni trebaju naocare?Da li imam oci,sta?Pljesnula sam sebe po celu i krenula prema mojoj zgradi".
•Ispred njegovog stana•
"Ok,to je to,stan 612",proverila sam broj stana jos jednom.
"Huuuu",uzdahnula sam i pruzila ruku kako bih pokucala na vrata.
Ne,ne mogu ja to,kukavica sam previse.Ali,obecala sam razrednoj pa i sebi.Skupila sam snagu i pokucala.
Vrata je otvorila visoka zena crvene kose.
"Zdravo,da li mogu da ti pomognem nekako?",upitala me je sa maleckim osmehom na licu.
"Dobar dan,razredna me je poslala da predam neke beleske Hobiju,da li mogu da ga vidim?",puna treme progutala sam pljuvacku i pocela da grickam donju usnu.
"A,ti si njegova drugarica iz odeljenja",uhvatila me je za ruku,povukla unutra,a ona je izasla napolje.
"Da,naravno da mozes,on je u sobi levo,ja sada moram da zurim na posao,zdravooo",sva srecna i nasmejana je napustila zgradu.
Dakle,sama sam u njegovom stanu.Osecam se kao da ce me trema pojesti zivu.Ok,soba levo.
Mogla sam cuti veoma glasnu muziku iz njegove sobe.Nisam znala da li samo smem da udjem bez kucanja.Ipak sam pokucala 3 puta i sacekala da mi otvori vrata.
Nije mi otvorio.Znam da moram da udjem unutra iako ce mi srce iskociti iz grudi.Stegla sam pesnice i otvorila vrata.
•U njegovoj sobi•
Stala sam ukopana.Oci su mi bile sirom otvorene kao i usta.Lezao je na podu okrenut ka ogledalu moje visine i ucio je da pliva zenski stil u ritmu pesme?Zaledio se kada je video moj odraz u ogledalu.Ustao je ocistio se i krenuo prema meni.
"Nista nisi videla,nista nisi cula",rekao je sa ozbiljnim izrazom lica.
Nasmejala sam se naglas.
"To je bilo predivno",rekla sam kroz smeh.To mu je vratilo osmeh na lice.Prelepo je videti kako jedna osoba moze vratiti osmeh na lice zbog tvog postupka.Pocesao se po vratu od stida,uhvatio me je za ruku i presli smo u dnevnu sobu.
"Pa,kako znas moju adresu?",upitao me je sav znatizeljan.
Dala sam mu beleske i odgovorila,"razredna mi je rekla da ti dam ove beleske,uostalom zivim 2 sprata ispod tvog".
"Ozbiljno,kako te nikada nisam video,zar mi trebaju naocare",odgovorio mi je i ostavio me u cudjenju.Zar je pomislio isto sto i ja.
Spustila sam pogled dole,"zasto nisi bio danas u skoli?".
"Haa skola,mesto gde mi svi vredjaju izgled,divna jedna zgrada",pogledao me je sav razocaran.Ima tako lepe oci,duboke brao boje,kao da sam se izgubila u njima.
"Reci cu ti nesto,pretvarao sam se da sam bolestan kako me profesor fizickog ne bi terao da plivam",skupio je lice u jednu tacku.Ima tako slatke rupice na obrazima,malkice sam pocrvenela i nasmejala se.
"Odlozio je to za sledecu nedelju ili onu tamo",rekla sam mu sa cudim izrazom na licu.
"Haa",pljesnuo se po celu i nasmejao,"izgleda da ce me boleti stomak sledece nedelje".
Nasmejali smo se zajedno.
"Jao cekaj,ti si y/n,zar ne?",upitao me je sav nasmejan i srecan.
"Odakle znas moje ime,nismo pricali juce",zagrizla sam usnu i pogledala u njega sa ocima sirom otvorenim.
"Gledala si u mene juce dva casa pa sam izleteo iz ucionice kako bih stigao razrednu i raspitao se o tebi",odgovorio je sa sirokim osmehom i skupljenim okicama.
"AA,zato si tako brzo izasa---CEKAJ STA,video si kako sam gledala u tebe,znas,samo imas lepu kosu hehe to je zbog toga znas,ovaj,i da samo sam te zbog toga gledala hehe da jes---",obavio je svoje ruke oko mene i zagrlio me jako.Srce mi je stalo.Gledala sam u zid sobe sva ukopana i crvena u licu.Pribrala sam se i uzvratila zagrljaj.Tako je topao i mirise na cokoladu,nisam htela da ga pustim.
"Znas,to me je ucinilo tako srecnim",rekao je svojim neznim glasom dok me je polako pustao.
Oci su mi se zacaklele.Tako je dobar i nezan.Prekrila sam lice rukom od stida i osmehnula se sirokim osmehom."Drago mi je zbog toga,mozda cak i previse drago",promrmljala sam i ustala sa kauca.
"Vreme je da krenem,roditelji mi se vracaju za 10min",pogledala sam u njega i zakopcala duks.
"Oh zar vec",tuzno me je pogledao i ustao i on sa mnom,"ispraticu te do stana".To me je nateralo da pocrvenim jos vise.
Zajedno smo sisli do mog stana.
"Nadam se da cemo postati dobri prijatelji",pogledao je u mene sav srecan.
"Zar vec nismo",odgovorila sam mu.
Sirom je otvorio oci sav iznenadjen i uskocio u zagrljaj.
"Hvala ti",rekao je umiljato i otisao svojim putem.
Malo je reci da sam razmisljala o njemu celo vece,jedva cekam da vidim sta ce nam buducnost doneti.
••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
°Aaa,evo ga drugi deo.Bukvalno sam smislila 20 scena u glavi za mogucih 5 sekundi.Nadam se da ce vam se svideti.:)