Volim te

BONUS

/2,5 godine kasnije/
"Ne,ne,ne,ne otvaraj oci",slatko se osmehnuo vodeci me na neko posebno mesto.
"Okej,okej samo pazi kuda idem,ne zelim da izginem",nasalila sam se.
Cula sam kako otkljucava neka vrata.Srce mi kuca tako brzo,sta ako se desi ono na sta nisam spremna?Disem tako ubrzano da se plasim da ce cuti moje uzdahe.
"Evo nas",rekao je kroz radostan osmeh i sklonio mi ruke sa ociju.
Veca soba sa sivim zidovima u kojoj se nalazio mali prostor ogradjen debelim staklima.Tacno ispred tog prostorcica se nalazio sto na kome je stajao kompjuter sa dva monitora i manjom klavijaturom.Nekoliko polica sa diskovima Hobijevih omiljenih muzicara,a u potpuno drugom kraju sobe je stajao ogromni crni klavir.Presijavao se na narandzastom svetlu nocne lampe koja je zauzela mesto na njegovoj sredini.Prisla sam mu i polako ga otvorila.Nezno sam prstima prosla po notama,koliko samo dugo nisam osetila takve zvukove pod vrhovima prstiju.Kako lagano pritisnes tipku,a ona uzvraca ljubav ispustajuci miran i nezan zvuk koji ti miluje sluh i prepusta uzivanju.
Hobi mi je prisao,uhvatio za tu ruku i odsvirao prva 3 tona moje i njegove omiljene kompozicije.Secam se kad smo je prvi put culi da smo oboje prasnuli u plac.Kako samo par tonova moze izazvati vatru koja se naziva zudnja,zudnju za nastavak.
Oboje nismo mogli da odolimo toj velikoj stvarcici sa divnim dubokim i visokim glasom.Seli smo jedno pored drugog i nastavili da sviramo.Suze su mi odmah krenule.Sa osobom koju toliko volim sedim i sviram nasu prvu i omiljenu kompoziciju.Naslonila sam glavu na njegovo rame samo kako bih se osetila jos toplijom.Tako smo nezno svirali,sve svoje emocije smo potisnuli u vrhove nasih prstiju koji su sada prihvatili tu odgovornost da pricaju nasu pricu umesto nasih glasnih zica.
Samo kada bi trajala bar malkice duze,samo jos malo duze.
I tako smo odsvirali i poslednji ton.Oboje smo sa crvenim uplakanim ocima jos sedeli i gledali u beli deo klavira.Pojavila se ta tisina ali ne ona gluva.Idalje sam mogla da cujem muziku i prisetila se kako smo samo srecni bili posle prvog poljubca.To se desilo davno,ali opet,nikako da se zasitim njegovih poljubaca i dodira.Nikako da mi dosadi ta toplota koja me cuva od crnih misli.Sta li on oseca trenutno?Da li se i on priseca tih nasih prvih momenata?
Okrenuo je glavu prema meni gde su nam se sreli ti pogledi idalje malo mutni od suza.Stavio mi je jednu ruku na obraz,a drugu na vrat nezno me priblizavajuci k sebi.Pribio je svoje celo uz moje gde su nam se vrhovi nasih pocrvenelih nosica dotakli.
"Ti si moja,i prebicu bilo koga ko ti bude stavio ruku na telo",rekao je onu meni poznatu recenicu.Sada znam sta je planirao da uradi.Opet sam pruzila ruku i stegla onaj deo njegovog duksa na kome se nalazio rajfeslus.
"Niko nikada sem tebe i nece",primakla sam mu se jos malo.
Neverovatno,opet se osecam isto onako.Boze,tako mi je lepo pored njega, upotpunjuje me i cini moju pojavu jos lepsom i jos boljom.Sve se desava ispocetka.Opet mi srce juri po grudima.Osecam njegov topli vazduh kako mi se odbija od usana i pre nego sto sam uvidela to,ponovio se onaj nas prvi poljubac.Nase usne,kao salivene jedne za druge,su se sklopile i naterale nase zmarce da zaigraju.Napravljeni smo jedno za drugog.
Ljudi kazu da u tinejdzerskim godinama ne mozes naci onu pravu ljubav sa kojom vidis sebe u ogledalu i nakon 10 godina.Kako bi onda objasnili ove varnice sto nas dvoje delimo?Kako bi objasnili to da ispricamo medjusobno i najvece dogadjaje ne ispustajuci nijedan glas vec samo gledajuci jedno drugo u oci?On je jedina osoba koju voli i jedina osoba koja zna sve o meni.Cak i one najdublje tajne koje su ga mogle oterati od mene kao osobe,ali,ljubav je jaca od bilo cega drugog.Nasa ljubav je jaca od bilo cega drugog.Necu da lazem ljude oko sebe i da kazem da verujem njihovim recima koje su se prenosile sa kolena na koleno jos od 19.veka.Ja sam svoju pravu ljubav upoznala i svaki dan se sve vise i vise zaljubljujem u njega.Ne mogu da zamislim svoj zivot bez ove drage i voljene osobe koja sada nezno ljubi moje usne.
"Hvala ti sto postojis Hobi",rekla sam tiho i ponovo uskocila u poljubac.
"Hvala ti sto postojis y/n",sapnuo je umiljato i jos me mekse ljubio.
••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
°Prakticno bi me dusa bolela da nisam ovo napisala.