Volim te

Nije se smelo desiti

Napolju se zacuo jak prasak.Nisam zelela da ustanem da proveravam jer mi je bilo tako toplo u njegovom zagrljaju.Cini mi se da me ni najveca oluja ne bi izmamila iz njegovih toplih ruku koje su obavijale moje telo.Crne dugacke trepavice su mu se isticale na tako bledom i mekanom licu,a usne,sve smezurane od poslednjeg poljubca su mu lagano dodirivale jastuk.Svaki njegov hladni uzdah sam osetila kako prolazi kroz dlake moje narandzaste kose.Tako umirujuce i predivno.Nisam mogla pogled da skinem sa svoje dragocene osobe koju zelim da grejem i cuvam svakog dana.Ipak sam izmigoljila ruku kako bih na brzaka pogledala koliko jos vremena mozemo provesti ovako sklupcani kao mali macici ispod pufnastog cebenceta.
Pola 7 ujutru,ah imamo jos vremena.
Sklopila sam oci i umiljato se jos vise ugurala u Hobijev zagrljaj.Mir i tisina,samo su se nasi uzdasi mogli cuti i--,naglo sam otvorila oci dok je jeza prozla kroz moje nerve i poigrala se sa mojim telom.
"POLA SEDAM UJUTRU",vrisnula sam skocivsi sa kreveta zaboravivsi koliko je sirok kauc.Ubrzo sam se nasla u maleckom prostoru izmedju stocica i kauca gledajuci u plafon.
Hobi je ustao i sav osamucen poceo da me podize nazad na kauc.
Ne,ovo nisam smela da dopustim da se dogodi,ako moji sazna--,prekinuli su me roditelji,"Isuse,y/n,sta se desilo".
Pogledala sam u Hobija gde su se nasi izbezumljeni pogledi sreli dok su nas moji roditelji posmatrali sasvim normalno kao da nisu ni videli svoju cerku u krevetu ispod istog cebeta sa deckom koji njima nije poznat.
Stegla sam Hobijevu ruku sto sam jace mogla koliko sam samo bila uplasena njihove reakcije.Da li ce nam zabraniti da se vidjamo?Da li ce me kazniti na mesec ili na godinu dana?Pogledala sam u njih sa onom facom iskazujuci strah u ogromnim kolicinama.Hobijeva ruka je bila hladna ali ipak znojava.Oboje smo bili tako uplaseni ne znajuci moguce posledice nase nepaznje.Javila se ona teska tisina puna tenzije i strepnje.Zelim da je prekinem,da ustanem za nas oboje i kazem ono sto imam.Da li cu opet biti ona kukavica sa pocetka skolske godine koja je bila tako niska na samopouzdanju da ni ruku nije smela da podigne?Ali,znam da moram,obecala sam da cu ga cuvati,obecala sam to i sebi i njemu,da mu necu dati da se polomi i da cu ga uhvatiti pre nego sto dotakne tlo.Pustila sam Hobijevu ruku i polako stala na svoje sada drhtave noge cije je misice grickao strah u svakoj sekundi.Uspravila sam kicmu i polako podigla pogled na roditelje zadrzavajuci suze na mestu na kome su trebale ostati.Hobi se takodje podigao i stao pored mene.Oboje smo imali tu drhtavicu sa prelivom od hladnog znoja i mrvicama anksioznosti.Uhvatio me je za ruku sto mi je dalo malo snage da sada onaj pun suza pogled pretvorim u odlucan i jak pogled koji nece odustati od voljene osobe.
Konacno sam zatresla svoje glasne zice:"Mama,tata.Ja volim Hobija svim svojim srcem.On je jedina osoba koju zelim da vidim ovako blizu sebe u sigurnom zagrljaju.On je jedina i prva osoba prema kojoj osecam ovaj tip ljubavi,i,ne zelim da je prekinem!".
"Nikada je ne bih povredio ni na koji nacin.Ona je osoba koja mi je pruzila ruku i izvukla me iz depresije,ona je osoba koja me cini kompletnim i prema kojoj osecam ogromnu ljubav.Volim je mnogo vise od previse.",progovorio je Hobi odmah posle mene.
"Nemojte nam zabraniti da se vidjamo",rekla sam sa skupljenim ocima trazeci nadu u mojim silnim greskama.
"Molim vas,nemojte nam zabraniti da se vidjamo",ponovio je Hobi i stegao moju ruku jos jace.
Da li je su ova priznanja bila dovoljna kako bi oni izbrisali kazne iz uma?Necu dopustiti da oboje padnemo zbog svoje nemarnosti.
Konacno se zacuo tatin glas,onako dubok i strog.
"Y/n",uzdahnuo je i pogledao u nas dvoje kako stojimo pribijeni jedno uz drugog.
Molim te tata,samo nemoj reci nesto sto ce povrediti Hobija...
••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
°Ey,odlucila sam da vas drzim malo u neizvesnosti xD.Kako li ce ta misteriozna recenica glasiti hehe xD.Nadam se da vam se svidja.Hvala sto citate.❤