"Haaa",izdahnula sam ono malo vazduha sto mi je ostalo u plucima dok sam bila u snu.Interesantno je kako devojka od 17 godina moze da sanja zemlju lizalica i da uziva u tome.Jesam jedno cudno dete.
Pogledala sam na sat koji je stajao na stolcicu pored mog kreveta.
"7:35",promrmljala sam i razvukla onaj sarkastican osmeh na licu,"Molim".
To znaci da su moji idalje kod kuce.
"Sta to radis,da li si normalna,znas da y/n ne zna da rukuje ringlama,hoces da nam spali celu kucu...",cula sam kako je tata vikao na mamu.Ako nista drugo,bar su mi stavili do znanja da su jos uvek tu,samo se nadam da ce zivi i zdravi stici do posla posto idu istim autom.Kakav divan pocetak vikenda.
Pravila sam se da spavam dok vise nisam cula nikakvu svadju.Pogledala sam na sat,"8:05".Ustala sam,obavila higijenu,obukla se i nabacila nesto malo sminke.
"Glupi smart televizori",razdrala sam se,"200 mogucih kanala,a nista normalno da se vidi".Ovih dana se sve svodi na ubistva i silovanje,divan jedan svet.Iskljucila sam televizor i bacila se na krevet.Osecam se sva tmurna,kao da je sve sivo oko mene,ni lizalica nije mogla da me oraspolozi.
*Neko je pokucao na ulazna vrata*
"Isuse zar postari sada dolaze u pola 9 uju--"otvorila sam vrata iza kojih me je docekao decko rasirenog osmeha i sirom otvorenih ociju.
"Hejaa",javio mi se pokazujuci koliko je srecan.
"Hobi,sta radis ovde ovako rano",upitala sam ga pokusavajuci da sakrijem svoje podocnjake.
"Nisam mogao da spavam uopste pa sam otisao u setnju.Na putu do mog stana sam sreo tvoje roditelje i cuo kako se svadjaju i pricaju nesto o tebi,mislio sam da si to cula pa--",uhvatila sam ga za ruku,povukla ka sebi i zagrlila ga sto sam jace mogla.Ne zelim da ga pustim,odbijam da ga pustim.Ovaj zagrljaj i ova osoba je jedini izlaz iz tmurnosti koja mi polako gricka srce.
"Hvala ti",rekla sam zadrzavajuci suze.
Nasmejao se onako nezno,"Ja cu ti spasiti dan",rekao je odlucno,zgrabio me je za ruku i istrcali smo iz zgrade.
"Imam planove za danas sa tobom",rekao je sav ponosan,"smisljao sam ih celu noc".
Ostao je budan tokom noci kako bi smislio sta zeli da radi sa mnom danas.Koliko sam divniji jos moze postati.Pogledala sam u njega sva srecna sa ogromnim osmehom na licu.
"Gde me prvo vodis?",upitala sam ga znatizeljno.
"Otkako sam se doselio ovde,prvo sto sam hteo da uradim jeste da posetim zoo vrt pa sam to svoje prvo iskustvo zeleo da podelim sa tobom",odgovorio je i pokazao svoje slatke rupice na obrazima.
•U zoo vrtu•
Izgleda tako srecno,za svaku mogucu zivotinju je rekao da je preslatka,pa cak i za onu lamu koja je pocela da kija na nas.Njegov izraz lica kada je osetio laminu pljuvacku na svojim rukama je bila nezamenljiva.Smejali smo se majmunima koji su imitirali svaki nas potez,pokusali da mi sami imitiramo zvukove koje su zivotinjice ispustale i naravno pravili cudne face i tako se slikali.Proslo je tek 2 sata kako sam u blizini njega,a vec sam se zabavila koliko se nisam zabavila za celog svog zivota.
Umorni smo trazili bilo kakav izvor vode,ali se ispred nas pojavilo nesto mnogo bolje.Kolica sa sladoledom na tocenje.Kao mala deca smo otrcali do njega i gledali ponudjene ukuse.
"Kazi koji zelis,ja cu platiti",izvadio je novcanik iz dzepa.
Pogledala sam u njega zbunjeno,"neka,ja cu platiti,nemoj da se trosis na mene".
"Ne,ja insistiram da ti platim sladoled",prekrstio je ruke i pogledao u stranu sa ljutitom facom koju mozes videti samo u crtacima.
"Onda,moze cokolada",odgovorila sam sva rumena u obrazima.
Seli smo na klupu kako bi pojeli sladoled.Iza nas je stajala zena koja je radila u zoo vrtu.
"10 prljavih stenaca,da li me zezate,necemo stici da ih okupamo sve do pola 3",ljutito je rekla radnica.
"Y/n,da li zelis da kupamo male kuce",upitao me je Hobi sa najsladom facom koju je mogao da izvuce.
Skupila sam oci i rasirila osmeh,"Da".
Radnica nas je cula i prihvatila to.Ubrzo smo stigli u malu prostoriju sa 10 slatkih crno-belih stenaca.Jednog po jednog smo polako spustali u korito i nasapunjali ga lepo.Nakon toga bi smo ih osusili fenom i divili se nasom malom kreacijom.Psici nisu pravili probleme,cak su uzivali u neznom cesljanju i feniranju,tj svi sem jednog.Malisan je poceo da skace po koritu kako bi istrcao napolje.Nismo mogli da ga smirimo i ustvari je uspeo da nam umakne.Skakali smo po prostoriji kako bi uhvatili maleckog,bio je tako brz.Smejali smo se do suza koliko je samo puta uspeo da nas prevari.Pomirio se sa time da mora biti okupan i primirio se.
Sve smo ih stavili u ogradjenu prostoriju gde ce ih docekati kasnije veterinar.
"Deco,spasili ste nas sada",pogledala nas je radnica i kao nagradu nam je dala mesece karte za besplatan ulazak u zoo vrt.Prvo nismo hteli da prihvatimo takav gest,ali njoj je to znacilo.
Nakon sto smo izasli iz zoo vrta umorni Hobi je imao u planu da me odvede na jos jedno mesto pre nego sto bi se vratili kuci.To je bilo jedno divno poljance sa lepo pokosenom travom.Hobi je legao na travu sav umoran.
"Dodji,uskoro ce Sunce zaci",povikao je.
Legla sam pored njega i u tisini smo cekali zalazak Sunca.Nebo je postalo ljubicaste boje,tek se po neka zvezdica videla,a Sunce je bilo tacno iznad zgrada grada.Divniji prizor nisam videla u zivotu.
"Znas,drago mi je sto si posla sa mnom danas,nikada se nisam ovako zabavio u zivotu",gledao je u nebo sa rasirenim ocima i slatkim osmehom.
"Znas,drago mi je sto si mi spasio dan",odgovorila sam na isti nacin kao on.
Sunce je sada otislo na drugu destinaciju,oboje smo ustali i zagrljeni otisli kuci.
"Ovaj dan nikada necu zaboraviti,ovu osobu nikada necu zaboraviti"...
••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
°00:00 ljudi,nadam se da ce vam se svideti ovaj deo.Sve vas volim i hvala sto citate ovo.^^
VOUS LISEZ
Volim te
FanfictionHoseok je novi učenik koji je upao u tvoje odeljenje.Oboje gajite ogromnu ljubav prema muzici i oboje svirate klavir.Nerazdvojni ste,kao brat i sestra,ali,to ce se uskoro promeniti.