Volim te

°Mogu ja to°

Da li cu cuti zeljene reci?Da li ce nas oboje povrediti?Da li ce boleti kada ih cujem?Kako li ce moje srce odreagovati?Mislim da nisam spremna na te odgovore.Pocelo je da mi se vrti i sve je polako postajalo crno.Glasove nisam cula niti sam mogla da progovorim.Samo smo moje srce i ja mogli normalno da komuniciramo,i,ovog puta mi je reklo da sam umorna.Da mi je potrebno kiseonika.Zasto imam osecaj kao da je vreme stalo?Boli me glava i srce kao da repuje zeljene reci u mojim grudima.Nisam mogla da izdrzim.Pokusala sam da se probudim i da cujem odgovor,ali,crnilo me je povelo u svoje kolo.Vise nisam osecala nista.Polako sam se srusila na kauc i sklopila oci.Boze,koliko sam umorna,jedva sam pronasla i to malo snage kako bih disala. Jedini bol koji osecam je taj da mozda necu moci da budem sa voljenom osobom.Mogla sam da onako kroz crni zid cujem kako mama uzvikuje moje ime i kako Hobi pokusava da me probudi.Predaleko sam otisla.Prvo sam im priredila budjenje uz moj vrisak kao alarm,a sada sam se srusila na krevet predavajuci se crnom oblaku.I misli su mi sve teze.Tesko mi je da razmisljam,kao da mi mozak ne daje to za pravo.I to je bilo to.Pala sam u nesvest.Postala sam obican hladni trup koji je lezao na kaucu.Ali samo malo da se odmorim pa se vracam ja ponovo.Ima toliko stvari koje planiram da uradim sa Hobijem,to nikada necu zaboraviti.
/.../