ZLATO ZA PRAŠINU • Zvonimir Kožulj •

4.

~...Svako me ko medalju hteo, onda si me ti sreo, lagao me o Raju, ubio me na kraju...~

Eleni P.O.V.

Ujutro sam se digla i sredila za na akademiju. Nisam se više zamarala slikom koju je Zvonimir objavio na Instagram. Iskreno, ipak mi je malo drago. Znači da mu je stalo.

Obukla sam se, spremila te polako izašla iz stana. Čim sam izašla iz portuna, zabila sam se u nekoga. Što mislite koga? Tomu Bašića.

"Oo, Eleni. Pa otkud tebe u TVOM portunu?"- rekao je i oboje smo se počeli smijat ko budale.

"A evo, idem na faks. Otkud tebe u MOM portunu?"-pitam.

"Pa, zapravo..Tražio sam tebe."-rekao je češkajući se po stražnjoj stranu vrata.

"Aha.A zašto?"-pitam zbunjeno. Mi se praktički nismo ni upoznali. Otkud on mene zna?

"Htio sam popričat sa tobom. Ali očito nemaš vremena, pa neću smetat."- rekao je i kao da je krenuo otići, a moja usta su već počela pričati, iako moj mozak nije dozvolio.

"Ne, čekaj. Sad stvarno neman, ali možemo popodne na kavu, ja častin kad je tako hitno da me tražiš po gradu hahahaha."-kažem a on odma prihvati te se raziđemo, jer nijedno od nas nema auto i idemo u suprotnim smjerovima.

Ušla sam u učionicu i dok sam čekala predavanje, ušla sam na Instagram i ubijala dosadu. Vidjela sam da je Marijeta postavila novu sliku.

@mare23 : takve su mi karte s neba date, bez dilemee😉😋

Ostavila sam komentar na njenu sliku te ugasila mobitel nakon što je kolega profesor ušao.

...
Predavanje je trajalo dugo i po prvi put, bilo mi je naporno. Stalno sam razmišljala o Zvoni. Šta se sa mnom dešava? Nikad nisam bila takva..

Sjetila sam se da imam dogovor sa Tomom u kafiću te sam se uputila pola sata ranije, imajući u planu malo raditi na Zvoninom portretu.

Došla sam u kafić i naručila jednu jaku kavu i izvadila svoj crtež. Ima još puno posla, al do sada sam zadovoljna. Toliko sam se udubila u crtanje da nisam ni primjetila da je Toma sjedio do mene i pažljivo promatrao svaki pokret moje ruke na Zvoninom licu sa papira.

"Predobrooooo je staraa, kojee ludilooo!"-počeo se derati kao malo dijete, i izgledao je dosta uzbuđeno.

Prepala sam se.

"Uf, Toma, prepao si me, čovječe. Stvarno misliš da je dobro?"-upitam. Tuđa mišljenja su mi stvarno važna.

Pričali smo puna dva sata o totalno glupim i nevažnim temama, a onda je Toma rekao da je vrijeme da mi kaže što je trebao.

"Gle, znam da će ovo sad bit ultra čudno ali iskreno ti kažem, otkad znam Zvonu, nikad se nije ovako ponašao. Ti si prva cura koju je uopće pogledao, a kamoli se ovako trudio da dođe do nje. Naravno, neću vas ja spajat, nek i on nešto napravi, al na meni je bilo da ti kažem kako stvari stoje."-rekao je, naslonio se i čekao moju reakciju.

Priznajem, ja sam pričljiva osoba, moja baka bi rekla "lajava kurioža" ali ovo me stvarno izbacilo iz takta.

"Toma, stvarno ne znan šta bi ti rekla. Istina je da se on meni sviđa al mislim da ovo ništa nije realno. Ja i ti pričamo ka najbolji prijatelji, a zapravo se nismo ni upoznali...Tako i s njime, ja vas svih volin previše, jer igrate za moj voljeni klub, ali ovo je sve pre brzo."-kažem uzimajući šalicu kave otpijajući jedan gutljaj.

"U pravu si. Idemo svi polako. Ali, ajmo ja i ti bit prijatelji. Sa mnom si sigurna, imam curu."- rekao mi je na što smo se oboje nasmijali.

"Dogovoreno, prijatelju."- kažem te se iz zezancije rukujemo.

Poslije smo se dogovorili da ću upoznati njegovu curu, Paolu. Sljedeći put će ići s nama na kavu.

Rekao je da je sretan u vezi, i da je puno bolja od njegove bivše, Irene. Da ga Paola usrećuje, i da nikad nije bio jači i sretniji, baš zbog nje.

Rekao mi je da se nasmješim, što ja i napravim, a on me uslika.

Iskreno, nisam htjela pitat što će mu. Nadala sam se da će poslati Zvoni.

I tako je moj dan prošao pričajući s Tomom cijelo popodne, do večernjih sati kad je on trebao otići na trening, a ja se konačno ukazati kući.