Kad sam te prvi put video, znao sam da si drugačija od ostale dece. Kada sam saznao da imamo iste moći bio sam i uzbuđen i srećan! Tebe sam oduvek voleo na drugačiji način od ostalih, voleo sam te na način na koji nisam smeo da te volim, a volim te...
Prošlo je 8 godina kako sam prvi put video Elzu. Njeni rodidelji su saznali za njene moći i pomirili su se sa tim. Čak su se I navikli da ima leda I snega gde god da se Elza nalazi. Njena majka je rodila još jednu kćerku Anu kada je Elzi bilo dve godine. Ona se nije odvajala od svoje starije setre sa kojom je delila sobu. Ja i pored svih mojih obaveza da donosim zimu po celom svetu uvek sam našao vremena da posetim malu princezu barem jednom mesečno, kao što sam to činio i ove noći. Bio je pun mesec. Šestogodišnja Ana se pribudila I otrčala do Elzinog kreveta i počela je da je budi.
-Elza , Elza budi se Elza! –Vikala je Ana I tresla njenim ručicama
-Ana?- Pitaja je Elza trljajuči oči –Zašto si budna? Kasno je, idi spavaj.
-Ne mogu da spavam, nebo je budno , ja sam budna. Elza hoćeš li da pravimo šneška?- I Elza se nasmejala na jedan kraj usana. Dve sestre su potrčale do velike dvorane a ja sam se pomerio na prozor sa koga sam mogao da ih posmatram.
-Uradi to magijom, uradi magijom! – Reče Ana skakudajući a Elza je stvorila grudvu, pacila je gore I ona se raspršla po celoj dvorani, počeo je da pada sneg. Zatim je tresnula nogom o pod, I on se ledio. Ana je sve to posmatrala sa osmehom kao i ja.
-Ana, ovo je Olaf – Reče Elza kada je završila jednog šneška njene visine. – I on voli doble zagrljaje!- Ana je odmah potrčala da ga zagrli.
Sve je izgledalo tako zabavno, pravljenje sneška, sankanje, grudvanje i klizanje. Dečiji smeh se čuo po čitavoj prostoriji, a onda se desila nesreća. Elza se okliznula na led I slučajno pogodila Anu sa njenim moćima u glavu. Jadna devojčica je pala na pod onesvešćena a Elza je potrčala do nje.
-Ana? Ana! Probudi se Ana, molim te!- Vikala je Elza a Ani je na pogoćenoj strani glave kosa pobelela. Elza nije znala šta da radi, počela je da plače I iz sveg glasa da zove svoje roditelje koji su odmah potrčali kada su videli Aninu glavu u Elzinom krilu.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
-Ana je podpuno hladna. – Reče kraljica kada ju je uzela u naručije.
-Nisam htela, bilo je slučajno! Izvini Ana!- Reče Elza sa suzama u očima.
Posle jednoga sata Ana se probudila ali nije se sećala da njena sestra ima ledene moći. Kralj I kraljica su odlučili da je najbolje da Elzu premeste u drugu sobu, sve dok ona ne nauči da kontroliše svoje moći.
Već je počelo da sviće. Sunce je objasjavalo sneg sa krovova, izgledalo je čarobno. Za sve je osvanuo prelepi januarski dan, za sve sem za Elzu. Sedela je na podu i naslonila glavu na zid. Oko nje je bilo sve zamrznuto, a ledeni šiljici su rasli svuda po zidu. Plakala je tiho kao i sneg što je padao u njenoj novoj sobi, a ja sam je gledao sa prozora. Plakajući je zaspala na podu.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Polako sam otvorio prozor i ušao unutra. Temperatura sobe se nije razlikovala od one koja je bila napolju. Prišao sam joj i uzeo je u naručije, nežno sam je stavio na krevet kako se ne bi probudila. Njena plava kosa upletena u pletenicu bila je meka poput svile, a ona iako je posedovala ledene moći, imala je i onu ljudsku doplinu i rumenilo na obrazima. Bila je toliko slatka dok je spavala a ipak toliko tužna i uplakana. Iz radoznalosti imao sam plan da je posmatram u tajnosti celog njenog života. Da vidim kako će se nositi sa tim njenim moćima. Nisam se još nijednom ljudskom biću pokazao, ali nisam mogao da je gledam kako plače. Imala je prelepe moći, ali ih se plašila. Želeo sam da joj vratim samopouzdanje.
Polako sam ižašao iz njene sobe. Zatvorio prozor i kao po običaju, nacrtao pahuljicu na staklu. Rešio sam, vratiću se ponovo uveče kada se ona probudi.
