ZALEĐENA SRCA ( Jack Frost & Elsa)

16. Glava UPLAŠENO ČUDOVIŠTE

Elzin pov. 

Stajala sam na ivici pikotine i plakala. Više nema nade,  Mora više niko ne može zaustaviti.  Ja sam se plašila više nego ikada do sada. Gledala sam mojim mokrim očima u pukotinu, čekajući Čaka da izađe ali njega nije bilo,  nisam znala da li je uopšte živ.  Mor se glasno nasmejao i bacio polomljeni štap tamo gde je i Čak pao.

- Za njega se više nećemo brinuti.- Rekao je i  nestao u tami ostavljajući me je samu sa mojim moćima koje su pravile sve veću oluju, kako napolju,  tako i u meni.

Plakala sam sve dok se od umora nisam uspavala. 
Probudilo je je padanje paljuljica na licu.  Ustala sam i videla da je sunce već izašlo i da sam ja najverovatnije spavala deset sati.  Pogledala sam u pukotinu, bila je tamna jedniko što se videlo bila je poneka zalutala pahuljica koja je padala tamo gde je bio i on.  Moj najbolji prijatel i moja jednina nada.  Za sve sam ja kriva!
Čak mi je dao ogrlicu da me štiti a ja sam je skinula i bacila.  On nije zaslušio da umre,  ali verovatno je to kletva koju su morali da plate svi koji su mi nešto značili u životu.
Začuli su se konji i ljudski glasovi. Približavali su se mome dvorcu.  Utrčala sam unutra a mačmalo se spremao da me brani ispred. Posle jedno pednestak minuta čula sam led kako se lomi kao i urlik Mačmaloa.  Odmah sam potrčala uz stepenise ni sama više neznajući gde da idem i da se sakrijem. Iza mene su išla dva strelca, ostala sam u velikoj sobi čekajući da dođu do mene. Oni su stigli i izprušili svoje strele prema meni.

- Molim vas,  nemojte.- Molila sam ih ali me nisu slušali.

  Jedan je izpalio strelu. Stavila sam ruke oreko lica čekajući da me pogodi strela ali nisam osetila nikakav bol.  Otvorila sam oći i videla sam da sam napravila ledeni štit u kome se strela zaglavila.  Nisam imala vremena da če pitam kako sam to uspela jer oni nisu odustajali. Pokušali su da me pogode sa svih strana ali Sam se ja branila.  U međuvremenu su došli još ljudi koji su takođe mene želeli mrtvu. Svojim ledenim moćima sam svorila štit oko sebe.  Ne znam ko su ovi ljudi.  I zato žele da me ubiju, šta sam in uradela?  Nisam znala odgovor, Ali bila sam sigurna da ih nije Ana poslala.   Iza mojih leđa sam čula nećiji poznati glas.

- Kralice Elza, ne budite čudovište kakvim vas svi smatraju!

Okrenula sam se i videla,  to je bio Hanc. Gledala sam zaprepašćeno u njega dok mi je u glavi ozvanjala reč ,,čudovište"
Moja noćna mora se ostvarila, mene su smatrali čudovištem. Da li sam ja bila čudovište?  Samo zato što sam rođena sa ledenim moćima i samo zato što sam se plašila da ih koristim. Da, ja jesam bila čudovište,  čudovište koje se plašilo samoga sebe.  Videla sam princa Hanca kako trći prema jednom čoveku kog sam zarobila.  Ali me je taj čovek ipak pokušao pogoditi strelom svojom slobodnom rukom.  Hanc je pokušao da mu otme stelu ali je ona ipak upalila i pogodila luster koji je bio tačno iznad mene.  Želelaa sam da se sklonim, ali sam se zaplela i udarila glavom o led,  dalje se više ne sećam ničega.

Nastavak je tu.  Hvala vam na čitanju i Srećna NOVA 2018. 😃🎉🎇🎆🎇